petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:25

Miroslavljevo jevanđelje delilo sudbinu naroda

ponedeljak, 15.07.2019. u 14:16
Мирослављево јеванђеље (Фотодокументација „Политике”)

U „Politici” od 11. jula objavljen je tekst „Još se dogovara datum povratka lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiju”.

Miroslavljevo jevanđelje je najznačajniji ćirilični spomenik srpskoslovenske pismenosti iz 12. veka. U njemu su uporedo zastupljena dva ondašnja srpska pravopisa: zetsko-humski i raški. Nastalo je 1185. godine, po narudžbini zahumskog kneza Miroslava (1168–1171), jednog od četvorice sinova raškog velikog župana Stefana Nemanje, osnivača dinastije Nemanjića (1113–1196), za potrebe zadužbine kneza Miroslava i Eparhije humske Srpske pravoslavne crkve. Predstavlja prevod grčkog bogoslužbenog Jevanđelja carigradske crkve Sv. Sofije. Najveći deo jevanđelja delo je prepisivača Grigorija Dijaka, dvorskog pisca kneza Miroslava. Prepisivanje je trajalo sedam godina, a Grigorije je samostalno napisao kraj rukopisa, u četiri kratka zapisa i ukrasio tekst ornamentima.

Ruski arhiepiskop Porfirije Uspenski, oduševljen Jevanđeljem, iscepao je 1845. godine 166. stranicu (prethodno je prepisana) i odneo je u Rusiju. Ova stranica i danas se čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Miroslavljevo jevanđelje od nastanka do 1896. godine nalazilo se u srpskom manastiru Hilandaru, na Svetoj Gori, na grčkom ostrvu Atosu, koga su osnovali monah Simeon i sin mu Sveti Sava 1198. godine. Godine 1896. poklonjeno je kralju Aleksandru Obrenoviću (1876–1903) prilikom njegove posete Hilandaru. Od tada, Miroslavljevo jevanđelje je prolazilo kroz neverovatan i zagonetan put i često bilo ugroženo.

Pri povlačenju srpske vojske, kralja Petra I i prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i Vlade Srbije ka jugu Srbije, zbog nadiranja neprijateljske vojske u Velikom ratu, poneta je i dvorska arhiva najvažnijih knjiga, spisa i drugih državnih dokumenata koje je trebalo sačuvati. U Kruševcu, 5. oktobra 1915. godine, kralj Petar I naređuje Dobrosavu Ružiću, senatoru i dvorskom bibliotekaru, da pregleda i izdvoji najvažnija dokumenta iz dvorske arhive koja su morala da budu sačuvana po svaku cenu. U jednom drvenom sanduku Ružić pronalazi Miroslavljevo jevanđelje i predaje ga prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću. Zahvaljujući tome, Miroslavljevo jevanđelje je proživelo Albansku golgotu kao i srpska vojska. Na Krfu je čuvano u Glavnoj državnoj blagajni, do 1918. godine. Po završetku Velikog rata čuvano je u Muzeju kneza Pavla. Miroslavljevo jevanđelje danas se čuva u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, a otcepljeni list u Biblioteci Sankt Peterburga.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) uvrstila je 2005. godine srpsko Miroslavljevo jevanđelje u svoju Biblioteku 120 najvrednijih dela koja je stvorila ljudska civilizacija.

Ljubomir Iv. Jović,
pravni savetnik u penziji


Komentari14
d97d4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
Dobra intelektualna diskusija ali od strane G. Lekica jer nudi cinjenice. Olujic (malo neozbiljan nadimak) nudi jednu te istu recenicu zasnovanu na?
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Marko, (da ne ulazimo u ozbiljnost nadimka koji nosim već 70 godina) ja samo pokazujem da „činjenice“ dr Lekića u originalima naprosto NE POSTOJE, tačnije da postoje kao nekoliko vekova kasnije/naknadno dodate, dopisane, upisane, lažno prevedene, lažno prepisane... u originale!
Preporučujem 0
DAN
Treba da kažete da je kralj Aleksandar Obrenović platio dugove Hilendara i da je kao zahvalnicu dobio Miroslavljevo Jevanđelje koje su hteli da kupe neki Ruski bogataši. Posle nekoliko godina je ubijen isto kao i njegov imenjak Karađorđević, kasnije, po primanju iste knjige !
др Милан Лекић
Српски народ у време када је настало Мирослављево јеванђеље (МЈ), није имао два правописа, већ један – српски. Стефан Немања је до 1166. био жупан Раса (најисточнија гранична српска провинција), а од 1166-1195. као велики жупан српски (потом и сви српски краљеви и цареви) владао је Далмацијом, Босном, Захумљем, Травунијом, Диоклијом, Расом и цијелим Илириком (Теодосије, изд. 1794., Беч). МЈ је писано средином 12в. у манастиру Св Петра и Павла у Поповом пољу код Требиња...
Dragomir Olujić Oluja
dr Lekiću, morate čitati ORIGINALE – kod originalnih Porfirogenita i drugih nema Srba i Srbije, ima Sclava i Sclavinije (u onovremenim prevodima Slovina, naroda Slovinskog, Slovinije), a Srbi, Srbija, Srpsko carstvo, srpske zemlje... se pojavljuju u mnogo kasnijim prepisima, „prevodima“, „kritičkim“ izdanjima...!
Preporučujem 0
др Милан Лекић
Госп. "Олујић" - Теофан, Нићифор, Порфирогенит, Скилица, Комнина, Хонијат говоре о Србима - морате читати. Неки српски романтичари, политичке коректности ради, и у 18в. и данас, поменуте Србе и Србију у византијским изворима преводе са Рас и Рашани. Очигледно нисте читали Liber Statutorum Civitatis Ragusii compositus anno MCCLXXII (имају га САНУ, Народна библ. Србије, Филозофски), зато не знате за "Закон о Србима" у њему. "Српској земљи" и Србима-Далматима Алексије III поклонио је ман. Хиландар.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja