četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49
INTERVJU: Dr Dragana Despot, direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju

Najviše komaraca za poslednjih deset godina

Povećan broj letećih krvopija registrovan je u Beogradu, u Srbiji, ali i u zemljama u okruženju. – I dronom na ambroziju. – Neformalna naselja stalna žarišta glodara
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 15.07.2019. u 09:58

Zbog letećih napasnika – komaraca mnogima je ovo leto preselo. Osim što neumorno zuje oko glava, ubadaju svojski sve što im dođe pod rilicu. Zbog češanja mnogi sugrađani izgledaju kao da su stigli iz nekog boja. Ovakvo leto provedeno u borbi sa krvopijama za svaki lagodan sunčan trenutak Beograđani odavno ne pamte. Ne pamte ga ni zaposleni u Zavodu za biocide koji od početka juna vode okršaje sa ovim letećim napasnicima.

Do kraja prošlog meseca njihove ekipe su specijalnim preparatima protiv komaraca isprskale oko 97.000 hektara. Ali to nije bio kraj. Od prvog do 10. jula, kako kaže dr Dragana Despot, direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, operativni timovi tretirali su oko 19.000 hektara. Komarci su prskani i iz aviona na površini od 18.000 hektara.

Mnogi sugrađani tvrde da sve što je urađeno od početka godine nije dovoljno. Zašto baš ove godine imamo ogroman problem sa komarcima?

Godina je teška jer su hidrometeorološki uslovi izuzetno povoljni za pojavu i razvoj komaraca. Do prvog juna smo u potpunosti držali brojnost komaraca pod kontrolom. Posle obilnih kiša pojavilo se sunce, što je pogodovalo njihovom razvoju. A upravo nestabilno vreme u borbi sa komarcima predstavlja veliki problem. Da bi se oni tretirali potrebno je da tri dana bude stabilno, da nema vetra i kiše, da temperatura vazduha bude oko 27 stepeni i da se akcija izvodi kada je aktivnost komaraca najveća. Dešavalo nam se da ekipe krenu na teren jer u jednom delu grada nema kiše, a onda se dogodi da naiđu na deo gde je potop. Tada nam pokisnu mašine, a ekipe moraju nazad u bazu. Ako se u obzir uzmu prethodne godine, ovog proleća i leta imali smo najmanje optimalnih dana za rad. Inače, u poslednjih deset godina, u ovom periodu, nije zabeležena ovolika brojnost komaraca. Njihov povećan broj nije registrovan samo u Beogradu i u Srbiji, već i u zemljama u okruženju.

Da li Zavod ima dovoljno vozila, ekipa i sredstava da se obračuna sa letećim krvopijama?

Imamo 26 vozila koja su potpuno opremljena za prskanje komaraca i sa jutarnjim i večernjim terminom dnevno na terenu budu 52 tima. Sredstava za prskanje ima dovoljno jer u svaku godinu ulazimo sa zalihama spremnim za prvih šest meseci. I u 2019. smo ušli sa pripremljenim preparatom. Na taj način prevazilazimo potencijalni rizik nedostatka sredstava za suzbijanje komaraca iz različitih razloga. Koristimo isključivo preparate registrovane u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Javnost na vreme obaveštavamo o vremenu, mestu i načinu tretmana.

Avioni se sve manje koriste u tretiranju komaraca, ali su ove godine podizani dva puta. Da li će se u narednom periodu koristiti i koji prostor će biti tretiran iz letelica?

Od 2014. godine avion je sve manje u upotrebi. Učestalost avio-tretmana zavisi od brojnosti, lokaliteta koji se tretiraju, pogodnih vremenskih uslova, prethodnih padavina, poplavljenog područja, usklađenosti uputstva za rad određenog preparata i tehničkim mogućnostima letelica. Preporuka EU je da se prskanje ne radi iznad urbanog dela grada. Po uputstvu proizvođača, preparat se koristi na visini od 40 do 60 metara od tla da bi se postigao pravi efekat. Zbog toga i nije preporučljiv za urbane zone. Suzbijanje komaraca iz aviona je u junu izvedeno u dve akcije u priobalnom području Dunava (leva obala i desna obala do Grocke), Save (od Makiškog polja do Skele i Ušća) i podavalskim selima. Ove godine obezbeđena su sredstva za 24 aviona. U jednom tretmanu podiže se najčešće po šest letelica iznad mesta sa najvećom brojnošću komaraca koja su nepristupačna za rad sa uređajima sa zemlje. Ove nedelje, ako bude lepo vreme, planiramo zaprašivanje avionima.

A šta se koristi u gradskim sredinama?

U gradskim sredinama se za borbu sa komarcima koristi termalno i hladno zamagljivanje. Termalno se primenjuje na specifičnim terenima gde ima šume, šiblja... Uređaj koji se koristi za ovu vrstu tretmana proizvodi dim pa se zbog toga naziva termalno zamagljivanje. Hladno zamagljivanje koristi se u naseljima.

Na kojim mestima su ove godine najviše tretirane leteće krvopije?

Početkom sezone, zbog pojave šumskih komaraca, najviše posla bilo je u priobalju Save i Dunava, kao i u šumskim kompleksima u gradu i oko njega. Sa porastom brojnosti običnih, kućnih komaraca, tretman je učestao i u naseljenijim delovima grada, prvenstveno na levoj obali Dunava koja zbog svojih karakteristika predstavlja povoljno područje za razvoj ove vrste. Do sada je suzbijanje komaraca obavljeno u svim gradskim opštinama. Najviše posla ove sezone bilo je u priobalju Save i Dunava, na opštinama Čukarica, Palilula, Novi Beograd, Zemun, Obrenovac...

Koje vrste komaraca sada preovlađuju u gradu?

Brojnost šumskih komaraca opala je krajem juna. Sada u klopkama preovlađuju obični, kućni komarci, koji su vezani uz objekte gde žive ljudi, a ujedno su i prenosioci virusa groznice Zapadnog Nila. Oni će biti i najbrojniji do kraja sezone.

Gde je nađen virus groznice Zapadnog Nila?

Genom virusa groznice Zapadnog Nila utvrđen je u tri uzorka u Beogradu, po dva u Šapcu, Subotici, Zrenjaninu i Novom Sadu i u jednom iz Velikog Gradišta, Sombora i Sremske Mitrovice. Naše ekipe u Beogradu odmah su reagovale i tretirale područje gde su zaraženi komarci nađeni. Kontrolnim pregledom uzoraka komaraca posle tretmana virus nije otkriven. To ne znači da se zaraženi komarci možda ponovo neće pojaviti na tom mestu. Sve zavisi od kretanja ptica koje su rezervoari virusa. Uglavnom su to gavrani i čavke, a vektor odnosno prenosilac na čoveka su komarci. Redovno se prati prisustvo virusa i u skladu sa tim pojačavaju se mere suzbijanja kako larvi, tako i odraslih formi.

Uz komarce, ove godine alergije su problem sa kojim se suočava sve veći broj građana, a biljka koja izaziva najveći broj polenskih alergija je ambrozija. Zavod je zadužen i za njeno uništavanje pa je važno da se zna gde će biti tretirana i na koji način.

Osim što predstavlja invazivnu vrstu, ambrozija ima i javno-zdravstveni značaj jer je njen polen jak alergen i kod ljudi je uzročnik 75 odsto svih polenskih alergija. Radi zaštite zdravlja stanovništva, u toku ove vegetacijske sezone suzbijaćemo i uništavati ambroziju na neuređenim javnim površinama na oko 120 hektara. U našoj nadležnosti nije uništavanje ove korovske biljke na privatnim parcelama, osim ako nam ne naloži neka od opštinskih inspekcija.

A najveći problem, kada je reč o uništavanju ambrozije, javlja se upravo na privatnim parcelama i zemljištu gde su zasađene poljoprivredne kulture, a ambrozija je dominantna. Otkrili smo da takvih polja ima dosta u okolini Beograda na napuštenim parcelama, kao i na levoj obali Dunava, na kultivisanom zemljištu.

Kada je najbolje uništavati ambroziju?

U borbi sa ambrozijom važno je vreme. Najzdravije bi bilo kositi je krajem aprila kada dostigne visinu od dvadesetak centimetara. To treba ponavljati više puta u toku godine da bi se iskorenila. Tamo gde ne može da se kosi radi se hemijski tretman posebnim uređajima na „pik-apu”, a gde je za njega nepristupačno koristi se traktor. Kada ne može ni jedno ni drugo, naši operativci uništavanje rade ručnom prskalicom. Za posmatranje ambrozije koristimo i dron kojim snimamo teren, a onda se uz pomoć određenog kompjuterskog programa određuje gustina vegetacije korova. I na sav naš trud ambrozija uzvraća. Njeno zrno vetar može da prenese i do 100 kilometara pa kada krene kijanje, Beograđani ne kijaju samo zbog naše ambrozije, već i one donesene vetrom.

Da li ove godine postoji mogućnost da se zbog obilnih padavina u gradu javi veći broj glodara?

Nadgledanje terena koje smo na teritoriji 16 beogradskih opština uradili u periodu od marta do juna nije pokazalo povećan broj glodara. Obavljena je i sistematska deratizacija. Posle poplava posebno smo reagovali na levoj obali Dunava, gde smo radili dezinfekciju, a naši zaposleni su u rupe gde ima glodara ubacivali preparate za njihovo uništavanje. Zbog svega učinjenog ne postoji mogućnost pojave većeg broja glodara.

Gde ima najviše glodara i šta bi moglo da se uradi po tom pitanju?

Ispitivanja pokazuju da su stalna žarišta glodara  neformalna naselja. Zbog nepovoljnih sanitarno-higijenskih uslova, nagomilanih sekundarnih sirovina i drugog otpada, u njima se stalno pojavljuju i održava se populacija sivog pacova. Mi redovno sprovodimo deratizaciju takvih lokacija, ali bez pomoći šire društvene zajednice i nadležnih institucija za sada nije moguće sprečiti pojavu glodara u tim naseljima.

Da li su akcije na poplavljenoj levoj obali Dunava završene?

Akcije dezinfekcije poplavljenih objekata i površina na levoj obali Dunava se sprovode po planu i to na osnovu spiskova koje je dostavila opština. Tretman je izvršen preparatima na bazi hlora u 2.300 objekata i okućnica. Imamo još 400 poziva, ali tu je reč o pojedinačnim pozivima u različitim delovima Palilule. Zbog toga apelujemo na sugrađane da samo malo budu strpljivi jer naše ekipe istovremeno rade i dezinfekciju i dezinsekciju i suzbijanje komaraca...


Komentari11
11a39
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Istrebljivac dezinselkcija
Mi sto ih vise zaprasujemo njih je sve vise, mozda je do preparata.
Stevan
Kada sam je bio mali, davno bilo, stalno sam isao na pecanje zato sto je jezero u Beogradu bilo potpuno providno, toliko je bila cista voda da su se ribe videle do dna. Tacno da sad losije vidim, ali secam se da sam sa drveca pustao plovak u vodu i odozgo u`ladovini posmatrao ribice kako prolaze i cekao koja ce da se upetlja u mamac. Meredov sa drveta je bio sigurna stvar, malo hleba u mrezu i eto kedera za mamac. I sto je najvaznije, nikada me nije ujeo komarac. Tada ih nije bilo. Sta je sad ?
geras
komaraca ima najviše u poslednjih 10 godina jer ih vi prskate najmanje u poslednjih 30 godina .
ВлаДо
Најбоља средства против комараца су дуге ногавице и рукави,затим мрежа на прозорима и улазним вратима увече а ујутро отварање врата и прозора.
Neko...
A da ih vise prskate i sa konkretnim preparatima? Kladim se da bi ih onda bilo manje... sta vi mislite...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja