četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:21
BALKANSKI EVERGRIN

Inkubator za opozicionog lidera

Pred Savezom za Srbiju slede dva puta, dok će se Vučić držati politike: tuđe gajim, svoje čistim
Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 08.07.2019. u 14:09

Nije uzalud Aleksandar Vučić na sednici Glavnog odbora naprednjaka oštro prozvao neke svoje ljude zbog nošenja „šanel” i „valentino” torbica. Sednica je bila otvorena za javnost, a uši je naročito naćulio direktor „Koridora” Zoran Babić.

On nije prozvan zbog torbica, već letovanja na Brionima. Kako mu je Vučić preporučio da nađe druga u Sopotu i proveri da tamo slučajno nije pronađeno more, opozicija je ponovo stekla pogrešan utisak da time šef države i najveće političke stranke skreće pažnju sa suštinskih problema u društvu.

Ponovo promašena procena dela opozicionog bloka okupljenog oko Saveza za Srbiju. Vučić je time želeo da pokaže dve stvari: da je svestan da od oponenata za njega mnogo veću opasnost predstavljaju mangupi u njegovim redovima, pa im je, a to je ono drugo, na zatvorenom delu sednice, najverovatnije, preporučio da isprazne ono važnije – sadržaj brendiranih tašnica.

Bahati gradonačelnici, Jutka koji volka vlast, Dragoljub Simonović koji ne volka novinara, pa mu pali kuću, ili Bogdan Laban, koji želka da maltretira potčinjene, mogu predstavljati veću opasnost po Vučića nego raznoliki ideološki skup opozicione nejači.

Otuda i trač da najmoćniji politički igrač u zemlji, zadojen protestantskom radnom etikom, svakog jutra pali sveću za opstanak ovakve opozicije, ali kod pravoslavaca, nije tako neosnovan.

Slobodna zona i njen simbol, šator, nestao je volšebno i putuje Srbijom, a eksteritoriju slobode nadomak Predsedništva, u Pionirskom parku, zauzela je marginalna organizacija Gerila, instalirajući šatorčiće. Ali tamo nema ni gerilaca, ni izvesnog druga Mrkog, koji ih predvodi.

Da bi šator eventualno postao inkubator za opozicionog lidera dostojnog da se suprotstavi Vučiću, nekoliko kandidata je moralo da spava u njemu mesecima, a da ne odu kući ili na more. Zamislite scenu: ujutru se umiva iz lavora, radi fiskulturu, a potom drži vatrene govore.

Zašto, dakle, opozicija – minus Voja Šešelj, Čeda Jovanović i Nenad Čanak, koji su rezultat savršenog eksperimenta, da manjinski podržavaju apsolutnu većinu – pokazuje toliku političku nezrelost i društvu onemogućava da se uspostavi kakva-takva ravnoteža moći? Stvaranje takvog balansa doprinelo bi razvoju demokratije i institucija, a samim tim i slobodi medija.

Osim što su šator, kao mogući simbol rušenja Vučića, preselili što dalje od njega, a samim tim i građane koji bi se okupljali oko novog prebivališta lidera Saveza za Srbiju, oni su se odlučili i za bojkot parlamenta i izbora. Daleko iskusniji igrači, kao što su Dragoljub Mićunović i bivši premijer Zoran Živković, smatraju takvu odluku gubitničkim potezom.

Kako ih je američki diplomata Metju Palmer, vašingtonska mirođija u srpskoj čorbi poslednje decenije, a možda i duže, pozvao da se vrate u parlament i učestvuju na izborima, a verovatno ih nije ubeđivao da to učine, jer Marjan Rističević ipak nema urokljiv pogled, jasno je da Ameri žele da se politička arena vodi u Skupštini.

Na nedavnom prijemu u ruskoj ambasadi bilo je primetno da među zvanicama nije bilo lidera opozicije koji se zalažu za bojkot, što znači da i Rusi imaju sličan pogled na događanja u Srbiji. Ipak je bio pozvan jedan čovek, Đorđe Vukadinović.

On je učestvovao u raspravi o Kosovu u parlamentu, što je inače bila još jedna propuštena šansa ljute opozicije da se u direktnom prenosu, u udarnom terminu, glasno suprotstavi Vučićevoj politici. Građani bi to svakako radije gledali nego reprizu „Srećnih ljudi”.

Kako Vučić to odlično razume, u svakom od svojih nastupa koji se, uzgred, više ne broje, jer će i po tome prestići serije Siniše Pavića, obavezno pomene imena Đilas, Obradović, Jeremić, što potom razrađuju tabloidi. Time on svesno kreira taj trojac kao ključne protivnike, što će reći da ih sam bira, dok u senci, gotovo neprimetno, deluje lider DSS-a Miloš Jovanović.

Četrdesetdvogodišnji doktorand sa Sorbone i pripadnik 63. padobranske, naslednik Vojislava Koštunice, jedva je vidljiv na skeneru istraživača javnog mnjenja, iako poseduje sve odlike lidera: obrazovan na najprestižnijem francuskom univerzitetu, pripada nesumnjivoj eliti, a pri tom je, kao bivši vojni specijalac, dovoljno patriota da pomiri obe, raspolućene Srbije.

Ali, sorbonac Miloš je, za razliku od poželjnih elitista, poput profesora Jove Bakića, proslavljenog po teoriji revolucionarne pravde u kojoj će on suditi, ali neće krvariti na ulicama, već će to prepustiti nekima drugima, za sada izvan vidokruga i Vučića i onih intelektualaca koji se zalažu za nultu godinu. Odnosno, za novi srpski kalendar koji će početi odlaskom Vučića.

I kada kaže da prezire elitu, Vučić je opet svestan da time održava borbenu gotovost svog čvrstog biračkog tela ali i onih koji ga tek simpatišu, jer opozicija ne shvata da radikalizacijom političke scene i opisivanjem pristalica vučićevaca kao ljudi s nedostatkom zuba, mahom prednjih, koji se, pri tom, kupaju subotom, ali ne svake, ulaze u sopstvenu mišolovku.

Naime, Vučić se matematički može pobediti samo ako oni koji su glasali za njega odluče da glasaju protiv njega. Ali neće zaokružiti one koji ih smatraju glupanima ili im najavljuju da će ih juriti po ulicama. Ne s evrima, već s motkama.

Trebalo bi da to znaju makar akademik Dušan Teodorović, arhitekta Dragoljub Bakić ili Sergej Trifunović, koji svojim istupanjima sve više zbunjuje samoga sebe, a potom i svoje pristalice.

Mnogo više će ih iznervirati kada je onaj kojeg biraju okružen saradnicima u „šanelu”. Zato će se Vučić držati politike: tuđe gajim, svoje čistim, dok pred opozicijom okupljenom oko Saveza za Srbiju slede dva puta.

Ako nastave s ovakvom politikom izgubiće se u „tviter” crnoj rupi, poput Saše Jankovića. Ili će otvoriti kafić, kao Beli, sa sloganom: „Espreso probo nisi!”

Drugi izbor im je da izučavaju pobedu Ekrema Imamoglua, novog gradonačelnika Istanbula. Pristojan i uglađen, s pruženom rukom ka Erdoganu, čak je ubedio i sultana da mu, u drugom pokušaju, umesto mača, pruži svoju.

 


Komentari6
6a4a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Београђанин
Србија је у кризи још од 1918. када се жртвовао наш национални циљ зарад неке југословенске магле. Од тада тумарамо по мраку, срљамо кроз таму ... и срозавамо се све више и више са сваком новом генерацијом. Србији није потребан нови политичар већ нови приступ у вођењу државе и враћање нашим идеолошким коренима који су нам толико тога донели од Карађорђа па до Балканских ратова. Тада је Србија ишла из победе у победу, а данас?
Саша Микић
Зашто се народ Србије поистовећује са оним ко је њиме владао? 1918. године нико није питао народ шта жели. Да је Југославија била изнуђена била би конфедерација, а пошто је била досањани сан регента Александра да буде краљ велике државе то је и постала краљевина СХС и убрзо краљевина Југославија. Чак ни побуна 1919. и речи Живојина Мишића нису поколебали новог краља да се ''ратосиља'' дела територије у корист Хрвата. Узгред буди речено шта беше ''наш национални циљ'' 1918?
Preporučujem 15
Neveseli
Mnogo dobro izanalizirano. Apsolutno.. G. Vučić ne mora da brine za vlast dok opoziciju vode ljudi poput G. Đilasa, G. Jeremića itd. Oni prosto ne dozvoljavaju drugim, kvalitetnijm kritičarima da nešto urade. To uspevaju zato što imaju novac (svoj ili čiji već). G. Vučić i SNS mogu da padnu jedino zbog svoje arogancije i osionosti (kao što je pao DS na čelu sa G. Tadićem. Šta je SNS bio tada? Ništa. Zahvaljujući "radu" DS-a, SNS je došao na vlast. To bi i sada moglo biti ali.. potrajaće.
torbica "Hermès Birkin"
A sta bi tek Vucic rekao da je vidio neku gospodjicu iz "naprednjaka" sa torbicom "Hermès Birkin" od samo 48880 eura? Ko li ih kupuje ne znam, ali znam da je prodavica Hermès u Parizu vis-à-vis pariske metro stanice Sèvres Babylone.
Ljubisa Dragicevic
Ako sam dobro razumeo, ovde bi Imamoglu bio Sapic...
Саша Микић
Тешко. Народ има добро памћење и за таквог неког би требало да буде личност која није учествовала у претходним властима, јер је таквих народу доста.
Preporučujem 39

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja