petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:41
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Novosadski mostovi u Mastrihtu

Dok sam slušao lepo oblikovanu priču o mastrihtskim mostovima u misli mi je došao još jedan grad, takođe veliki kulturni i univerzitetski centar bogate istorije, isto poznat po toleranciji i različitosti, koji je pre 20 godina postao poznat po svojim mostovima koji su tih aprilskih dana svi pali u Dunav: i Varadinski, i Most slobode i Žeželjev most.
Autor: Marko Merdžanpetak, 05.07.2019. u 14:34
Мастрихт (Фото Пиксабеј)

Kraj aprila i početak maja dani su kada se sumorno holandsko vreme počne komešati, nebo postaje sve više plavo i oseća se nesporni dolazak proleća. Tada se slavi i kraljev dan, u vazduhu se oseća nekakva promena i cela zemlja prosto živne. Tako sam se i ja prenuo iz zimskog polusna i našao se u plavo-žutom vozu, na putu za Mastriht, glavni grad južne holandske pokrajine Limburg.

Dan sam započeo čajem i limburškom pitom od jabuka, a onda polako krenuo ka mestu sastanka sa vodičem, proćelavim gospodinom od nekih pedesetak godina, karakteristično mršave i visoke figure. Nosio je naočare sa okruglim staklima uokvirenim braon ramom, koje su se lepo uklapale uz njegov prefinjeni način pripovedanja o istoriji grada i njegovih znamenitosti.

Mastriht je grad duge tradicije, sa mnoštvom starih građevina. Među njima se naročito izdvajaju brojne crkve koje je teško pobrojati. Jedna od njih, izgrađena krajem trinaestog veka, pretvorena je u knjižaru. Urađeno je to u skladu sa poznatom holandskom pragmatičnošću, kad je iščezla potreba ljudi za aktivnostima kojima je crkva inače namenjena.

Most sv Servatija (Foto M.M.)

Po završetku prvog dela obilaska, posvećenog davno prošlim vremenima, gospodin sa okruglim naočarima nas je doveo do jednog mosta, zgodnog kao mesto pripovedanja o novijoj gradskoj istoriji. Grad leži na reci Mas (u našem prevodu ponekad nazvana i Meza), po kojoj je i dobio ime i koja ga svojim tokom od juga ka severu preseca na dva dela.

Prateći tok reke, u samom gradu se preko nje pružaju Most Džona Kenedija, Visoki most, Most Svetog Servatija, Vilhelminin, Železički i Severni most. Prema rečima našeg vodiča, i mostovi Mastrihta predstavljaju nešto daleko više od sredstva koje ljudima omogućava da se nađu sa druge strane vodene barijere.

U ovom holandskom gradu, smeštenom tik uz belgijsku granicu, udaljenom dvadesetak kilometara od Nemačke, februara 1992. godine potpisan je čuveni Ugovor iz Mastrihta, kojim je stvorena Evropska unija u današnjem obliku. Tada je utrt i put za zajedničku evropsku valutu, koja na poleđini svih papirnih apoena ima upravo mostove. Prema mršavom gospodinu koji nas mirno gleda kroz okrugla stakla svojih naočara dok govori, time je omogućeno čvrsto povezivanje evropskih naroda, a mostovi Mastrihta pravi su simbol te snažne veze.

Preko njih ne prelaze samo ljudi i vozila, već se i razmenjuju ideje zajedništva, saradnje, tolerancije i međusobnog razumevanja. U gradu koji je veliki univerzitetski centar, i gde polovina studenata dolazi iz inostranstva, mostovi imaju još veću simboliku i predstavljaju metaforu za povezivanje kultura iz svih krajeva sveta. Kaže on dalje kako se ta metafora idealno uklapa u holandske i opšte prihvaćene evropske vrednosti.

Dok sam slušao ovu lepo oblikovanu priču, laktova naslonjenih na ogradu Visokog mosta i pogleda rasutog po mutnoj Mezi, u misli mi je došao još jedan grad podignut na velikoj evropskoj reci. U pitanju je takođe veliki kulturni i univerzitetski centar bogate istorije, isto poznat po toleranciji i mnoštvu različitosti koje spaja u sebi.

Mastriht (Foto Piksabej)

Pre tačno 20 godina postao je poznat i po svojim mostovima. Pali su tih aprilskih dana svi u Dunav: i Varadinski, i Most slobode i Žeželjev most, iako su bili 300 kilometara daleko od Kosmeta i zone borbenih dejstava. Govorilo se u to vreme ironično da je Novi Sad jedini grad na svetu u kome reka teče iznad umesto ispod mostova.

Tog tužnog proleća 1999. godine bez svog mosta je ostao i moj Vrbas, kad je jedne večeri naglo probuđen iz sna u koji je tonuo ušuškan usred vojvođanske ravnice. Stropoštao se tada bespomoćni vrbaski most, uz lomljavu prozora na okolnim kućama i glasnu detonaciju, koja je u mojim ušima odzvanjala jednako strašno kao detonacije koje sam slušao onog olujnog avgusta 1995. godine dok sam u izbegličkoj koloni zauvek napuštao svoju rodnu kuću i svoj Kordun. 

Kako je moguće da jedni mostovi spajaju ljude i promovišu pozitivne vrednosti onda kada stoje iznad vode, a drugi da bi ljudima doneli dobro moraju biti polomljeni i bačeni na dno reke? Kako to da su neki mostovi namenjeni pešacima, biciklistima i dečjim kolicima, a neki izgleda samo školjkama i ribama?

Most preko Dunava u Novom Sadu (Foto Piksabej)

Znam da na ova pitanja nikada neće biti odgovora. Nikada neće biti objašnjeno ni gde su te uzvišene vrednosti, kojima se svi vode, iznenada nestale 7. maja 1999. kada je iz aviona holandskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, u sred dana, sa bezbedne visine ispušten tovar kasetnih bombi iznad glava onih nesrećnih i nedužnih ljudi koji su se tada našli na ulicama grada Niša.

Dok sam ja preturao po sećanjima na neka ne baš prijatna vremena, proćelavi gospodin nam je, završivši sa svojim izlaganjem, već preporučivao jedan restoran, zavučen u nekoj od sporednih ulica. Prema njemu, tu se služi vrlo ukusna hrana uz domaće pivo koje je verovatno najbolje u gradu.

Kad ga je neko iz grupe upitao da li možda lično poznaje vlasnika, on iskusno laganim pokretom odmahnu glavom. Ipak, okrugla stakla od naočara nisu mogla sakriti njegov pogled koji se sa naših lica tada naglo spustio negde prema zemlji. 

 

Marko Merdžan, Holandija

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 


Komentari8
0bb17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vesna
Divan, potresan i istinit dopis.
Garak
Klasično imperijalističko licemerje. Sve je u pravu vodič što kaže za mostove, i to važi oduvek, na celom svetu (pročitati "Mostovi", Ivo Andrić), i zato su naše mostove porušili. Dobra crtica o Holandiji.
Nenad
Dok se oni ujedinjavaju, nas dijele... O sudbino...
Zika Zzeneva
Americki ambasador kaze da Nato nije ratovao protiv srpskog naroda nego protiv Milosevica. Zato sto se Milosevic krio po novosadskim mostovima, zato su ih i rusili. Zar ne?
Милан
Američki ambasador po prirodi stvari ne može da govori istinu.
Preporučujem 18
Mali Perica
Francuzi su hvalili kako su posredovali da se ne poruse i beogradski mostovi. Eto to su humanisti ljudi. Nemojte sve shvatati tako tragicno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja