ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Neubedljivi i protivrečni odgovori

četvrtak, 04.07.2019. u 08:18

Umesto rasprave dobio sam raspru. Šta je Rada Stijović objavila u „Politici” odgovarajući na moje pitanje: „supstancija ili supstanca” („Supstanca ili supstancija, frekvenca ili frekvencija”, Slovo o jeziku, Kulturni dodatak, 15. jun)?

Nisam se „predstavio” kao stručnjak za fizičku hemiju. R. Stijović je to izmislila da bi pokazala da ništa ne znam o srpskom jeziku. Naveo sam anegdotu iz vremena kad sam bio student PMF-a i od profesora Ribnikara naučio pravilo o pisanju reči frekvencija, umesto frekvenca.

Odgovor R. Stijović nije uopšte ubedljiv. I dalje ostaje pitanje: zašto ne bismo koristili bolju reč, supstancija umesto supstanca? Ona navodi da i Ivan Klajn („Jezičke nedoumice”) „smatra da su bolji oblici na -cija”. Zar nije želja svakoga ko nešto ili o nečemu piše, da koristi bolju reč i zašto je i ona ne koristi ako kaže da je bolja? Hoće li time da poduči čitaoce „Politike” da ne treba da koriste bolje reči?

Navedene reči, kao što su prevarancija, žderancija, smišljene samo za ovu priliku, nisu ubedljive kao što je to frekvencija (umesto frekvenca). Navodio sam reči uglavnom latinskog porekla, a ona navodi šaljive domaće izvedenice, kojima ne može da se objašnjava pravilo o pisanju reči latinskog porekla.

Ona kaže da se u „preporukama i davanju prednosti normativisti razlikuju”. I otkuda njena tvrdnja da „što se tiče primera tipa supstanca/supstancija, naš čitalac nije u pravu”? I pored navoda da se „normativisti” razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom obliku, ostaje nedorečeno koji „normativisti” jesu, a koji nisu u pravu. Nije samo da „vaš čitalac nije u pravu”, već nisu ni neki normativisti, neznano koji (valjda i Ivan Klajn?). Nije smela da kaže da akademik Ivan Klajn nije u pravu, ali je odlučno rekla da „naš čitalac (koji je poslušao I. Klajna) nije u pravu”. Divan primer hrabrosti u nauci.

Izbegla je da mi odgovori na osnovno pitanje, raspredajući o koječemu, ali njeni odgovori nisu ubedljivi, a i protivrečni su.

Njen glavni dokaz je da Ivan Klajn „ne diskvalifikuje nijedan od ovih oblika”. Kako li se samo dosetila (predivne) srpske reči diskvalifikuje? Pravi savet je kad u „Slovu o (srpskom) jeziku” pročitamo izvorne srpske reči „termini”, „digraf”, „dijakritički”, „diskvalifikacija”...

Delom jesam, delom nisam u pravu. Malo ovo, malo ono. Ni riba ni devojka.

Dr Branislav Simonović,

naučni savetnik


Komentari3
e8deb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар
У финесе српског језика не могу да се мешам, јер нисам стручан, али када је у питању фреквенција или фреквенца, могу да кажем да је на хиљаде инжењера дипломирало са фреквенцијом као изразом за периодично понављање неке појаве. Али хтео бих и да укажем на све чешће коришћење речи појачивач, што ми као електроничару веома много смета. Када имам прилику, ја питам саговорника да ли појачава радио или појачива. Оно што ме посебно изненадило, по речницима је испало је да може и једно и друго! Е сад?
Твртко
Можда би уместо полемике са колгиницом аутор требало да позове на дубљи разговор па да уведе на пример реч "ПО(Д)стање" или "СУштину" у наратив јер то би могло бити српски превод "СУБстанције" (СУБстанце) која деривира ил' проистиче (исходи) :-) из "ХИПОстаси"? Имамо ми још речи као што су "бит", "јестаство" "суштаственост"... али то можда има везе са грчким "усиа" или латинским "есенција" и то би било лепо да нам аутор објасни. Међутим, зашто улазити дубље у ово кад ми вечито морамо да читамо о разликама у мишљењу који су на површини и који заправо исходе из неких личних "анимозитета" у академској зајединици. Академска заједница, заправо, суштаствено и јестаствено банализује дискурс и бежи од бити.
Matko
Za mene je besmisleno raspravljati o tome šta je "srpskije" od dve iste stvari izrečene na nešto drugačiji način. To se, u osnovi, kosi sa zdravim razumom i elementarnom logikom. Čak i da postoje čvrsta pravila o formiranju reči, treba uvek biti spreman i na alternative - to nije nikakvo siromastvo jezika, nego baš suprotno. Smem se kladiti u šta god hoćete da autor teksta ne koristi, recimo, "sekvencija" nego sekvenca. Ima toga još mnogo...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja