utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:03
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Čim se Srbin oporavi on peva i igra

Autor: Branko Pejovićsubota, 29.06.2019. u 19:00
Коло српских војника у време Великог рата (Фото сајт TT group)

„Mi smo pevali kad je bilo najteže. Pevali smo kad su nas francuske lađe prebacivale iz Albanije na Krf, a bili smo živi leševi. Francuski mornari i oficiri plakali su slušajući nas i govorili: ’Kakav divan narod!’ Pevali smo kad smo umirali na ostrvu Vidu, pevali smo kad smo ginuli na Solunskom frontu. Kad bismo u rovovima zapevali, Bugari bi prestajali da pucaju. Zato smo mi narod koji nikad ne može da propadne.”

Ovako je o najtežim danima Velikog rata i nepokolebljivosti srpskih ratnika svedočila heroina Milunka Savić, „srpska Jovanka Orleanka”, kako su je zvali Francuzi. Te njene reči zabeležene su u knjizi „Hodočašće na Krf” autora Ljubomira Saramandića, kustosa Srpske kuće na Krfu i književnika. Ovo delo puno je upečatljivih priča o golgoti srpske vojske u povlačenju preko Albanije, kao i o oporavku preživelih na grčkom ostrvu.

Pominje Saramandić pevanje u tom vremenu stradanja, pesmu koja je Srbe i u Velikom ratu održala. Piše o čudesnoj isceliteljskoj moći muzike tokom oporavka na Krfu 1916. godine. Posebno izdvaja onu koju i danas rado pevamo:

„Jedna melodija se sa prvim toplim danima mogla čuti sa svih strana. Bili su to zvuci pesme ’Tamo daleko’, najpopularnije pesme u srpskoj istoriji. Pevala se u kafanama, logorima, bolnicama, na brodu ’Srbija’. Jednako kao Srbi prihvatali su je i Grci, Francuzi, Englezi, Italijani, Marokanci, Senegalci. Oni koji nisu razumevali reči slutili su da se iza te melodije može kriti samo žal za napuštenom otadžbinom, porodicom, ognjištem. Zato su je prepevali na svoje jezike. Englezi su je pevali kao ’Far away over there’, Francuzi kao ’Au loin, au loin sur Corfu’...”

O privlačnosti te pesme, prema navodima Ljubomira Saramandića, pisala je i engleska lekarka Izabel Haton: „Čim se Srbin oporavi, on peva i igra. To je bilo u njegovoj prirodi, sastavni deo njegovog života, kao što je prirodna stvar obrađivati zemlju. Njihova omiljena pesma bila je ’Tamo daleko’. Pesma govori kako su napustili kuću i zemlju, izražava čežnju za kućom. Neke od nas žena pevale smo je zajedno sa vojnicima i kroz pesmu s mnogobrojnim stihovima zavolele taj lepi jezik.”

Kad je organizovan život na Krfu i formirana srpska država u izgnanstvu sa institucijama, ni muzika nije zaboravljena. U svom sastavu srpska vojska imala je orkestre s dirigentima i kompozitorima, podseća knjiga „Hodočašće na Krf”: „Priređivani su koncerti klasične muzike. Kapelnik Kraljeve garde na Krfu Stanislav Binički, uz veliku pomoć Krfljana, ponovo je snabdeo članove orkestra instrumentima od kojih su se ranije morali rastati prilikom povlačenja.”

Uz pesmu, bila je neizbežna i igra. Igrali su mačvansko, kolubarsko i druga narodna kola, nazvana po imenima zavičaja. Posebno je po stamenosti i čvrstini u sećanju ostalo „kaplarsko kolo”, koje su igrali kaplari. U srpska kola na Krfu rado su se hvatali i stranci.

„U Hlomu je formiran klub srpskih oficira u kući Jorgosa Makratisa. Domaćinima se najviše svidela pesma ’Imam ženu mnogo lepu’. Stihovi te i drugih srpskih pesama dugo posle rata pevali su se na Krfu. Krfljani su Srbe zapamtili kao narod koji peva”, piše Saramandić, pa izdvaja neizmernu snagu srpske himne „Bože pravde” i s njom u vezi citira sećanje Sretena Dinića, ratnika koji se oporavljao na ostrvu Vido:

„Dolaze komisije i pregledaju nas: ko je za komandu, a ko da ostane, da boluje... A francuska muzika svira srpsku himnu i ’Marseljezu’, uveseljava nas. Ah, posle toliko patnji i izgubljenih nada za otadžbinu, glas srpske himne izgledaše nam kao majka koju smo juče sahranili, a ona se pomalja odnekud i osmejkuje: ’Evo me, živa sam!’ Činovnici neki sede kraj svojih denjkova i čekaju regrutnu komisiju; čuše srpsku himnu i zaridaše kao mala deca...”


Komentari5
6c49e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Рус Михаил
Свака част српским ратницима - Херојима Великог рата!
паја патак
Ако сте на Крфу, погледајте ЈЕДИНА ДВА аутентична споменика из 1916 г. које су Срби подигли на Крфу: 1. Споменик на бившем гробљу Дринске дивизије у близини Агиос Матеоса. Диван споменик на парцели бившег гробља, која би могла бити прави мали парк. Споменик је - како-тако ОК, али "парк" тотално запуштен, а ограда од камена и кованог гвожђа накривљена, неодржавана! 2. Чесма са спомен плочом логора дивизије у близини: Богу плакати! Скоро немогуће наћи - а АКО нађете: стање - стидите се, Срби!
lalo
Da li Ti Pajo Patce redovno odrzavas grob svoga dede, pradede, askurdjela i ostalih predaka ili mzoda ni ne znas gde bili sahranjeni ? Nemoj da drzis pridike celom srpskom narodu zbog nebrige placenih pojedinaca ciji je posao starnje o grobljima i spomenicima u zemlji i van nje. Mnogo ljudi je placeno u tom sistemu koji ne funkcionise a ti si nasao da optuzujes Srbe kao takve a koji niti na Krf idu niti mozda znaju cega sve tamo ima, Sram te bilo Pajo kako sam sebe zoves .!
Preporučujem 6
Zoki Zorule
Slava junacima!
Nn
To je mngim drugim nacijama cudno. Kakav smo mi narod, odakle nam ta hrabrost, dali je hrabrost ili inat. To mozete da pogledate u knjizi koja se zove “ inat “ , pisao je Scot Taylor, Canadian zurnalist, war reporter devedesetih godina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja