Ne­dav­no je u „Po­li­ti­ki­nom” „Ma­ga­zi­nu” ob­ja­vlje­na za­ni­mlji­va re­por­ta­ža o div­nom pri­rod­nom okru­že­nju se­la So­pot­ni­ca na pla­ni­ni Ja­dov­nik, bli­zu Pri­je­po­lja. Po­seb­nu atrak­ci­ju pred­sta­vlja­ju sla­po­vi re­ke So­pot­ni­ce sa sta­rim ro­man­tič­nim vo­de­ni­ca­ma. Autor­ka član­ka Da­na Stan­ko­vić ob­ja­šnja­va da ime So­pot­ni­ca po­ti­če od so­po­ta – ono­ma­to­pe­je zvu­ka ko­ji pro­iz­vo­di vo­da sli­va­ju­ći se niz ka­ska­de. Ovo­me tre­ba do­da­ti da reč so­pot po­sto­ji u je­zi­ku vi­še slo­ven­skih na­ro­da.

U Reč­ni­ku Ma­ti­ce srp­ske za so­pot pi­še: jak iz­vor, na­gao vo­do­pad. Do­bro je po­zna­to da je zdra­va vo­da osnov­ni pred­u­slov za po­di­za­nje ljud­skih na­se­lja. Otu­da su iz­vo­ri, bi­stri po­to­ci i sla­po­vi si­no­ni­mi pri­rod­nih le­po­ta ko­je pri­vla­če iz­let­ni­ke i tu­ri­ste. 

Na bal­kan­skom pod­ruč­ju, osim ovog u Sr­bi­ji, se­lo So­pot­ni­ca po­sto­ji u Se­ver­noj Ma­ke­do­ni­ji, bli­zu gra­da De­mir Hi­sa­ra, i u Slo­ve­ni­ji, u bli­zi­ni Ško­fje Lo­ke. Isti je­zič­ki ko­ren ima ma­na­stir So­po­ća­ni, ko­ji je po­di­gao Ne­ma­njin unuk Ste­fan Uroš Pr­vi, u bli­zi­ni ja­kog vre­la re­ke Ra­ške, bli­zu No­vog Pa­za­ra. So­pot je se­di­šte jed­ne od be­o­grad­skih op­šti­na ko­joj pri­pa­da­ju na­se­lja u oko­li­ni pla­ni­ne Ko­smaj. U Bu­gar­skoj, u bli­zi­ni Plov­di­va, po­sto­ji re­ka sa ve­štač­kom bra­nom pod na­zi­vom So­pot. 

Na kra­ju, tre­ba po­me­nu­ti i grad So­pot u Polj­skoj, na oba­li Bal­tič­kog mo­ra, u či­joj su bli­zi­ni ušća ne­ko­li­ko re­ka. Za­ni­mlji­va je ko­in­ci­den­ci­ja da oba So­po­ta, i be­o­grad­ski i polj­ski, ima­ju tra­di­ci­o­nal­ne film­ske fe­sti­va­le sa le­pim ugle­dom i du­gom tra­di­ci­jom. Film­ski fe­sti­val u na­šem So­po­tu, tzv. So­fest, odr­ža­va se po­čev od 1972. To je naj­sta­ri­ji srp­ski film­ski fe­sti­val, a ovog le­ta bi­će odr­žan 48. po re­du. Ve­ro­vat­no je da u slo­ven­skim ze­mlja­ma ima još to­po­ni­ma či­ja ime­ni­ma po­ti­ču od re­či – so­pot. 

Dra­gan Stan­ko­vić, Be­o­grad