nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Ga­zi­me­stan, tri­de­set go­di­na ka­sni­je

petak, 28.06.2019. u 09:15
Газиместан (Фото Бета)

Ove go­di­ne na­vr­ša­va se tri­de­set go­di­na od onog Vi­dov­da­na, 28. ju­na 1989. go­di­ne, ka­da je na Ga­zi­me­sta­nu bi­la sve­ča­no obe­le­že­na 600. go­di­šnji­ca bo­ja na Ko­so­vu, uz pri­su­stvo vi­še od mi­li­on lju­di. Po­zna­to je da je ta­da go­vo­rio Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić. „Po­li­ti­ka” je taj go­vor ob­ja­vi­la na­red­nog da­na, 29. ju­na. Ni­šta rđa­vo ni­je Mi­lo­še­vić re­kao, a što mu je ka­sni­je pri­pi­si­va­no i pre­ba­ci­va­no. 

Pret­hod­ne, 1988. go­di­ne, Ju­go­sla­vi­ju je po­se­tio Mi­ha­il Gor­ba­čov, ko­ji je us­hi­će­no go­vo­rio o – po­vrat­ku le­njin­skoj kon­cep­ci­ji so­ci­ja­li­zma i o re­for­ma­ma u so­ci­ja­li­zmu. Ka­mo sre­će da je Gor­ba­čov za­i­sta to­me stre­mio. Me­đu­tim, bi­la je to ve­li­ka ob­ma­na, ka­ko za na­rod u Ju­go­sla­vi­ji i u So­vjet­skom Sa­ve­zu, ta­ko i za svet­sku jav­nost. 

Tri go­di­ne ka­sni­je, 1991. go­di­ne, bi­le su raz­bi­je­ne i ju­go­slo­ven­ska i so­vjet­ska dr­ža­va. Kad je reč o na­šoj ze­mlji, esta­bli­šment vo­de­ćih ze­ma­lja Za­pa­da, ko­ji se ni­je usu­đi­vao ni da po­mi­sli na agre­si­ju pro­tiv one Ju­go­sla­vi­je ko­ju je pred­vo­dio mar­šal Ti­to, kao i pr­vih de­vet go­di­na po­sle Ti­ta, ka­sni­je je – po­sle ru­še­nja zi­da u Ber­li­nu u no­vem­bru 1989. go­di­ne i pot­pu­no pro­me­nje­ne ge­o­po­li­tič­ke kar­te Evro­pe – pod­sti­cao sve mo­gu­će se­pa­ra­ti­zme i ra­to­ve, a kul­mi­na­ci­ja je usle­di­la 1999. go­di­ne, na­pa­dom na Sa­ve­znu Re­pu­bli­ku Ju­go­sla­vi­ju ra­di oti­ma­nja Ko­so­va i Me­to­hi­je.

Ka­žnja­va­na je iz­bor­na vo­lja gra­đa­na Sr­bi­je, jer je Mi­lo­še­vić ube­dlji­vo po­be­dio na pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma 1990. i 1992. go­di­ne, a 1997. go­di­ne Sa­ve­zna skup­šti­na iza­bra­la ga je za pred­sed­ni­ka SR Ju­go­sla­vi­je. Do­bro pam­ti­mo da su To­ni Bler i Stro­ub Tal­bot otvo­re­no re­kli: „Ni­je reč o sud­bi­ni ko­sov­skih Al­ba­na­ca, već o od­su­stvu sprem­no­sti Be­o­gra­da da spro­vo­di pro­me­ne u pri­vre­di po na­lo­gu Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da.” 

Ni­je Sr­bi­ja je­di­ni pri­mer spre­ča­va­nja i ka­žnja­va­nja iz­bor­ne vo­lje na­ro­da. Kad je u fe­bru­a­ru 1936. go­di­ne, na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u Špa­ni­ji, Na­rod­ni front osvo­jio dve tre­ći­ne gla­so­va, u ju­lu iste go­di­ne re­ak­ci­o­nar­ni kru­go­vi Špa­ni­je ot­po­če­li su gra­đan­ski rat. Mno­gi pam­te voj­ni udar u Grč­koj uoči par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 1967. go­di­ne, pa sud­bi­nu Sal­va­do­ra Aljen­dea 1973. go­di­ne u Či­leu, Vik­to­ra Ja­nu­ko­vi­ča 2014. u Ukra­ji­ni, pa Dil­me Ru­sef 2016. u Bra­zi­lu, sa­da se po­ku­ša­va da se slič­no ura­di i sa Ni­ko­la­som Ma­du­rom u Ve­ne­cu­e­li, a sva­ka­ko bi se mo­glo na­ve­sti još pri­me­ra iz ra­znih ze­ma­lja. Je­di­no ni­ka­ko ne uspe­va­ju da na­ško­de ru­skom pred­sed­ni­ku Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu, ko­ga je na­rod nje­go­ve ze­mlje če­ti­ri pu­ta bi­rao, vi­še ne­go ube­dlji­vom ve­ći­nom gla­so­va. 

A sa­da, tri­de­set go­di­na po­sle Ga­zi­me­sta­na iz 1989. go­di­ne, na­ši „pri­ja­te­lji” po­ku­ša­va­ju da oza­ko­ne agre­si­ju iz 1999. go­di­ne, tj. oti­ma­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je. Ali svet ni­je vi­še isti, jer su da­nas i Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja i Na­rod­na Re­pu­bli­ka Ki­na mno­go ja­če ne­go što su bi­le pre dva­de­set go­di­na. To za Sr­bi­ju ima i te ka­kav zna­čaj. 

Dr Dar­ko Va­si­lje­vić, Be­o­grad

 


Komentari9
4efb5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinisa Stojcic
Dr Darko, nasi prijatelji jedu ojacali, ali bas ih briga za nas. I otkuda Vam ideja da u politici postoje prijatelji. Interesi vladaju svetom, a ne nase nade i zablude
Miloš
Nije Milošević ništa pogrešio te 1989.godine, godine kad sam rođen. Njegove reči su bile tako proročke, koje nažalost niko ne želi da čuje danas. Da li autošovinzam, cinizam, da komšiji crkne krava šta li...
Slobodan Markovic
Cita covek, i ne veruje...
Krstoljub
Zar Vi zaista vjerujete u ovo napisano? Nakon svega branite loše ljude i njihovu politiku, a teorije zavjere i dalje pretvarate u mit...
Krst i čast
A šta nije istina u članku? Ovo su događaji iz novijeg vremena i nikakvo pretvaranje u mit. Nije ovo staro 300 godina nego 30! Svi koji su stariji od ovog događaju dobro pamte ova zbivanja. Nema tu nagađanja. Nisam pristalica komunizma niti Miloševića, ali smatram da je gospodin Vasiljević sasvim u pravu.
Preporučujem 12
Torkvato Taso
Pre tri dana slušao sam,u Crkvi Svetog Marka u Beogradu,u programu Udruženja Prištevaca,vidovdansku besje du jednog poznatog srpskog pisca, koji je zapamćen po orginalnom misaonom projektu: "Nijedan narod na svijetu ne bi se,da ga ima - kao što ga ima srpski narod,kome ga je poklonio sam Bog - odrekao Kosova i Metohije,te uistinu svete,prelepe i prebogate zemlje!dOnog trenutka kada se,i ako se to dogodi - tog trenutka će nestati srpski narod,tog trenutka prestaje njegova istorija!"
Petar Bursac
Tako je. Pametnom dosta
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja