četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:41

Ka­pe­la iz 1924. go­di­ne de­lo Ni­ko­la­ja Kra­sno­va

četvrtak, 27.06.2019. u 08:50
Капела на Ловћену (Фото Википедија)

U „Po­li­ti­ci” je 12. ju­na ove go­di­ne u ru­bri­ci „Me­đu na­ma” ob­ja­vljen pri­log prof. dr Da­ni­la Vu­ji­či­ća iz No­vog Sa­da „Po­ru­še­na ka­pe­la na Lov­će­nu ni­je bi­la Nje­go­še­va”, u ko­jem ima vi­še ne­tač­nih i pro­iz­volj­nih tu­ma­če­nja. Po re­či­ma auto­ra pri­lo­ga, „ka­pe­lu je po­ru­ši­la austrij­ska voj­ska 1916. go­di­ne da bi na­me­sti­la to­po­ve.

Po­smrt­ni osta­ci dvo­ji­ce vla­da­ra, Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog i Nje­go­ša, pre­da­ti su ce­tinj­skom ma­na­sti­ru”. U ci­ti­ra­nom ko­men­ta­ru tač­no je je­di­no da je austrij­ska voj­ska po­ru­ši­la ka­pe­lu, ali ne da bi na tom me­stu po­sta­vi­la to­po­ve, ne­go je to­po­vi­ma sa bro­do­va iz Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va po­ru­ši­la ka­pe­lu. Raz­u­me se da po­smrt­ne ostat­ke vla­da­ra ce­tinj­skom ma­na­sti­ru ni­su pre­da­li Austri­jan­ci, već je to uči­nio na­rod tog kra­ja, i to kri­šom, no­ću. 

I 1916. i 1972. ka­pe­la na Lov­će­nu je sru­še­na kao pra­vo­slav­na sve­ti­nja i sim­bol srp­stva. Što se ti­če ka­pe­le ko­ja je 1924. go­di­ne po­dig­nu­ta na me­stu po­ru­še­ne, tač­no je da je nje­nu iz­grad­nju naj­ve­ćim de­lom fi­nan­si­rao kralj Alek­san­dar.

U ve­zi sa tvrd­njom da je ta no­vo­po­dig­nu­ta ka­pe­la „de­li­mič­no li­či­la na Nje­go­še­vu” i da je „ura­đe­na na br­zi­nu i ni­je od­go­va­ra­la ni Lov­će­nu ni zna­ča­ju Nje­go­ša”, tre­ba re­ći da je tu ka­pe­lu, po na­cr­ti­ma sta­re ka­pe­le, pro­jek­to­vao Ni­ko­laj Kra­snov (ar­hi­tek­ta car­ske ru­ske di­na­sti­je), pro­jek­tant naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­jih zgra­da u Be­o­gra­du sa­gra­đe­nih iz­me­đu dva svet­ska ra­ta, a da je nad­zor­ni in­že­njer bio Ve­li­ša Po­po­vić.

Iz­nu­tra je ka­pe­la bi­la osli­ka­na fre­ska­ma sa li­ko­vi­ma Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra, Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog, Sv. Ste­fa­na Pi­per­skog i Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog. Osim to­ga, vrh Lov­će­na sa Nje­go­še­vom ka­pe­lom de­ce­ni­ja­ma je bio na gr­bu Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, čak i na­kon nje­nog ru­še­nja. 

Prof. dr Slo­bo­dan Da­jo­vić, Be­o­grad


Komentari9
4453f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Oktoih
Ta iz 1924/25. kapela projekat je Karađorđevića s natpisom u čast nasljednika iz te dinastije a s ciljem da se potisne Njegoševo mjesto u istoriji i kulturi Crnogoraca.
Радојица Р
За рушење капеле на Ловћену 1968. године представник Ватикана у БиХ је нудио Митрополиту Црногорсо Примирском и Скендеријском 700 милиона лира , да се мошти Његошеве пренесу у малузолеј и ту пренесу мошти Луције Црногорке ( прешла у католичанство , канонизована и мошти су јој у катедрали у Котору) . Тражи да се народи поунијати а Митрополит добија високо место у * новој цркви*. И све сада иде по том сценарију ! ЛОВЋЕН НАМ ЈЕ ОЛТАР СВЕТИ У ЊЕГА СМО СВИ ЗАКЛЕТИ
Радојица Р.
Аустроугарска војска је августа 1916. год. тражила од Митрополита Црногоско Приморског да са Ловћена пренесу мошти Његошеве што је он одбио . Убрзо та војска присилно преноси Његошеве мошти током ноћи 12-13.8.1916. уз присуство локалних власти , мошти су сахрањене у Манастиру Цетињском . Потом је та војска капелу топовима разорила , а на њено место је планирано да буде споменик Фрањи Јосифу висине 32 м . У Херцег Новом 18.8.1916. промовисан је нацрт споменика Фрањи Јосифу .
Bora
Austrijanci su izgradili put od Kotora preko Njeguša do Lovćena za izvlačenje topova i naoružanja. Deo do Njguša, ostavili su nam čuvene kotorske serpentine za motorni saobracaj a deo od Njegusa do Loćena za konjsku vuču topova. Crkvicu na vrhu Lovćenu su srusili radi platforme za bombardovanje Cetinja. Vrh Lovcena je greben. Top bi se posle svakog ispaljenog hitca survao na suprotnu stranu. Interesantna je čcinjenica da su Autrijanci bili izgradili i žićaru do Njegušs.
Радојица Р.
Боро , побогу брате ,лажу те , са брда изнад Цетињског Манастира аустругарска војска је топовима оштетила капелу на врху Ловћена , а потпуно је уништила са истог места када су насилно ексхумирали Његоша . На месту капеле на врху Ловћена Аустроугарска је планирала поставити споменик Фрањи Јосифу !!! ЛОВЋЕН НАМ ЈЕ ОЛТАР СВЕТИ У ЊЕГА СМО СВИ ЗАКЛЕТИ !!! , како гордо звучи !
Preporučujem 11
Bravo, profesore Dajovicu
Milina je procitati ovako lijep tekst. Bez viska rijeci i bez okolisenja. Zbog ovakvih stvari citam Politiku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja