nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:24
IZ AMERIČKE PROFESIONALNE KOŠARKE

Ovogodišnji MVP neće biti najbolji među najboljima

Prestiž i mane izbora za najboljeg igrača sezone: koji su dometi najsjajniji među onima krunisanim MVP priznanjem, a kada su velikani neobjašnjivo ostajali bez njega
Autor: Goran Kovačevićutorak, 25.06.2019. u 19:00
Да се гласало на крају шампионата не би имао премца: Кавај Ленард (Фото Бета/АП)

Dodela priznanja za najbolje aktere, kojom je jutros završena sezona NBA lige, nije prva koja je bez MVP zvanja ostavila onoga koji je na terenu pokazao da je najbolji među najboljima. Da se čekao kraj plej-ofa da medijski žiri, od sto članova, kaže svoju reč, verovatno bi za najkorisnijeg igrača godine bio proglašen Kavaj Lenard, koji je predvodio Toronto do titule, ali i dalje se nagrađuju izdanja u regularnom delu šampionata.

Ovako se u finalu izbora, uz Janisa Adetokunba iz Milvokija i Džejmsa Hardena iz Hjustona, našao i Pol Džordž iz Oklahome, koja je ligaški deo okončala na šestom mestu Zapadne konferencije. Nejasni kriterijumi za dobijanje najprestižnijeg priznanja (do 1980. glasali igrači, od tada sportski novinari), počev od toga da li je važnija individualna statistika ili doprinos ekipnom učinku, doveli su do toga da je teško objasniti kako su neki asovi ostajali bez MVP oreola.

To se dogodilo i Karimu Abdulu-Džabaru koji ih ima najviše (šest), u sezoni 1972/1973. kada je zabeležio prosek od 30,2 koša, 16,1 skoka i pet asistencija, kao lider Milvokija na putu do 60 pobeda. Za najboljeg je proglašen centar Dejv Kavens, koji je imao 16,2 uhvaćene lopte, ali nije bio ni prvi strelac (20,5) i asistent (4,1) Bostona gde su Seltiksi imali osam trijumfa više u ligaškom takmičenju, no izgubili finale Istoka od Njujorka.

Legendarnom Viltu Čembrlenu 1962. za priznanje „Moris Podolof“, koje nosi ime po prvom komesaru lige (1946–1963), nije bilo dovoljno ni što je te sezone odigrao utakmicu u kojoj je ubacio rekord od sto poena, ni prosek od čak 50,4 koša, 25,7 skokova i 2,4 asistencije. Ostao je na četiri MVP trofeja u karijeri pošto je prednost dobio glavni rival iz Bostona Bil Rasel (18,9+23,6+4,5) koji je sa pet „velikih nagrada“ (potukao i Oskara Robertonsa kada je 1961. ispisao tripl-dabl prosek 30,8+12,5+11,4) na drugom mestu večne liste, uz Majkla Džordana.

I za Letećeg Majkla može da se kaže da je oštećen u nekim godinama, poput prvenstva 1996/1997. u kojem je na putu do trona beležio 29,6 pogodaka, 5,9 skokova, 4,3 dodavanja i 1,7 osvojenu loptu (MVP poraženi u velikom finalu, Karl Meloun sa 27,4 poena po meču). Ipak, najbolji košarkaš svih vremena u svojoj bogatoj riznici ima i nesporno najbolju pojedinačnu sezonu ikada, koja je i krunisana MVP priznanjem, u godini u kojoj nije bio šampion sa Čikagom.

Džordan je 1987/1988. bio i prvi strelac NBA sa 35 poena po susretu i najbolji odbrambeni igrač (prvi u osvojenim loptama sa 3,2, samo još Olajdžuvon iste sezone laureat igre u oba smera), predvodeći profi košarku u još 16 statističkih kategorija. Njegov zbirni indeks korisnosti (tzv. PER) od 31,71 te sezone najveći je otkako je došlo do udruživanja NBA i ABA lige. U to vreme još nije bio okružen „pratećim orkestrom“ sa kojim bi osvojio titulu: imao je tri puta bolji košgeterski učinak od drugog strelca Bulsa, koji su sakupili 50 pobeda.

Na listama najblistavijih učinaka na putu do individualnog vrha, dileme ima oko toga da li je druga ona sezona najuspešnijeg strelca svih vremena Abdul-Džabara iz 1971/1972. kada je ostvario svoj maksimalan sezonski prosek od 34,8 poena (plus 16,6 skokova i 4,6 asistencija) ili debitantska godina Čembrlena koji je 1959/1960. doneo osam rekorda uključujući proseke u koševima (37,6) i skokovima (27). U 21. veku svakako je bez premca igra Stefona Karija iz šampionata 2015/2016. kada je sa 30,1 poenom uz procente realizacije iznad linije 50-45-90 (50,4 odsto iz polja, 45,4 za tri poena i 90,8 slobodna bacanja, samo još dvojica to uspela u čitavoj sezoni), 6,7 proigravanja, 5,4 skoka i 2,1 osvojene lopte (prvi u NBA), vodio Golden stejt do ligaškog rekorda od 73 pobede. To je bio prvi put u istoriji da je MVP sezone izabran jednoglasno.

O prestižu tog priznanja govore i imena velikana koja ga nisu ponela, poput Džerija Vesta, koji je četiri puta bio drugi po glasovima, Eldžina Bejlora, Ajzeje Tomasa iz prošlog veka, Džona Stoktona, Klajda Drekslera, Patrika Juinga itd. Subjektivnost članova žirija ponekad je zaista nepobediva: Lenard nije dobio maksimalnih 11 glasova (nedostajao jedan) prilikom izbora za MVP igrača finala.


Komentari0
c37cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Košarka

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja