četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:27

Melina Merkuri o Miri Trailović

utorak, 25.06.2019. u 08:00
Грчка глумица у разговору са аутором текста (Фото Лична архива)

Divan tekst Aleksandre Đuričić o Melini Merkuri, objavljen 15. juna ove godine u kulturnom dodatku „Politike” pod naslovom „Rođena kao umetnica”, podsetio me i na jedno vlastito nezaboravno susretanje sa poslednjom grčkom boginjom. U svojoj vili u podnožju atinskog brežuljka Likavitosa primila me poslednje januarske noći 1991, „na jedan sat”, a u sabesedništvu smo ostali duže od četiri i po sata, do iza ponoći.

Razgovoru je prisustvovao i Grk Dimitris Panagiotakis, a povremeno nam se u ćaskanju pridruživao i njen suprug Žil Dasen. U dva navrata Melina je sedala i za klavir, kako bi na moju molbu odsvirala i otpevala himnu moje mladosti, pesmu „Deca Pireja”.

Naravno, najviše smo razgovarali o grčkoj kulturi, koja je svojom beskrajnom svetlošću obasjala, kako Evropu, tako i mnoge druge delove sveta. A pošto je u toku bio Zalivski rat, primetila je i „da se žene pitaju, ne bi bilo ratova”, uz izuzetak Margaret Tačer i njene folklandske avanture.

Dobar deo razgovora Melina je iskoristila i da izrazi divljenje prema „karijatidama beogradskog kulturnog hrama” Miri Trailović, Jovanu Ćirilovu i Miroslavu Beloviću, izražavajući i žal što njena „avangardna prijateljica Mira” više nije među živima.

Divno je bilo ćaskati sa tom patronesom evropske kulture, pacifistkinjom i heroinom. Kada je trebalo biti slavna glumica, to je dokazala filmovima „Nikad nedeljom”, „Fedra” i „Ciganin i džentlmen”, ili nezaboravnim pozorišnim ulogama u Brehtovoj „Prosjačkoj operi”, Tenesijevoj „Slatkoj ptici mladosti” ili Eshilovoj „Orestiji”. Podjednako uspešno igrala je i ulogu pirejske prostitutke, kao i Klitemnestre, životne saputnice mikenskog vladara Agamemnona.

Kad je trebalo da svojim čudesnim glasom opije svet, to je učinila „Decom Pireja”, neprolaznom kompozicijom neponovljivog Manosa Hadžidakisa. Najzad, kad je trebalo da bude heroina, i to je pokazala – posle dolaska proameričke hunte 1967, kad je digla glas protiv nepravde i rušenja demokratije u demokratskoj kolevci sveta.

Nažalost, morala je u izgnanstvo, da bi po povratku u zemlju iz Pariza, jula 1974, izgovorila one prelepe patriotske reči: „Želim da zauvek ostanem ovde, pored svog naroda, jer moj dom je Grčka”, potvrđujući tako one svoje ranije reči, kada joj je bilo oduzeto državljanstvo: „Rođena sam kao Grkinja i umreću kao Grkinja”.

Ispustila je dušu 6. marta 1994, a na njenom večnom počivalištu, u ime autora ovog podsećanja, bila je položena i žuta ruža „Od Elefteriosa (Slobodana) iz Sarajeva”.

Slobodan Stajić,
publicista, Sarajevo


Komentari1
7a1e0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
"... u demokratskoj kolevci sveta". Drustvo klasince Grcke je bilo Robovlasnicko. Jedna trecina naroda ( robovlasnici ) su imali pravo glasa . Dve druge trecine ( zene i robpovi ) - to nisu imali . Jedino besklasno drustvo imali su Australski Aboridzani koji su imali neolitsku ( kamenu ) kulturu.Ta kultura se odrzala preko 70.000g . do dolaska belaca u Austra;loju 1800g.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja