subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 12.06.2019. u 22:47 J. Antelj – I. Albunović

Hranom se godišnje otruje 23 miliona ljudi

Najčešći uzročnik kontaminacije namirnica su norovirus i kampilobakter, saopštila Svetska zdravstvena organizacija
(Фото Пиксабеј)

Svaki deseti stanovnik naše planete bar jednom godišnje se razboli jer je pojeo nešto pokvareno. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je objavila da, samo u Evropi , 23 miliona ljudi godišnje oboli od trovanja hranom, a gotovo 5.000 osoba od toga i umre. Navodi se da je stvarni broj sigurno mnogo veći jer se lekaru ne obraća svako ko ima mučnine i smetnje prouzrokovane nekom lošom namirnicom.

Kako prenosi „Dojče vele”, „pokvareno” je uobičajeni izraz za biološku reakciju razgradnje. Bakterije, virusi i paraziti razgrađuju namirnicu, a ako je takvu pojedemo, ti paraziti dospevaju i u ljudsko telo. S problemom kontaminirane hrane suočavaju se i bogate i siromašne države.

Nesigurna hrana je odgovorna za milione dana bolovanja, a ponekad može dovesti do trajne ili teške bolesti, hospitalizacije, pa čak i smrti. Prema procenama, najčešći uzročnik trovanja hranom su norovirus i kampilobakter, a smrtnih slučajeva – salmonela.

Nadležni ističu da treba da podstaknemo svest o opasnosti pokvarene hrane. Kod vlada, država, proizvođača, transportera i potrošača. Od poljoprivrednog imanja pa sve do tanjira, svi učesnici moraju pomoći u tome da naša hrana bude čista. Bogate zemlje i potrošači imaju dobre frižidere, kod njih je čak problem što velike količine ispravne hrane bacaju u smeće.

Mada SZO apeluje na sve u lancu ishrane, iskustvo pokazuje da baš svi u tom lancu i pokušavaju kupcima da podmetnu pokvarenu namirnicu. Kako piše „Dojče vele”, to ide o od pokušaja prodavaca na pijaci da uz zdravo voće i povrće spakuje i bar neki komad onog koji je već počeo da trune. Mnogo opasnije je prepakivanje hrane kojoj je istekao rok trajanja. U restoranima, takođe, nerado bacaju hranu i osvežavaju je na različite načine. Više novca ugostitelju će ostati i ako se ne menja ulje u fritezi.

– A onda su tu i „veliki” prevaranti. Najčešće je prevara sasvim jednostavna: svetska cena govedine je trenutno od tri i po do četiri evra po kilogramu, svinjetine nešto manje od dva evra. Ali: uvek se iznova događa da se na nekom teretnom brodu ili šleperu pokvari sistem za hlađenje i zamrznuto meso počinje da se otapa. Od tada to više nije sigurna hrana i zapravo će štetu nadoknaditi osiguranje – piše „Dojče vele” i dodaje da će neko, ipak, biti spreman da kupi i takvo meso. Naravno, njegova cena je onda tek nekoliko centi – trgovac i prevoznik će biti srećni ako dobiju i toliko jer ih čeka trošak uništavanja otpada, možda i sterilizacija hladnjače. Zato je apel svim vladama da pojačaju nadzor i isprate gde ovo meso završava.

U Srbiji jaja najčešći izvor epidemija

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u 2018. godini prijavljena je 61 epidemija preneta putem hrane, od kojih su 54 izazvane salmonelom, šest stafilokokom i jedna bakterijom iz roda kampilobakter. Ovaj broj epidemija ne odstupa od očekivanog broja epidemija prouzrokovanih hranom za jednu kalendarsku godinu, navode u ovoj ustanovi za „Politiku” i dodaju da je u epidemijama ukupno obolelo 562 osobe, bolnički je lečeno 113 i nisu registrovani smrtni ishodi. Najveći broj epidemija, njih 45, jesu porodične, šest je prijavljeno u školskim i predškolskim ustanovama, dok je deset zabeleženo u restoranima, kantinama i drugim ugostiteljskim objektima.

– U najvećem broju epidemija izvor infekcije su bila jaja (i proizvodi na bazi jaja), dok je meso bilo izvor infekcije u pet epidemija. Takođe, u jednoj su izvor infekcije bile kontaminirane šljive, dok u sedam epidemija nije mogao da se utvrdi izvor infekcije – objašnjavaju u „Batutu”.

Komеntari0
fa352
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja