utorak, 18.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:48

Orlu krstašu i velikoj droplji preti izumiranje

Ornitolozi se bore za opstanak i stepskog i surog orla i insekata poput skakavaca i rovaca
Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 09.06.2019. u 12:55
Орао крсташ (Фото Анђелко Васиљевић)

Sa naših prostora u prethodnim decenijama nestalo je 15 vrsta ptica, a među onima za čiji se opstanak bore ornitolozi su stepski i suri orao, orao krstaš i velika droplja. Nisu samo ptice te čije je postojanje pod znakom pitanja. U toj ugroženoj grupi su i pravokrilci, insekti kojima, između ostalog, pripadaju skakavci i rovci.

Kako bi se na jednom mestu prikupili podaci o vrstama kojima preti izumiranje publikovane su dve knjige – Crvena knjiga faune Srbije tri: Ptice i Crvena knjiga faune Srbije četiri: Pravokrilci.

Objavljivanjem dva nova toma Srbija je dobila dela od nacionalnog značaja za zaštitu prirode. Sama boja knjiga ukazuje na to koliko su pojedine vrste ugrožene i kako je vreme da se preduzmu hitni koraci da se one sačuvaju.

U knjizi posvećenoj pticama analizirane su ukupno 352 vrste koje su do 2016. godine bile prisutne u našoj zemlji. Od 255 vrsta ptica koje se gnezde u Srbiji čak 92 su ugrožene na različitim nivoima. Među onima koje se ne gnezde kod nas nego u određeno doba godine borave na našim prostorima ugroženo je 50 vrsta – kaže Miloš Radaković, ornitolog u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

U toku pisanje knjige Srbija je skoro izgubila jednu značajnu vrstu ptice. To je orao krstaš.

– U zemlji je ostao samo jedan gnezdeći par i oni su smešteni u zaštićenom području u Vojvodini i pod budnim su okom stručnjaka. Na našim prostorima se, nažalost, više ne gnezde vrste poput orla bradana, bele kanje i crnog strvinara. To ne znači da se ne pojavljuju, ali ne svijaju gnezda. Među popuno izumrlim vrstama je tetreb ruževac – naglašava Radaković.

On kaže da se razmišlja o vraćanju nekih lešinara, jer se dobro pokazao program povratka beloglavog supa na Uvac, u klisure Mileševke i Trešnjice. U Uvcu sada ima oko 100 gnezdećih parova.

Crvena knjiga o pravokrilcima je prva objavljena na svetskom nivou ovog tipa. Prikazani rezultati predstavljaju rad višedecenijskih terenskih istraživanja širom Srbije i podataka koji pokrivaju period duži od jednog i po veka.

– Pravokrilci su insekti koji jasno pokazuju u kojem je stanju određeno stanište. Posebno treba naglasiti Pančićevog skakavca koji je vrlo osetljiva vrsta i nešto što je izuzetno vredno u srpskoj fauni. Pripada jako staroj grupi pravokrilaca, a ima ga na planini Tari, nešto malo na Zlatiboru i Mokroj gori. Vrlo je osetljiva vrsta – kaže je Goran Anačkov, direktor Departmana za biologiju i ekologiju Univerziteta u Novom Sadu.

Crvene knjige i o biljkama, leptirima, gmizavcima

Dve crvene knjige su zajedničkim naporima uradili Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Zavod za zaštitu prirode Srbije i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. U obimnom štivu nalazi se 312.000 podataka, a u njegovom stvaranju učestvovala su 36 autora i 77 fotografa. Publikacije su juče predstavljene u Narodnoj biblioteci.

U Srbiji je do sada objavljeno šest crvenih knjiga i to prva pre 20 godina o biljkama, a zatim knjige o dnevnim leptirima, vodozemcima i gmizavcima.

Prve ideje za pokretanje izdavanja poslednjih publikacija začele su se 2013. godine u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

– Izdavanje crvene knjige je obiman posao koji radimo sa institutima i fakultetima iz Srbije i sa ministarstvom. Procedura pravljenja ovih knjiga nije nimalo jednostavna, ali postoji određena dinamika i pravila kako se to radi. Crvenoj knjizi prethode crvene liste koje su plod dugogodišnjeg rada istraživača. Oni među prvima dolaze do saznanja da li broj određenih vrsta raste ili opada, šta su ugrožavajući faktori. Tada se i formiraju ideje o njihovoj zaštiti. Tek nakon toga se rade crvene knjige – priča Danko Jović, savetnik u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.


Komentari4
4c501
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
"Великих дропљи" је било откад је света и века и увек ће их бити.
boro
Nema pomoci u ocuvanju ovih i mnogih vrsta. Juce popodne kopao sam moj mali vinograd. Dvojica komsija do mene dosli su traktorima i poprskali nekoliko hektara kukuruza nekim sredstvom protiv korova. Nekada se korov mehanicki unistavao sada se samo prska. Na tim poljima se hrane zive vrste koje nestaju. Zivi svet na planeti ogromnom brzinom nestaje. Primitivci kazu sve je u redu jer jos oni nisu stigli na red. Odgovornost za to je na onim drzavama koji su vakav svet kreirale i imaju vodecu ulogu.
Боба
Код нас нажалост не постоји еколошка свест јер мање више не постоји свест ни о заједничком добру. Када би је било схватили би да смо само део природе и бринули се о сваком живом бићу јер од тога зависи и наш опстанак.
Marko Markovic
Svaka čast autorima, ova vest zaslužuje mnogo veću pažnju!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja