ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:18
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Patriotizam prirođene Srpkinje

Autor: Olga Jankovićsubota, 08.06.2019. u 18:00
Јелисавета Христић (Фото: „Лист народне захвалности”)

Jelisaveta Hristić je po rodu i narodnosti pripadala Irskoj, a po onome kako je živela i delala, svim srcem Srbiji. Blagodarna Jelisaveta, udata je bila za srpskog konjičkog pukovnika  Ljubomira Hristića, a mati  potonjeg divizijskog đenerala Nikole Hristića, prvog ađutanta kralja Petra Drugog. Kako je sama govorila, a zabeležio „List narodne zahvalnosti” iz 1939. godine: „Kao udajom prirođena Srpkinja, još u balkanskim ratovima, prionula sam da od sebe dam sve što se može za svoju novu otadžbinu...”

Visokoobrazovana, humane kulture, naročito cenjena u engleskim krugovima, Jelisaveta se još početkom balkanskih ratova bacila na propagiranje „srpske stvari”, navodi se u uvodniku izdanja koje „živi posvećuju palima”. Najpre, neumorno je „za svoju otadžbinu Srbiju” pisala Hristićeva po raznim novinama i časopisima, engleskim i američkim, i vazda iznosila „naše opravdane težnje”, a njena aktivnost da pomogne narodu, još više se ispoljava kada je buknuo Prvi svetski rat.

Niz je za potonje generacije zabeleženih primera kako je ova uzorna žena gledala da na svaki način pomogne. Tako je, primera radi, dobivši od svoga sina Nikole izveštaj da na frontu nedostaje sanitetskog materijala za vojsku, odmah nastao tekst koji objavljuje ugledni „Tajms”, a u kojem Jelisaveta, osim što poziva na pomoć i solidarnost sa srpskim narodom, koristi i priliku da progovori i iznese težak položaj u Srbiji.

„Ovaj njen poduhvat nailazi na snažan odjek kod naših prijatelja u Engleskoj, te je stvoren čitav projekat, kom je bio smer da se maloj i namučenoj Srbiji, na svaki način  pomogne. I pomoć je stizala, u sanitetskom materijalu, hrani, obući i odeći... Takođe, njeni napisi, prevodi naših ratnih priča i najlepših srpskih pesama, ne samo da su zapaženi u  listovima „Tajms”, „Morning post”, „Pal mal gazet”, „Ivning njuz”, „Vestminster gazet”, „Ivning post”, već su imali i velikog uticaja, da ne samo pomognu našoj stvari već ukažu, upoznaju i zbliže strani svet sa našim narodom”, navodi se u publikaciji.

Kao kruna tog Jelisavetinog samopregora je i prevod srpske himne, koji je štampan u ovim vodećim engleskim i američkim novinama. Njenim daljim uplivom i zalaganjem stvoren je odbor „Serbijan relif fond” za potporu Srbiji, pomoću koga je, preko okeana i Lamanša, u Srbiju redovno stizala pomoć za vreme okupacije, ali i docnije po završetku rata. U svoje aktivnosti pridružila je i svoju vrednu i agilnu ćerku Anu, te su zajedno činile značajne usluge prilikom ratnih dejstava, kada su spasle mnoge ranjenike i ogromne količine sanitetskog materijala dobijenog iz Engleske i upotrebile ga za lečenje naših ranjenika, kao i ostalog življa. No, nije se ova velika dobročiniteljka i patriotkinja ograničila samo na rad fonda već je i svojim sopstvenim novcem pomagala i spasavala veliki broj srpskih porodica.

Jelisaveta Hristić preminula je januara 1933. godine u Engleskoj, bezimena u Srbiji. Tek požuteli pomenik odvaja stranicu i seća je se kao lepog primera samopregora sa narodom u pozadini, u bitkama za spas života ranjenika i nevoljnika i uopšte – ljubavi prema srpskom narodu.

„Ona ostaje kao uspomena i uzor našim ženama, da u teškim vremenima, punim iskušenja grede stopama ove velike žene”, piše List za narodne zahvalnosti.


Komentari6
f04c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Amir Čamdžić
Одлична прича која потврђује оно што и сам знам, да онај који се из уверења, чврсто ухвати за национално српство, тај ће српству дати и самога себе. Макар то значило било шта, па и погибију у борби за српство.
Raca Milosavljevic
... uh ... do neba hvala Politici i Olgi Jankovic na ovoj bas lepoj,ljudskoj prici ....neka je vecna slava i svim drugim pripadnicama neznijeg pola sto su vodile bitku iz srca i duse za Srbiju,za istinu i pravdu .... a bilo bi lepo da se u nekoj knjizi-monografiji te sve divne price sakupe,objave da se ne zaborave ... to je najmanje sto nasa drzava moze da ucini za njih ...
Брано
Предпостављам,у то вријеме није било партија и странака,него "сви за једног, један за све".Хвала јој и слава јој.
jedna učiteljica
Na osnovu čega tako pretpostavljate? Zar niste elementarno upoznati s istorijom toga doba?
Preporučujem 6
Svetislav
BBC je imao u okviru programa o Solunskom posvetio dosta prostora Flori Sandes prvoj Britanki koja je obukla uniformu uopste, ali u Srpskoj vojsci a gde je dobila i cinove. Bilo je i drugih - slava im svima.
svetozar krulj
Bilo bi lepo i vredno truda, ako bi gospodja Olga Jankovic uspela da pribavi adresu na kojoj je zivela plemenita gospodja Jelisaveta Hristic ili Crkvu u kojoj se molila . Srbi bi joj se oduzili postovanjem i pamcenjem s kolena na koleno.. Clanci o zivotu i radu Lekara i Bolnicarki sto su nam pomagali lisavajuci se topline svoga doma,rizikujuci zivote, podsecaju Nas da je nasa Domovina skupa i sazdana i od nase i od Prijateljske krvi. Prezirali bi nas ako je ne bismo sacuvali?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja