nedelja, 05.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:55
INTERVJU: Tihomir Stanić, glumac

Jagma za sticanjem novca nepovratno guta vreme i živote

Vekovima je mogao teatar da kao ogledalo društva utiče i na društvene promene. Mogao bi i sada
Autor: Borka Golubović-Trebješaninpetak, 07.06.2019. u 20:00
Тихомир Станић (Фото Т. Јањић)

Predstava „Kazanova protiv Don Žuana” u kojoj se bajkovito susreću dva najveća zavodnika u istoriji udvaranja nastala je pre tri sezone u zemunskom Madlenijanumu kao jedino rediteljsko ostvarenje preminulog glumca Predraga Ejdusa koji je i tumačio lik Kazanove. Predragu Ejdusu u čast ova predstava upravo je nastavila da živi u pomenutom scenskom prostoru zahvaljujući piscu drame Miodragu Iliću koji je rukovodio obnovom režije, ali i glumcu Tihomiru Staniću koji se u ovoj „setnoj komediji” odlično snašao u liku Kazanove. Kada je Tihomir Stanić u pitanju to i ne čudi budući da ovaj glumac iza sebe ima celu lepezu likova koje je ostvario tokom duge i bogate karijere od Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Save Šumanovića, Mefista, Rakitina…

Na nedavno završenom Sterijinom pozorju dodeljena mu je i nagrada za epizodu, za ulogu Ljubiše u predstavi „Petrijin venac”.

Trajanje u glumi za Predraga Ejdusa je bilo veoma važno. „Igram, dakle postojim, ako ne igram, umro sam”, bio je njegov umetnički kredo. Po čemu vi pamtite Ejdusa?

Urođena otmenost, uzvišenost na sceni, dragocena dramska patetika, sveštenička posvećenost teatru, nadljudska energija, snaga i upornost, vrline su koje su krasile Predraga Ejdusa. U šali se ponekad predstavljao kao Peca Čelik sa Vračara, a bio je precizno izbrušeni dijamant. Pamtim ga i po nežnosti i blagonaklonosti kojima je odisao.

Kazanova, pored toga što je u široj svesti ljudi ostao kao veliki zavodnik, bio je i beskrajno komplikovana i kompleksna ličnost. Jako obrazovan, veliki kockar, ali i internacionalna ličnost. Kakvo je vaše glumačko iskustvo u slučaju ostarelog Kazanove?

Bio sam student glume kad sam video Felinijev film sa Donaldom Saterlendom u ulozi Kazanove. Opčinjen tim remek-delom pronašao sam i pročitao Kazanovine memoare „Povest mog života” i od tada često igram taj lik, naravno u različitim predstavama. Julio u „Venecijankama” kojeg sam igrao u pozorištu „Dvorište” osamdesetih godina, Baron Golić u „Laži i paralaži” u Ateljeu 212 devedesetih i još neke uloge bile su moja lična posveta tom filmu čiju estetiku i humor pokušavam da dotaknem u raznim prilikama. Uz Bergmanov film „Fani i Aleksandar”, Felinijev „Kazanova” je do danas ostao za mene sinonim za smisao bavljenja umetnošću. Ideal težnje i čežnje. Čeznem za trenucima u kojima doživljavam tu vrstu uzbuđenja koju sam imao kada sam gledao te filmove.

Kazanovu u predstavi „Kazanova protiv Don Žuana” zatičemo u izvesnom zamku u Češkoj gde važi za dvorsku budalu i gde ga drže kao bibliotekara da bi dvorane povremeno zabavljao svojim pričama. Kako biste opisali, „pocrtali” sukob između realnog Kazanove, istorijske ličnosti sa mitskom ličnošću u liku Don Žuana?

Igrao sam Molijerovog „Don Žuana” u Narodnom pozorištu pre četvrt veka. On srlja u pakao. Kazanova pokušava da pobegne iz pakla i povede svoje izabranice u rajske vrtove uživanja. U trenutku kada ga u predstavi zatičemo, njegove uspomene su bekstvo u „tvrđavu snova”.

Tokom karijere bili ste i buntovni, ali i istraživački raspoloženi u pozorišnom smislu. Da li teatar može da promeni svet, odnosno da utiče i na neke političke promene?

Vekovima je mogao teatar da kao ogledalo društva utiče i na društvene promene. Mogao bi i sada. Pogotovo ako pod tim ne podrazumevamo samo pozorišne dvorane nego i televizijske i filmske ekrane. Verujem da su mnoge negativne promene u društvu potpomognute onim što se decenijama emitovalo na državnoj televiziji kao dramski, humoristički serijski program. Indikativno je što mnogi kreatori i autori serija sada, valjda ohrabreni nepredvidivošću rijaliti programa, kreću u snimanja bez završenog scenarija, bez osnovnog smisla i razloga postojanja takvih programa sa jedinom željom da zauzmu profitabilne termine i frekvencije. Tako sveopšta jagma za trenutnim sticanjem novca i jeftine popularnosti nepovratno guta vreme i živote.

Čime sve glumac mora da vlada u pozorišnom činu? Šta sve mora da poseduje?

Nedavno sam, pokušavajući da studentima glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, gde sa rediteljem Milanom Neškovićem vodim jednu klasu, približim šta bi to mogao biti moj profesionalni kredo pronašao u sećanju na sopstvene početke uputstvo koje sam davno čuo od Stevana Šalajića, jednog iz plejade velikih glumaca sa kojima sam imao sreću da igram. Partner je uvek u pravu. Odgovorite na tu činjenicu. A partner je i glumac sa kojim igrate. I reditelj i autor teksta koji igrate, a bogami i publika. Moj dragi kolega Petar Kralj mi je, pokušavajući da mi pre nekoliko decenija pomogne da rešim neki problem na sceni rekao: „Diši, duboko diši”. Dakle, ako duboko dišemo uz svest da je partner uvek u pravu, pronaći ćemo u sebi sve odgovore i nećemo se ogrešiti ni o sopstveni talenat ni o pozorišnu etiku. Isto tako je Roberto Ćuli, veliki pozorišni stvaralac, izjavio u jednom intervjuu nešto što sam oduvek osećao, a nisam umeo da definišem. Ćuli je tada rekao da je glumac u središtu svega. Naime, na engleskom i italijanskom jeziku reč glumac znači „onaj koji deluje”. A čovek kad počne da deluje – stvara i menja svet oko sebe.


Komentari1
ebd21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bozana
Mislim i da lekari , pa i sudije i pravnici, pa i nastavnici i profesori imaju zelju da menjaju svet i naparave ga boljim od onoga sto jeste. Svi zaboravljaju da i onaj ostatak narodne mase mora zeleti isto. Mislim da je utopija zeleti menjati svet i natovariti sebi na grbacu takvu borbu i odogovornost. Bolje bi bilo da svako za pocetak misli kako da zaradi platu i bude dobar roditelj, komsija, gradjanin itd. Time se ne bi dobile frustracije sto ambicije prevazilaze snage i tada bi zasigurno bi

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja