subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:40
INTERVJU: INES KLjAKOVIĆ MIŠOVIĆ, član UO Međunarodnog komiteta za povraćaj skulptura Partenona

I diplomatija štiti kulturno nasleđe

Primer Grčke pokazuje kako se može povratiti interesovanje javnosti za zaštitu kulturnog blaga i ostvariti ovaj cilj uprkos siromašnoj državnoj kasi
Autor: Aleksandra Mijalkovićčetvrtak, 06.06.2019. u 20:00
Председник Грчке Прокопиос Павлопулос са Инес Кљаковић Мишовић (Фото: лична архива)

Materijalno nasleđe prošlosti, u vidu kulturnog blaga koje je tokom vekova, u ratovima i osvajanjima, oteto i odneto, postalo je i povod za rasprave i razdore u današnjoj Evropi u kojoj kulturna baština, uz ekonomiju, politiku i bezbednost, čini njeno vezivno tkivo. Države čije su kulturne riznice bile opustošene traže da im se vrati sve ono što je nezakonito, milom ili silom prisvojeno, a one u čijim su muzejima danas izloženi ti predmeti – mada, naravno, ima i drugačijih primera, gestova dobre volje i saradnje – često odugovlače, osporavaju originalno vlasništvo, tražeći nešto zauzvrat. U takvim sporovima posreduju međunarodni sudovi i organizacije za zaštitu kulturnih dobara, ali povraćaj ne ide tako lako, možda i zato što su među oštećenima uglavnom male, ekonomski slabije zemlje, dok su one druge politički i privredno moćnije, svetski uticajne.

Za Srbiju je naročito poučan primer Grčke čiji su mnogobrojni vredni artefakti otuđeni (ponekad i uz prećutnu saglasnost ili nezainteresovanost tadašnjih vlasti) naročito u 18. i 19. veku, u vreme formiranja velikih muzejskih zbirki u metropolama Evrope. O tome za „Politiku” govori politikolog i ekonomista Ines Kljaković Mišović koja je nedavno, kao član Upravnog odbora Međunarodnog komiteta za povraćaj skulptura Partenona, učestvovala na konferenciji ove organizacije u Atini pod pokroviteljstvom grčkog predsednika Prokopiosa Pavlopulosa. Razgovaralo se upravo o vraćanju nasilno odvojenih skulptura koje su bile deo mermernog friza Partenona, jednog od najznačajnijih hramova antičke Grčke i antičkog sveta koje se nalaze u Britanskom muzeju u Londonu.

Zašto je slučaj Grčke važan i za Srbiju?

Primer Grčke pokazuje kako se može povratiti interesovanje javnosti za zaštitu kulturnog blaga i ostvariti ovaj cilj uprkos siromašnoj državnoj kasi. Grčka, naime, već decenijama potražuje od Velike Britanije skulpture sa Partenona, hrama koji je u petom veku p. n. e. podignut na Akropolju i deo je istorijskog identiteta ove zemlje. Neprocenjive radove u mermeru je početkom 19. veka skinuo sa hrama i otpremio u London lord Elgin (neki su usput oštećeni ili nestali u potonuću broda „Mentor”), a Britanski muzej je odbio da ih vrati sve do osnivanja Međunarodnog komiteta za povraćaj skulptura sa Partenona. Zahvaljujući ovoj organizaciji mnoge zemlje članice su zvanično podržale zahtev Grčke i prošle godine, koja je inače bila proglašena godinom evropske kulturne baštine, ponovo je pokrenuto ovo pitanje. Isti model međunarodne saradnje i posredovanja bi mogla da primeni i Srbija iz koje je izneto na stotine umetničkih predmeta.

Kakvi su metodi rada Komiteta?

Oni se zasnivaju na promociji kulture i istorije, na podsticanju dijaloga i na diplomatskim aktivnostima. Među članovima Komiteta su mnogi svetski stručnjaci, kao na primer dr Elena Korka, ključna ličnost grčke arheologije, zahvaljujući kojoj je 2006. Univerzitetski muzej iz Hajdelberga vratio fragment grčkog friza koji se tamo nalazio 150 godina, zatim arheolog i savetnik za kulturu predsednika Italije dr Luj Godar koji je izdejstvovao da se u Atini ponovo nađu delovi fragmenta sa Akropolja dotle izloženi u Vatikanskom muzeju... Angažovanje ovih i drugih članova Komiteta pokrenulo je sa „mrtve tačke” proces u kojem nisu dali uspeha tridesetogodišnji diplomatski razgovori na sastancima Međudržavnog odbora Uneska za promovisanje kulturne baštine zemljama porekla.

Zašto ti razgovori, i drugi pokušaji, nisu dali rezultate?

Zaista je neshvatljivo da, tri veka posle megalomanskih destruktivnih poduhvata lorda Elgina, koji je imao blagonaklonost sultana Selima Trećeg (Grčka je tad bila pod vlašću Otomanske imperije) i njegov „carski ferman”, dakle ni u 21. veku delovi Partenona nisu vraćeni originalnom vlasniku. Nije se to dogodilo ni nakon što je Evropski parlament 28. januara 1999. doneo deklaraciju u prilog povraćaja mermera s Partenona. Britanski muzej je sve vreme tvrdio da je skulpture zakonito kupio 1816. od lorda Elgina za 36.000 funti sterlinga, nakon kratke istrage Britanskog parlamenta o legalnosti Elginove zbirke i njenog posedovanja. Britanija je nakon toga jednostavno odbijala da uopšte razgovara o vraćanju mermera Grčkoj. Ovakva pitanja, kao što je vraćanje kulturnog blaga, moram da primetim, nikad nisu bila prioritetna u bilateralnim odnosima između država, naprotiv, često su bila zanemarena i potisnuta u kontekstu političkih i ekonomskih previranja.

Od čega onda zavisi uspeh ovakvih poduhvata?

Od učešća i posvećenosti svih koji su na neki način uključeni. Grčka, za potrebe podizanja svesti o slučaju Elginove zbirke i oduzimanja nacionalnog blaga, koristi i slavne svetske ličnosti kao što je glumac Džordž Kluni: iza svakog njegovog obraćanja na ovu temu stoji čitav niz uglednih univerzitetskih profesora, pravnika, advokata, vrhunskih arheologa, muzeologa, finansijera i mecena, pa i predsednik Grčke koji je otvorio u aprilu konferenciju Međunarodnog komiteta za povratak skulptura sa Partenona.

Šta je postignuto na toj konferenciji i kako bi to moglo da se odrazi na slučaj vraćanja nacionalnog blaga Srbije rasutog širom sveta?

Ono što bi se moglo nazvati najvažnijim zaključkom jeste da se pitanje povratka kulturnog blaga stalno drži u fokusu interesovanja javnosti. Desetogodišnjica otvaranja muzeja Akropolja, 20 juna, koji je, inače, i sagrađen sa idejom da ujedini fragmente celokupnog kompleksa Akropolja rasutog po svetu, mogla bi da bude povod za novu diplomatsku ofanzivu. Poruka za Srbiju jeste da se prvo ozbiljno pozabavi zaštitom postojećih spomenika kulture, što se ne može uraditi bez institucionalnog delovanja i finansiranja projekata, kao i da se podstaknu pojedinci i kompanije da se u to uključe kao zadužbinari, odnosno mecene. Na konferenciji u Atini se mogao čuti i sjajan izveštaj italijanskog brigadnog generala Fabricija Parulija, direktora specijalne jedinice karabinjera koja se isključivo bavi pronalaženjem nestalih predmeta kulturne baštine iz Italije. Oni su vratili u Italiju više hiljada predmeta odnetih iz zemlje u različitim periodima, u najrazličitijim okolnostima.

Dobri primeri

Muzej Salinas iz Palerma u Italiji je u znak prijateljstva i dobre volje, a posredstvom tadašnjeg italijanskog predsednika Đorđa Napolitana, 2008. godine Grčkoj vratio stopalo boginje Artemide sa panatinskog friza Partenona. Vatikanski muzej je takođe vratio u Atinu jedan od tri fragmenta sa Partenona, a nemački muzej u Hajdelbergu je muzeju Akropolja vratio odlomljenu glavu mladića koji svira liru, delo čuvenog Fidije. Švedska je vratila deo sa Akropoljskog hrama Erehtejona, odazivajući se na grčki apel. Uspeh kulturne diplomatije je i izložba pod nazivom „Univerzalni muzej – od Napoleonovog sna do Kanove” otvorena u Rimu prošle godine u palati Kvirinale koja je dokumentovala povratak remek-dela italijanske umetnosti koja su kao „ratni plen” za vreme Napoleonovih osvajačkih pohoda odneta u Francusku.


Komentari1
13781
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Аца Дорћолац
О каквом култирном наслеђу Срби говоре!!?? Заштити чега!!??Па ми нисмо успели нити смо способни језик и писмо да очувамо ... можда 1 проценат Срба зна шта је култура а промил је међу њима који се баве негом културног добра ..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja