utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Trideset godina Tjenanmena

Događaji iz juna 1989. za Zapad su „masakr”, a za kinesko rukovodstvo „incident” zahvaljujući kojem Kina nije završila kao Jugoslavija i SSSR
Autor: Jelena Kavajautorak, 04.06.2019. u 11:22
Дешавања на тргу Тјенанмен 1989. године (Фото Бета/АП)

Fotografije studenta koji prkosi kineskim tenkovima ponovo su u svetskim medijima, jer je danas tačno 30 godina otkako su višenedeljne demonstracije studenata i radnika širom Kine silom ugušene na pekinškom trgu Tjenanmen. Po zvaničnim podacima, u noći između 3. i 4. juna poginulo je 300 ljudi, a 7.000 povređeno, dok izveštaji kineskih disidenata i većine zapadnih medija govore o „masakru” više hiljada, pa čak i 10.000 građana.

U retkom komentaru na ovu temu, kineski provladin list „Global tajms” piše da je partijska kontrola nad demonstracijama bila prelomni trenutak koji je Kinu usmerio u pravcu naglog ekonomskog napretka, sprečivši da doživi sudbinu Jugoslavije ili Sovjetskog Saveza. Ovaj „incident”, kako se predstavlja, bio je neka vrsta vakcine koja je  pružila Kini imunitet od budućih političkih turbulencija.

„Kinesko društvo je do danas videlo dosta političkih tragedija koje su se dogodile u Sovjetskom Savezu, Jugoslaviji i nekim arapskim zemljama i očito nema više političkih uslova da se ponovi pobuna od pre 30 godina jer je društvo mnogo zrelije nego tada”, piše „Global tajms”, tabloid na engleskom povezan sa glasilom Komunističke partije „Narodnim dnevnikom”.

U zapadnim medijima čuvena fotografija i snimak studenta u beloj košulji sa zavežljajima u rukama kako stoji ispred kolone tenkova predstavljaju se kao simbol hrabrosti i otpora za mnoge generacije širom sveta. I dalje su pod velom misterije identitet i sudbina neznanog demonstranta. Po nekim verzijama, koristio je ime Vang Vejlin i pobegao je posle događaja preko Hongkonga do Tajvana.

Na snimku se vidi kako uporno blokira prolaz tenkovima da bi se posle popeo gore i razgovarao s vojnikom. Na kraju ga odvode dvojica muškaraca, ne zna se da li vojnika ili demonstranata koji su hteli da ga zaštite. Svojevremeno ga je magazin „Tajm” uključio u listu sto najvažnijih ličnosti veka.

Demonstracije na Tjenanmenu 3. juna bile su kulminacija šest nedelja protesta u mnogim mestima širom Kine na kojima su nezadovoljni studenti i radnici tražili veće slobode, demokratiju i okončanje diktature, ali i sređivanje ekonomskog haosa i korupcije koje su donele reforme Deng Sjaopinga. Konkretan povod bila je smrt komunističkog lidera Hu Jaobanka, koji je imao liberalne poglede na ekonomiju i politiku.

Dopisnik „Njujork tajmsa” Nikolas Kristof, sećajući se Pekinškog proleća, kaže da su vojnici pucali i na porodice na balkonima i ambulantna kola koja su prevozila povređene.

Vlasti su kasnije tvrdile da niko nije ubijen na samom trgu. Brojni istoričari naglašavaju da je istina između zvanične kineske verzije i zapadnih priča o masakru nad nevinim studentima na trgu. Tvrde da je tog dana stradalo mnogo više radnika u drugim delovima Pekinga, jer je partija u njima videla veću pretnju.

Zapadni mediji kažu da je Tjenanmen veliki kineski čin zaborava, i to je jedina stvar u kojoj se njihov narativ slaže sa zvaničnim.

„Global tajms” piše da je potiskivanjem sećanja taj incident ostao samo izbledeli istorijski događaj, a da je cilj tog zaborava da pomogne zemlji da ostavi senke u prošlosti, izbegne sukobe i pomogne celom kineskom narodu da se suoči sa budućnošću. „Smatramo da je takva praksa politički uspeh, iako su je neki kritikovali kao kontrolu informacija”, piše kineski list.

U takođe retkom komentaru zvaničnika, kineski ministar odbrane Vei Fenghe je u subotu na velikom globalnom forumu u Sinpaguru rekao da je slamanje demonstracija na trgu Tjenanmen ispravna politika Pekinga.

Strani izveštači govore o velikoj cenzuri svakog pomena ovog događaja u Kini. Novinar Bi-Bi-Sija otišao je na groblje na dogovoreni sastanak sa majkom ubijenog studenta, ali su ga sačekali pripadnici obezbeđenja koju su mu proveravali dokumenta dok su policajci odvodili ženu s groblja.

Ovakve i slične natpise u stranim medijima i osuđujuće izjave zapadnih zvaničnika kineski list tumači u svetlu pogoršanih odnosa nekih zemalja sa Kinom, pre svih SAD. Global tajms komentariše da je kineskom narodu jasno da oni nisu iskreno zainteresovani za ljudska prava, već koriste incident kao diplomatsko sredstvo protiv Kine.


Komentari18
c99df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Петровић
допуна: Западни медији стално повећавају број страдалих на Тјенанмену да би унизили Кину. Нису тамо били амерички плаћени војници свих узраста који за паре не маре кога убијају. Кинески војници су млади истог узраста као и студенти. Као што је била ЈНА. Кинески војници су прво пуцали у ваздух. Многи хипици који су то игнорисали били су погажени. Колико се сећам првих извештаја било је две три стотине никако хиљада страдалих. Западни медији лажу преувеличавају и манипулишу цео свет.
PantaOz
U Australijskom dokumentarcu "Predstojeci rat sa Kinom" objasnise kako je doslo do krvoprolica... Studenti su poceli proteste kao podrsku Mihailu Gorbacovu koji je posetio Peking. Kaze politicar ovako "nase rukovodstvo je moglo da vidi da je Gorbachov pravi idiot..." i to objasnjava sve. Politicko rukovodstvo Kine je htelo ekonomske reforme koje su kasnije dovele i politicke reforme, dok su studenti hteli prvo politicke reforme, kao Gorbacov... vidi se da je kineski predsednik znao bolje
Петар Петровић
Кина је данас водећа у свету захваљујући паметној политици од Мао ЦеТунга на овамо. Демократија, слободе, људска права су лилихип за наивце који продају амерички политичари. Због изјаве да Америка води сатанску политику запалише керозином  Давида Кореша са двеста  следбеника и двадесетак деце у Вако Тексасу 1993.  па ником ништа...   Процентуално је највећи број у ам. затворима Американци оптужују Кинезе да крше људска права а уништили су Индијанце најздравију људску расу на земљи.
Лука Перовић
Поштовани, ја се са вама делимично слажем. Јер јесу лепе идеје уједињења које комунизам представља, али ако погледате колико људи су умрли од глади у Кини 50-тих и 60-тих баш од Мао Це Тонга, онда је другачија слика. Ачи као што се за сваку државу тиче, кад тада се она врати демократији, ја верујем да ће то временом доћи, јер ево неке либералне идеје нису биле присутне пре у Кини.
Preporučujem 4
Петар Петровић
Прави закључак овог одличниг чланка Јелене Кавајеје у првој реченици:  Тјенанамен јуна 1989. је за кинеско руководство “инцидент” захваљујући којем Кина нијезавршила као Југославија и СССР. Сматра сам 1989. да је Тјенанамен био најгоре убијање људских права и слобода . Потпуно сам променио мишљење после година проведених  у америци и канади.Дa  кинеско руководство није спречило вирус западнедемократије страдало би уместо 3000 напаљених студената најмање 1%  кинеза а то је 14 милиона
nikola radunivic
Prerano su probali i nije im uspelo kao u Srbiji,Ukrajini i da ne nabrajam dalje.Probali su i u Hong Kongu i nisu uspeli tamo nije bilo vojske cak ni milicija nije intervenisala.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja