četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 31.05.2019. u 20:00 Milica Dimitrijević

Ko su kupci Hitlerovih slika

Posebno mesto u svetu kriminala zauzima opskuran trend krivotvorenja radova čiji je autor niko drugi do čovek koji je na užasavajući način obeležio 20. vek
Претпоставља се да је ауторство Хитлерово: „Двориште Старе резиденције у Минхену”, 1914.

Priče o falsifikatima umetničkih dela stare su maltene koliko i storije o samim originalima koji su u srži takvih prevara, ali posebno mesto u tom svetu specifične vrste kriminala čini opskuran trend krivotvorenja radova čiji je autor niko drugi do Adolf Hitler. Od kada je krajem januara ove godine nemačka policija ušla u prostorije jedne aukcijske kuće u Berlinu, zaplenivši tada tri slike za koje se sumnjalo da su falsifikovani Hitlerovi radovi, a za koje se očekivalo da će biti prodate pod imenom vođe Trećeg rajha, što se desilo malo docnije s još 63 dela u Nirnbergu, svetski mediji počeli su ponovo da izveštavaju o toj temi s velikim zanimanjem za svaki podatak, kao što to obično biva kada je reč o čoveku koji je na užasavajući način obeležio 20. vek.

Britanski magazin „Prospekt”, jedan od onih koji su otvorili ovu temu, tekst intonira logičnim pitanjem: zašto bi se iko bavio oponašanjem Hitlerovog slikarstva? I daje potom isto tako logičan odgovor: zbog obećavajuće zarade. Jer, ma kako to, možda neverovatno zvučalo, a na tragu maksime da svaka roba ima svog kupca, ipak postoji ne mala grupa ljudi koja je voljna da za njegova dela plati mnogo novca, i to ne, naravno, zbog njihovog istorijsko-umetničkog kvaliteta, već zbog toga što je jedna od najozloglašenijih istorijskih ličnosti njihov autor. Slike pomenute s početka teksta bile su procenjene na početnu aukcijsku sumu od oko 4.000 evra ponaosob, ali se očekivalo i da dođe do ozbiljnog nadmetanja među potencijalnim vlasnicima, budući da je na jednoj aukciji u Minhenu 2014. Hitlerov rad na kraju plaćen 130.000 evra. Podatak koji list navodi – da godišnji obrt na tržištu, a kada su u pitanju artefakti u vezi s nacizmom, iznosi oko 30 miliona funti – dovoljno razvejava eventualne dileme kada je popularnost ove vrste trgovine u pitanju. I, mada veće aukcijske kuće ne žele da se bave ovakvim materijalom iako su baš one, uz renomirane galerije, u stanju da ih pravilno procene i ocene, a prodaja je, kako se ističe, zabranjena na brojnim sajtovima, živa razmena se uprkos tome odvija upravo najviše na internetu.

Pretpostavlja se da je autorstvo Hitlerovo: „Kuća na jezeru sa planinama”, 1910. 

Poznato je da je Hitler u mladosti imao umetničke aspiracije, ali da nije uspeo ni iz dva pokušaja da upiše Bečku umetničku akademiju, gde su mu predložili da se okrene arhitekturi. Poznato je i da savet nije poslušao, nastavivši skromno da se izdržava, prvo u glavnom gradu Austrije, a potom i u Minhenu, slikanjem razglednica. Pre nego što se na početku Prvog svetskog rada prijavio u vojsku, uradio ih je na stotine. Zgodno je podsetiti da su na nekoliko slika koje su iza Hitlera ostale, a koje su nepobitno autentične, prikazane beživotne panorame gradova, lišene bilo kakve osobenosti, pa takav manir i stil nije teško ni falsifikovati. U svemu je najzanimljivija činjenica na koju ukazuju ostrvski novinari – a to je da je krivotvorenje počelo davno, tačnije odmah pošto je firer došao na vlast, pri čemu je najveći broj „lažnjaka” načinio njegov bečki agent Rajnhold Haniš. Posle neuspelog pokušaja da se njegove originalne slike identifikuju i kataloški zavedu, Hitler je lično zabranio njihovu prodaju 1937, a sam Hanis uhapšen je i preminuo u pritvoru nekoliko meseci pre toga.

Brojna „verodostojna” dela u ponudi žanrovski su, recimo, neodgovarajuća jer Hitler nikada nije slikao mrtve prirode, ili se radi o uljima namesto akvarela, za koji se zna da je jedina tehnika koju je koristio, ili su motivi iz varošica i mesta koja nikada nije posetio. Ali, kako naglašavaju stručnjaci, to očito nije presudno jer vrsta mušterija koja je za ovakva dela zainteresovana obično veruje u ono što želi da čuje, ili je navikla da na naopak način posmatra neke od situacija, što je čest slučaj i sa širom publikom. U članku je naveden i ilustrativan primer. Tokom nemačke okupacije holandski umetnik Han van Megeren prodao je Hermanu Geringu navodno redak primerak Vermera, nazvan „Hrist sa preljubnicom”, da bi nakon rata bio proglašen izdajnikom, pa mu je suđeno zbog kolaboracionizma. Ali, ključni argument njemu u prilog glasio je da nacistima nije prodao deo nacionalnog umetničkog blaga pošto je dotičnu sliku, kako je priznao, naslikao sam. Nakon što je sam sebe razotkrio kao prevaranta za kojeg se ispostavilo da je tokom ratnih sukoba svojim zemljacima, zainteresovanim da spreče da vredna dela dopadnu šaka okupatora, prodavao falsifikate nizozemskih starih majstora, domaća javnost proglasila ga je herojem koji je nasamario rajhsmaršala.

Konačno, nije neinteresantno ni to ko su neki od kolekcionara kojima je Hitler u fokusu. Najviše među njima ima biznismena, a jedan od najpoznatijih je teksaški milioner Bili Prajs, koji poseduje ogromnu kolekciju „svega i svačega što je u vezi sa Hitlerom”, a u šta spadaju i njegov pribor za jelo i foto-albumi. Ovaj Amerikanac zadao je sebi i poseban zadatak – da locira sve radove pripisane Hitleru, pri čemu je oko tridesetak takvih slika viđeno osamdesetih godina prošlog veka na zidovima jedne od njegovih vila. Otišao je toliko daleko da je finansirao i izdavanje luksuznog kataloga dela autora kojim je, očito, impresioniran, ali se projekat pokazao kao potpun promašaj kada se ispostavilo da veliki broj popisanih slika nisu originali, nakon čega je Prajs odlučio da rasproda zbirku. Skoriji slučaj jeste britanski bogataš Kevin Vitkroft, koji u svom vlasništvu ima impozantan broj predmeta iz Drugog svetskog rata i onih koji su u nekoj vezi s nacizmom, a koje do sada nikada nije izlagao, istaknuti primerci su vrata Hitlerove ćelije iz zatvora Landsberga, gde je poslat nakon puča u Pivnici 1923. gramofon Eve Braun i stalak za vino iz firerove vikendice iznad Berhtesgadena. Naravno, očekivano su se na ovom spisku našli i brojni manje ili više poznati i nepoznati neonacisti, neki od njih su i osuđivana lica.

Komentari10
f9383
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

islam hajrudin
BEZ OBZIRA NA SVE KOMENTARE ,TO JE JEDNA OSOBA O KOJOJ ISTORIJA JOS NIJE DALA KONACNI SUD. Mnogi od citalaca Politike ce se sloziti sa mnom ,ako izjavim da Istorija nije konacna nauka,a jos manje da je binarne prirode.
Goran.
Savremenom čoveku posebno zapadnom BOG postaje profit -dolar,euro.To postaju merila vrednosti pred kojim sve norme zdravog razuma i biblijske,jevađelske vrednosti ustupaju mesto filozofiji globalizma,korporativnog kapitala kojima je običan čovek potreban kao potrošač,zamorče u ostvarenju vizije sve veće pohlepe za sticanjem. Gde manjina se enormno bogati na uštrb većine.Polako ali sigurno tonemo u anbis.
Драган
Кад упоредим оно што се протекле две-три деценије излаже на престижном Венецијансом бијеналу, па ово (што је Хер Адолф сликао) и није тако лоше. Бар се трудио да буде уметник. Данас самог себе прогласиш за уметника, неколико пајтоса из медија те подрже и ти си уметник.Уз мало више медијске и финансијске подршке стигнеш и на поменуто Бијенале и после нико не сме да каже да ниси уметник.
djurdja
Kad bi ove slike potpisao netko drugi, pa se negdje procita da je neka kupljena za velike pare 90% vas bi se divilo talentu umjetnika.
Sasa Trajkovic
Pa ovo je o baš po meri i ukusu naše elite... kič, šund... prava ikonografija za neki prestonički fensy klub ili reality show. Jedan NE talentovani nazovi umetnik je svoje frustracije pretočio u ideologiju koja se gle čuda dopada i dan danas mnogima što samo govori o ljudskoj vrsti ali i o ukusima... ali o ukusima, neki drugi pt.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja