sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:03

SAD i Rusija oživljavaju Monroovu doktrinu

Moskva ne prihvata ideju Vašingtona da je Venecuela zadnje dvorište SAD, ali Kremlj tako tretira Ukrajinu i Gruziju
Autor: Jelena Stevanovićsreda, 29.05.2019. u 20:00
И Кина подржава Мадуров режим, али му није послала војнике већ залихе медицинског материјала (Фото EPA-EFE/Rayner Pena)

U pokušaju da približe stavove, predstavnici venecuelanskih vlasti i opozicije ove sedmice se susreću na direktnim pregovorima u Norveškoj, ali im se rešenje za političku krizu uporno nameće i iz inostranstva, pri čemu su SAD i Rusija najzainteresovanije strane.

Iz Osla još nije stigla nijedna vest o toku pregovora, ali je zato ruski šef diplomatije prekjuče kazao šta misli o situaciju u Venecueli, podvlačeći to da se Kremlj protivi novoj Monroovoj doktrini i pokušajima Vašingtona da uz pomoć ove politike oblikuje Latinsku Ameriku po svojoj volji.

„Razgovarali smo o pokušajima Vašingtona da preoblikuje region u duhu oživljene Monroove doktrine”, kazao je Sergej Lavrov posle sastanka s kubanskim ministrom spoljnih poslova Brunom Rodrigezom u Moskvi.

„Naravno da odbijamo takve pokušaje”, dodao je Lavrov, ističući da je politika SAD prema Latinskoj Americi, uključujući kubanski embargo, protivna međunarodnom pravu, prenosi Tas.

Lavrov je reagovao na reči američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji je upozorio Rusiju i Kubu da se ne mešaju u situaciju u Venecueli.

„Ovo je naša hemisfera. Rusi ovde ne smeju da se mešaju. Ovo im je bila greška i ona neće dovesti do poboljšanja naših odnosa”, isticao je Bolton u nedavnim intervjuima za američke medije.

Monroova doktrina potiče iz 19. veka. Tada je američki predsednik Džejms Monro ustanovio pravilo da Vašington neće tolerisati mešanje stranih zemalja (tada se pre svega mislilo na evropske) u Latinskoj Americi. Prema ovoj politici, zapadna hemisfera je američka interesna zona, što je predsednik Teodor Ruzvelt potvrdio kao pravo SAD da se umešaju u unutrašnje poslove latinoameričkih zemalja kad god to smatraju za shodno.

„Ova administracija se ne plaši da izgovori ’Monroova doktrina’. Jedna od svrha Monroove doktrine bila je da spreči strano intervenisanje, pa čak i rekolonizaciju”, smatra Bolton.

Veruje se da su brojne američke intervencije u Latinskoj Americi inspirisane doktrinom o američkom „zadnjem dvorištu” koje samo Vašington sme da uređuje. Da je moguća nova akcija, potvrđuje i sadašnji šef Bele kuće Donald Tramp, koji je kazao da ne isključuje nijedno, pa ni vojno rešenje za krizu u Venecueli. Rusija, Kina, Turska i još neke zemlje stoje uz venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, a SAD, Kanada i većina latinoameričkih i evropskih zemalja priznaju opozicionog lidera Huana Gvaidoa za legitimnog šefa države.

I pored toga što ne odbacuje mogućnost korišćenja oružja, Tramp je zasad pomagao Gvaidou samo tako što je pooštravao sankcije Karakasu, nadajući se da će situacija u Venecueli postati ekonomski neizdrživa i da će se režim obrušiti sam od sebe. Kremlj je godinama kreditirao čaviste pomažući im da ostanu na vlasti, pa su venecuelanski dugovi prema Rusiji, prema saznanjima Rojtersa, narasli na oko pet milijardi dolara. Upravo zbog ogromnih ulaganja u venecuelansku naftnu industriju i Madura, Rusija i nije spremna da se tako lako pomiri s eventualnom promenom sistema u Karakasu.

I dok su venecuelanski opozicionari manje ili više prikriveno nagoveštavali da Amerika treba da uz pomoć svojih trupa izvede smenu režima u Karakasu, dotle je jedina strana vojska koja je ušla u Venecuelu – ruska. Moskva je pre nekoliko meseci poslala dva bombardera „tu-160”, sposobna da nose nuklearne i konvencionalne rakete dometa 5.500 kilometara. S vojnim avionima stiglo je i oko sto vojnika. Iako je Kremlj poručio da je reč o manevrima dve prijateljske zemlje, „Nezavisimaja gazeta” je, pozivajući se na izvore u ruskoj vladi, pisala da se sve to dešavalo u sklopu planova Vladimira Putina da u Venecueli otvori rusku vojnu bazu.

Za Vašington, priča o ruskoj vojnoj bazi u američkom „zadnjem dvorištu”, u zemlji koja još ima i najveće svetske rezerve nafte, bacanje je rukavice u lice. Iako još nije došlo do toga da se sadašnja situacija izjednačava sa sovjetskim pokušajima da u jeku hladnog rata na Kubi instaliraju rakete, ruski uticaj u Venecueli je ipak prevelika provokacija za Trampove spoljnopolitičke jastrebove. Zato je Bolton i podsetio Moskvu na to čija je interesna zona Venecuela, naglašavajući da Kremlj odbacuje priliku za bolje američko-rusko odnose.

Iako je Lavrov kritikovao Monroovu politiku, i Moskva praktikuje sopstvenu verziju ove doktrine jer polaže „ekskluzivno pravo” na bivše sovjetske republike. Zbog toga je vlada sa Crvenog trga burno reagovala kad su Tbilisi ili Kijev hteli da se okrenu Zapadu. Ratovi, destabilizacija i formalna i neformalna otcepljenja teritorija s proruskim stanovništvom upravo su i imali za cilj da spreče ulazak Gruzije i Ukrajine, ruske interesne zone, u NATO.


Komentari11
61a5f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александр Првуль
Па постоји ипак једна разлика. И Украјина и Грузија су биле у саставу Руске Империје а касније добиле статус републике у Совјестом Савезу. Деле све, од инфраструктуре до образовања, религиозног наслеђа. Ништа од тога није било у односима Венецуеле и САД.
Darbo
Po kom to pravu SAD mogu da se mešaju u unutrašnja pitanja latino američkih država. Monroova doktrina nije pravo. Jedini razlog je prirodno bogatstvo koje poseduju te države, i kako onda oni mogu da se mešaju u pitanja suverenih država u drugim krajevima sveta. Da li Rusi imaju vojnu bazu u Venecueli nije toliko bitno jer SAD ne mogu da se odbrane od ruskih raketa bez obzira da li su ispaljene iz Venecuele ili Rusije.
Боривоје Банковић
Америка се петља у послове држава на другом крају планете, а Русији се замера што то ради на својим границама. Ово је најобичнија демагогија. Уопште немам илузија када су Руси у питању, али погледајмо чињенице. Колико је Русија ратова започела од распада СССР-а, а колико Америка? Колико су "обојених" револуција, субверзија и других видова специјалног рата против суверених држава организовали једни, а колико други? Америка је СССР данашњице.
драган лучић
Растојање од Венецуеле до југа Флориде је преко 2000 км. Исто као између Русије и Британије. Копнена граница између Русије и Украјине је преко 2000 км. У Украјини живи 8 милиона Руса, у Венецуели можда 800 или 8 хиљада Американаца. Слично је и са војним присуством у источној Европи односно у Јужној Америци, као и са свежим историјским искуством, па ствари нису за овако одокативно изједначавање.
liberat
Opet se tu pokušava izjednačiti Rusija i Amerika. Budimo realni - Rusija je faktor mira i garant međunarodnih prava, što nije uopšte takav slučaj sa Amerikom. Ukrajina jeste ruska zemlja, to su ukrajinozovani Rusi koji su pod pritiskom Vatikana i Zapadnih sila odricali se svog ruskog porekla i postajali neprijatelji svom vlastitom poreklu. To su ogromne razlike. NATO je agresivna vojna organizacija, a Rusija se samo brani. To je velika razlika. Ovo je čisto zapadno spinovanje tog članka...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja