subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:41

Virtuozi na istorijskim instrumentima

Domaći i strani solisti i ansambli posvećeni kompozicijama srednjeg veka, baroka i renesanse nastupaju na 14. Festivalu rane muzike
Autor: Aleksandra Mijalkovićsreda, 29.05.2019. u 10:25
Давид Брути (корнет) и Никола Ламон (оргуље) на концерту „Сеићенто страваганте” у цркви Светог Петра (Фото А. Мијалковић)

I ove godine će Beograd i Novi Sad ugostiti domaće i strane ansamble i soliste koji će predstaviti poznata, ali i ređe izvođena dela kompozitora srednjeg veka, renesanse i baroka na 14. Festivalu rane muzike, svirajući na istorijskim instrumentima.

Većina koncerata se održava u glavnom gradu, u Crkvi Svetog Petra u Makedonskoj ulici. Na otvaranju, 20. maja, nastupio je vokalni ansambl „Antifonus” pod upravom Tomislava Fačinija, kojem se pridružio i „Nju triniti barok” na orguljama, baroknom violončelu i teorbi. Sledeći nastup je bio u subotu, 25. maja, kad je „Nju triniti barok” izveo dela za flautu, violinu, violu, gambu i čembalo Telemana, Hendla i Bukstehudea.

U nedelju je ansambl „Il rosinjolo” iz Italije, nastupom čembaliste i flautistkinje, obeležio 20 godina postojanja, a u ponedeljak se prvi put u Beogradu predstavio italijanski ansambl „Sejćento stravagante” uz muziku 17. veka za kornet i orgulje. Oba koncerta su omogućena u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu.

Juče su učesnici Beogradske barokne akademije održali popodnevni koncert u Muzičkoj galeriji Kolarčeve zadužbine. Večeras će u Crkvi Svetog Petra ponovo nastupiti „Nju triniti barok” koji će prvi put u Srbiji predstaviti Hendlov „Dixit Dominus”. Isti ansambl će se naći pred beogradskom publikom i 3. juna, takođe sa Hendlovim kompozicijama.

Lautista Dijego Leverić (Hrvatska/Italija) održaće solo koncert 30. maja, a veče nakon toga će publika uz bariton Kristijana Hilca i čembalistu Alin Zilberajh uživati u muzici nemačkih i francuskih kompozitora. Profesori Austrijske barokne akademije će 1. juna beogradskoj publici predstaviti kantate i sonate austrijskih i italijanskih kompozitora, a naš poznati ansambl „Renesans” će uz muziku italijanskog baroka proslaviti svoj 50. rođendan koncertima 4. i 16. juna.

Andre Loran O’Nil, barokno violončelo (SAD), sviraće 5. juna muziku Gabrijelija i Baha, a 7. juna, takođe u Crkvi Svetog Petra, čembalistkinja Isidora Kuzmanović solo kompozicije francuskog baroka. Naredno veče slede ansambl „Beogradski barok” i Ana Cvetković-Stojnić sa koncertom svita i kantata „Teleman za svaki dan”. Nakon toga, 9. juna, dolazi nam „Rekjuring kompani” iz Mađarske, sa kompozicijama za violu da gambu i čembalo.

Nemački ansambl „Kaliomene” će 10. juna povesti publiku kroz muziku srednjevekovnih manastira, a u nastavku će 11. juna ljubitelje duhovnih melodija čuveni Pavle Aksentijević sa sapojcima uvesti u „Muziku Strasne sedmice po vizantijskom i svetogorskom predanju”.

Festival se završava koncertom baroknih operskih arija koje će 14. juna u beogradskoj Crkvi Svetog Petra, a 15. juna u novosadskoj Svilari, izvesti „Nju triniti barok” i solisti Nove beogradske opere. U Novom Sadu se, naime, i ove godine održava deo festivalskog programa, pa je tako 21. maja u Galeriji Matice srpske nastupio ansambl „Antifonus”, a 4. juna u Kulturnoj stanici Eđšeg – Stari dvorac sviraće Andre Loran O’Nil.

Festival rane muzike osnovan je 1991. godine, održavao se neprekidno do 1996, ponovo je obnovljen 2012. godine i od tada je redovno na kulturnom repertoaru Beograda i Novog Sada.


Komentari0
ecf6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja