sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:18
IZ LIČNOG UGLA

Uspešni „biseri rasuti”

Bivši fotoreporter Politike Goran Tomašević, dobitnik ovogodišnje Pulicerove nagrade za fotografiju, samo je jedan u nizu talenata koji su otišli
Autor: Katarina Đorđevićponedeljak, 20.05.2019. u 20:00
Горан Томашевић са побуњеницима у Јужном Судану 2016. године (Фото: Горан Томашевић/ Ројтерс)

Razgovaramo posredstvom vajbera. Vidimo se posredstvom skajpa. Kratke poruke razmenjujemo preko mesindžera. Po automatizmu gledamo u sat kada zovemo kumu u Njujorku. Proveravamo koliko je sati u „Velikoj jabuci“, ako je ovde šest popodne. Uživo se vidimo kada dođu dečji raspusti i godišnjice mature. Kada zatreba pomoć oko smeštaja ostarelih roditelja naših prijatelja u dom. Onih koji su nam pravili vanilice i brižno pitali da li mama i tata znaju da smo se zadržali posle škole. Koji su nam spremali sok od zove. I nikada nas nisu tužili roditeljima za onog keca iz hemije.

Dijaspora raste. Srbija se smanjuje. Iz vizure ravnodušne statistike, Srbiju je u poslednjih 15 godina napustilo više od pola miliona ljudi. Među njima je i naš kolega Goran Tomašević, dobitnik ovogodišnje Pulicerove nagrade za fotografiju. Bio je dečko koji obećava, šarmer u džinsu sa beogradskog asfalta, ludo hrabar i genijalan fotoreporter „Politike”. U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je Pulicerom nagrađen za „živopisnu i zapanjujuću vizuelnu priču o važnosti, očaju i tuzi migranata dok su putovali u SAD iz Centralne i Južne Amerike“. Takođe piše da je ovaj rođeni Beograđanin jedini Srbin koji je dobio ovo prestižno novinarsko priznanje. Ono što ne piše jeste da je Goran bio divan prijatelj i sjajan kolega. Prvi koji je ustajao na pitanje svakog honorarca koji bi tek zakoračio u magični svet Gutenbergove galaksije: „Ko hoće da mi slika prolaznike za anketu?”. Četvrti za „Loru” koju su neumorno igrali novinari „Beogradske hronike” na dežurstvu. Kristinin tata.

U zvaničnim dokumentima ostao je zapis da su njegove fotografije rušenja Sadamovog spomenika u Bagdadu, koje je napravio kao fotoreporter agencije „Rojters”, prve u svetu obznanile pad iračkog režima. Sasvim intimno, meni najdraža Goranova fotografija je devojčica rođena u prvim minutima 1993. godine, snimljena na našem novogodišnjem dežurstvu, za koju je ceo kolektiv jednog beogradskog porodilišta naivno poverovao da je vesnik mira. Umesto toga, stigle su godine rata, nemira i života izmeštenog iz svake definicije normalnosti. Goran je bio hroničar tog nevremena. Uprkos prenatrpanom rasporedu, stigao je na tradicionalan novogodišnji maskenbal u KST 1997. godine kako bi zabeležio da je dobra vila proglašena za najbolju masku. Kako život ima malo mašte...

Tamo daleko živi i doktorka Teodora Ćirilović, specijalista anestezije i reanimacije, stipendista francuske vlade, koja se priseća da je 12. marta 2003. nad volanom svog umornog „jugića“ ispred Medicinskog fakulteta duboko uzdahnula i prvi put osetila potrebu da balkanski vazduh zameni nekim drugim. Privremeno, rekla je sama sebi. Ali, što pre. Petnaest meseci kasnije, preselila se u Pariz i započela svoju francusku avanturu.

Teodora Ćirilović, Aleksandar Gajić (Fotografije lična arhiva)

Teodora je stota generacija đaka Osme beogradske gimnazije. Polovina njenih školskih drugova, koja je osamdesetih đuskala uz pesmu „Igra rokenrol cela Jugoslavija”, više ne živi ovde. Zahvaljujući perfektnom gimnazijskom znanju francuskog jezika, velikoj podršci malog ali odabranog drugarskog kolektiva koji je zatekla na poslu i raširenom zagrljaju novih kolega, ona je počela da se navikava na pariska jutra. Na baget i kroasane. Supu sa lukom. Biftek sa sosom od bibera. I na Francuze koji su je ljubomorno pitali gde je naučila njihov „pretežak“ jezik.

Danas je njena radna soba Francuska, a Srbija i Crna Gora su soba sa kaminom i veranda. Sa oformljenom porodicom, školskom decom i uspešnom karijerom teško joj je da govori o povratku u Beograd u ovom trenutku. Želi da veruje da je cela Evropa velika kuća, jedan veliki posed. Tako vaspitava i svoju decu.

Srbija je dozvolila da ode i Aleksandar Gajić, koncertmajstor simfonijskog orkestra RTS-a i gost koncertmajstor Beogradske filharmonije. Osnivač i prva violina gudačkog kvarteta „Beloti”. Deset dana po dolasku u Kanadu dobio je prvi ček od Filharmonije u Ontariju. Uskoro postaje stalni član orkestara „Vindzor simfoni”, „Toronto filharmonija”, „Kanadijan sinfonijeta“, Simfonija Toronto... Brzo postaje i prva violina istočnoevropskog fuzijskog ansambla „Bijond d' pejl” sa kojim osvaja nacionalnu CFMA nagradu za najbolju instrumentalnu grupu 2010. godine. Sarađivao je sa Goranom Bregovićem i Lazom Ristovskim, Moli Džonsonom, Hilarijom Duranom, Dejvidom Valom, Markom Kelsom, ali i grupama kao što su „Autorikšou“, „Grejt lejk svimers“, „Organik Balkanik“, „Tipika Toronto“... Komponuje i snima muziku za pozorišnu predstavu „Peleponijada“, rađenu po knjizi Margaret Etvud, u režiji Dragane Varagić. Rado i često dolazi u Beograd. Uživa da pravi žurke u dvorištu banjičke porodične kuće. Uživa da zbunjuje muzičare po beogradskim kafanama sa svojim violinskim bravurama. Još radije se odaziva pozivima prijatelja da svira na porodičnim svečanostima. A kada svira za svoju dušu, onda njegova violina jeca uz pesmu „Moji su drugovi biseri rasuti“.


Komentari2
134f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nevena
Vlada Srbije osniva Agenciju za povratak srpske dijaspore, i sve će uskoro da pođe u suprotnom toku - naši stručnjaci će se vraćati u domovinu. Jer Srbija nezadrživo, krupnim koracima, ide napred!
Поповић
Можда је добар овај наш "извоз". Више ће да нас цене "увозници" .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja