ponedeljak, 26.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:24
BLAJBURG, 74 GODINE POSLE

Odmazda i njene granice

Obeležavanje Blajburga izraz je nastojanja da se pripadnici ustaškog pokreta legitimišu kao nevine žrtve, a da se partizanski oslobodioci predstave kao zločinci
Autor: Slobodan Kljakićnedelja, 19.05.2019. u 22:00
Улазак у град, табла с називом места на немачком и словеначком језику (Фото Википедија/ Стебуник)

Blajburško polje, na samoj granici Slovenije i austrijske Koruške, izraslo je u mit, u žarišno mesto jedne konstrukcije koja govori da je u „komunističko-partizanskom pokolju” 15. maja 1945. i nekoliko dana docnije stradalo čak 600.000 Hrvata, uglavnom „civila i domobrana”.

Jedan od prvih tekstova na temu Blajburga objavio je u avgustu 1955. fra Krunoslav Draganović, već u prvom broju lista „Hrvatska država”, kada je to glasilo u Minhenu pokrenuo jedan od prvaka ondašnje ustaške emigracije dr Branko Jelić.

Draganović je bio predstavnik NDH u Rimu, persona grata u Vatikanu, svetski poznat organizator „pacovskih kanala” kojim su iz Evrope posle 1945. emigrirali mnogi nacistički i ustaški ratni zločinci u Južnu Ameriku, obaveštajac nekoliko tajnih službi. Iz političke emigracije vratio se u Jugoslaviju 1967. i za potrebe istrage pred organima jugoslovenske Službe državne bezbednosti, petnaest dana posle dolaska, već 26. septembra završio pisanje sažete autobiografije.

U tom dokumentu čitamo:

„Zaboravio sam reći da sam, uz vrlo velike poteškoće, krajem maja 1945. bio pošao u severnu Italiju i Korušku da se susretnem s novim talasom izbeglica i proučim njihove potrebe...”

Iako je bio u Koruškoj ubrzo posle onoga što se dogodilo u Blajburgu 15. maja 1945. i potom, kada se svakako naslušao raznih priča, Draganović ne pominje „pokolj” na Blajburškom polju, što je u saglasnosti s tvrdnjom antifašističkog borca i istoričara iz Hrvatske Daniela Ivina da je 15. maja 1945. na Blajburškom polju poginulo oko stotinak ustaša.

Draganović u pomenutom životopisu pominje samo „izručenje”.

Misli se na činjenicu da je britanska komanda u Koruškoj izručila Jugoslovenskoj armiji (JA) više desetina hiljada ustaša, domobrana, četnika, ljotićevaca i slovenačkih belogardista, a pripadnike Vlasovljeve armije Sovjetima.

Nije sporna kasnija sudbina tih zarobljenika, koji su i posle nemačke kapitulacije 8/9. maja 1945. nastavili ratna dejstva protiv JA – na hiljade ih je streljano u slovenačkom Kočevlju, a mnogi su stradali i na putu ka sabirnim logorima. Među stradalima je bilo i civila, koji su voljno ili pod prisilom krenuli na put bez povratka, upotrebljeni kao „zaštita” od nadirućih partizanskih snaga.

Kolona izbeglica u blizini granice s Austrijom, maj 1945.  (Foto Vikipedija)

U tom ratu posle rata, kolaboracionisti nacista i kvislinzi svakako su znali da će osveta pobednika biti surova.

Pravo na retorziju, kao odgovor na teror okupatora i domaćih izdajnika, partizani su oglasili već 17. avgusta 1941. godine, istog dana kada je na beogradskim Terazijama obešeno pet narodnih mučenika: „Ne strah – već pravedni gnev, ne pokornost – već plamena želja za osvetom”, pisalo je u tom letku kojim se poziva na otpor i borbu.

U dokumentu Glavnog štaba partizanskih odreda Jugoslavije od 1. oktobra 1941. kaže se: „Neka dobro upamte krvoloci da ćemo nemilosrdno osvetiti svakog narodnog borca, na koga se oni usude da dignu svoju krvavu ruku. Naše geslo je zub za zub.”

Uostalom, Moskovska deklaracija od 30. septembra 1943. godine, na koju su potpisale stavili „velika trojica” – Čerčil, Ruzvelt i Staljin, nije mnogo obećavala nacističkim zločincima, kvislinzima u okupiranim zemljama i kolaboracionistima Trećeg rajha. Iako je taj dokument uokviren legalizmom, „velika trojica” nisu bila daleko od ideje da se prema neprijateljima primene i mere masovne egzekucije. Ilustruje to primer Čerčila, koji je u leto 1944. tražio da se nemački gradovi s više od 100.000 stanovnika zaspu bojnim otrovima, od čega su ga odvratili generali. Ali su zato američki generali godinu dana kasnije bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki.

Surova logika rata naravno da je popločala put i retorziji. Načelo „oko za oko, zub za zub” oživljeno je posle sloma fašizma u Italiji, posle oslobođenja u De Golovoj Francuskoj, u logorima za nemačke zarobljenike u Nemačkoj pod savezničkom komandom, u Sovjetskom Savezu i drugde. U odmazdama je stradalo na desetine hiljada ljudi, pripadnika okupacionih formacija i njihovih kolaboranata.

Nije to bio govor revolucionarne, pogotovo ne nekakve ideološke, komunističke pobedničke isključivosti, kako se često tvrdi kada je reč o Blajburgu i docnijim stradanjima u Kočevlju i na „križnom putu”.

Još 2002. godine, nekada general-major KOS-a JNA Marijan F. Kranjc upoznao je slovenačku i širu javnost s naredbom koju je Josip Broz Tito, kao vrhovni komandant JA, 14. maja 1945. poslao u Sloveniju, strogo zabranivši likvidaciju zarobljenih Nemaca i kvislinga.

Sudbina ove naredbe i ono što se dogodilo potom pokazuje da zamajac retorzije ima svoju unutrašnju logiku i dinamiku. Nesumnjivo je partizanska revolucionarna pravda bila nemilosrdna, ona se u svojoj zahuktalosti, srećom, zaustavila, ali ostaje pitanje gde su i šta su granice retorzije.

U svetlosti iznetog, obeležavanje Blajburga, kao mesta navodnog stradanja „stotina hiljada Hrvata” – a ne ustaša – izraz je nastojanja da se pripadnici ustaškog pokreta legitimišu kao nevine žrtve, a da se partizanski oslobodioci predstave kao zločinci.

I minimalna trezvenost nalaže snažno protivljenje takvom naumu i akciji koja traje već decenijama.


Komentari5
64b8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
- Наредбом коју је Јосип Броз Тито, као врховни командант ЈА, 14. маја 1945. послао у Словенију, строго је забрањена ликвидација заробљених Немаца и квислинга. Тако је и било. Усташе су пуштене "дома", а четници побијени. О замајцу и унутрашњој логици реторзије нека филозофирају хрватски историчари. Нама остају чисте чињенице завршног масовног сатирања српске снаге и виталности: Сремски фронт и Зидани мост.
Slobodan
E Dr,niti su ustaše puštene,,doma,,nit su samo četnici pobijeni,sve to su bile ubice i koljaši koje je stigla zasluzena pravda a na osnovu njihovog minulog rada tokom 1941-1945g.Nažalost mnogi su se spasili.
Preporučujem 7
Ivan Ivanovic
Hrvati su za vreme drugog svetskog rata imali svoju drzavu koja je bila fasisticka. Imali su koncentracione logore na teritoriji te drzave. Imali su izmedju ostalog i logore za decu. Ubice iz tih logora i njihovi saradnici, ubijeni su na Blajburgu. Hrvatski politicari idu u Jasenovac zato sto moraju, a u Blajburg idu zato sto zele. Hrvatska bastini fasizam od kada je ponovo dobila drzavnost i to ne krije. Hrvatska hoce da kanonizuje Stepinca koji je bio Pavelicev vikar. Hrvatska je u stvari NDH
Nikola Kiric
Najlakse je doci do pravog broja srpskih zrtava u Jasenovcu, tako sto cemo pratiti koji broj Hrvati navode za "zrtve" u Blajburgu. Oni rade sistemom projekcije, u zelji da promijene sramnu istoriju, a u tome bi vec uspjeli, da jevreji ne drze sve medije svijeta. Ako dovoljno plate, i to ce da bude.
Материјални подаци и прекрајање историје
У ово време прекрајања историје, приказивања црног као бело и повампирења нацизма/фашизма у Естонији, Летонији, Литванији, Пољској, Хрватској, Украјини, па и другде, а све пред широко затвореним очима остатка Запада, историјски подаци чак и са тог истог Запада немају никакву шансу да прођу кроз информациону блокаду коју је поставио горе наведени Запад.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja