subota, 16.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Krpelja najviše ima posle kiše

Za vrstu koja živi na našem području karakteristično je da krv sisa samo ženka, dok se odrasli mužjaci uopšte ne hrane. - Ovi ektoparaziti su prenosioci desetak virusa, bakterija i protozoa koji mogu da izazovu lajmsku bolest, kju groznicu i tularemiju
Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 19.05.2019. u 21:21
(Фо­то Д. Јевремовић)

Izgledaju kao male pokretne crne tačke, ali kada se najedu, i to naše krvi, ozbiljno narastu. Osim što poput vampira piju krv, krpelji mogu i da nam prenesu bakterije i viruse koji, ako se na vreme ne obrati pažnja, izazivaju ozbiljna oboljenja. Nedavno se pojavila informacija da je svaki četvrti krpelj u gradu zaražen borelijom burgdorferi, bakterijom koja kod ljudi može da izazove lajmsku bolest. U toku ovog meseca već je utvrđeno da je oko 16 odsto krpelja analiziranih na teritoriji užeg dela grada zaraženo ovom bakterijom, objašnjavaju iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Ali broj krpelja i njihova zaraženost varira od terena i lokaliteta gde se nalaze. Njih ima više u šumama i na neuređenim zelenim površinama, na mestima gde trava nije pokošena ili se ne kosi redovno.

– Kontrolu i nadziranje krpelja radimo svakog meseca. Ovi paraziti sakupljaju se na terenu i donose u našu entomološku laboratoriju gde se utvrđuje brojnost, određuje vrsta, pol, ali i prisustvo bakterije borelija burgdorferi, virusa krpeljskog encefalitisa i anaplazme fagositofilum. Ove analize rade se najsavremenijim metodama – kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

U gradu se protiv krpelja tretiraju sve javne zelene površine poput šuma, parkova, prostora sa zelenilom između zgrada... Ekipe Zavoda tretiraju i površine na kojima je utvrđena visoka brojnost krpelja, kao i po pozivu građana ukoliko su u pitanju javne površine. Predviđeno je da se do 30. juna tretira 4.000 hektara.

Kako posle kišnog perioda meteorolozi najavljuju tople dane, što krpeljima pogoduje, mnogi sugrađani se plaše da će njihov broj, naročito onih zaraženih, porasti. Zbog toga u Zavodu kažu da će svaka površina na kojoj bude utvrđena visoka brojnost krpelja biti prskana. Za suzbijanje krpelja koriste se uređaji za tretman sa zemlje i preparat koji je registrovalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

– Sugrađani mogu samostalno da kontrolišu brojnost krpelja na svojim imanjima, pre svega održavanjem zelenih površina redovnim košenjem i čišćenjem. Ukoliko i pored ovih mera (što je malo verovatno) krpelji i dalje budu prisutni, mogu nam se obratiti da sprovedemo suzbijanje i kod njih – ističu u Zavodu.

Krpelji su ektoparaziti i žive na spoljašnjosti tela, na koži, dlaci. Hrane se isključivo krvlju, za razliku od drugih insekata poput komaraca, koji koriste i drugu hranu. Odrasli krpelji dosta dugo „ručkaju”, ponekad znaju obrok da „uzimaju” i po desetak dana.

– Krpelji se legu iz jaja, a ženka odjednom može da ih položi i po 2.000. Ovaj parazit u toku razvoja prolazi kroz tri stadijuma. Iz jaja prelazi u larvu, zatim u nimfu ili lutku, pa u odraslu jedinku. U svakom od ovih stadijuma krpelj se hrani samo po jednom. U sva tri stadijuma mogu da se hrane na ljudima. Kod vrste koja je kod nas najznačajnija za ljude, obrok u odraslom stanju uzima samo ženka, dok se odrasli mužjaci uopšte ne hrane. Oni se održavaju rezervama koje sakupe iz prethodnih stadijuma. Kod nekih drugih vrsta krpelja koji se javljaju kod nas i znatno ređe ujedaju ljude, hrane se i mužjaci. Krpelji na našem području žive oko tri godine i za razvoj u svakom od stadijuma im je prosečno potrebno oko godinu dana. Plodno su zreli kao odrasle jedinke – objašnjava dr Snežana Tomanović, naučni savetnik u Institutu za medicinska istraživanja.

Ženka posle parenja mora da uzme obrok, a posle uzimanja hrane i polaganja jaja ona ugine. Isti slučaj je i sa mužjakom. I on posle parenja umire.

– Krpelji su vektori, prenose bakterije i viruse sa životinja na čoveka. Bolesti i virusi kod njih mogu da se zadržavaju u svim stadijumima razvoja. Znači, krpelj ubode životinju i zarazi se, potom u narednom stadijumu ubode drugu životinju i njoj prenese zarazu, a zatim ubode čoveka i njemu prenese zarazu. Zbog toga zaraženost krpelja može da varira iz godine u godinu. Sve zavisi od životinja sa kojima dođu u kontakt. Krpelji uglavnom napadaju sisare, miševe, ježeve, kornjače, ptice, čak i gmizavce poput zmija. Često su im u gradovima na meniju gušteri – napominje Tomanovićeva.

Osim ove bakterije, krpelji su prenosioci još desetak virusa, bakterija i protozoa koje mogu da izazovu bolesti kod ljudi. Konkretno mogu da prenesu virus krpeljskog encefalitisa, ali i izazivače kju groznice i tularemije.

– Krpelji mogu da budu prenosioci različitih bakterija i virusa i one mogu da se nađu u jednom krpelju. Znači, prilikom jednog uboda može da prenese dve ili više bakterija. Zbog toga je veoma važno da čovek bude svestan uboda i da vodi računa u narednih desetak do mesec dana posle toga. U slučaju da se jave stanja nalik gripoznom, sa groznicom, temperaturom, bolovima u mišićima, obavezno mora da obavesti svog lekara o ubodu – kaže Tomanovićeva.

Žive u visokoj travi, a ne na drveću

Krpelji žive u visokoj travi i možda ih ponekad ima u nižem žbunju. Slabo se kreću i zavisni su od vlažnosti. Ako nema vlažnosti, onda ih to ograničava i oni se ne penju tako visoko. Zbog toga krpelja nema na drveću.

– Krpelj zna da ubode čoveka u vrat ili kosmati deo glave, ali ne zbog toga što je tu pao sa drveta, već zato što on traži najtanji deo kože da bi se zakačio – kaže dr Snežana Tomanović, naučni savetnik u Institutu za medicinska istraživanja.

Njima odgovara kada je vlažnost veća, kada ima puno padavina i kada je temperatura viša. Zbog toga su kod nas i najaktivniji u proleće. Leti se njihov broj smanji, u jesen ponovo poveća, ali ne kao u proleće.

Izbegavati ležanje na tlu

Totalna zaštita od krpelja ne postoji, ali trebalo bi izbegavati provlačenje i puzanje kroz žbunje, hodanje po nepokošenim površinama i ležanje na tlu na izletu u prirodi. Trebalo bi nositi pantalone dugih nogavica i obavezno ih uvlačiti u čarape, kao i majice dugih rukava i zatvorenu obuću.

Najbolje je nositi svetliju odeću jer tako lakše može da se uoči krpelj i pre nego što se zakači za kožu.  Sredstva za odbijanje krpelja koja deluju i po nekoliko sati zavisno od znojenja nanose se na otkrivene delove tela i to više puta u toku izleta. Važan je i samopregled po povratku iz prirode i to detaljan, posebno područja pazuha, prepona, pupka, kose, potiljka, vrata, iza uha...

Zarazna oboljenja

Kju groznica je oboljenje koje liči na grip, mada jedan broj inficiranih može imati asimptomatsku infekciju. Akutni slučajevi najčešće počinju naglom pojavom visoke temperature i jake glavobolje. Javljaju se i bolovi u mišićima, malaksalost, znojenje, kašalj i bol u grudima. Najčešće se pojavljuje u Vojvodini.

Tularemija je zarazno oboljenje koje može da se manifestuje u obliku otoka limfnih čvorova ili ranica na koži, ali može da izazove i upalu pluća, praćenu bolovima u trbuhu, povraćanjem i visokom temperaturom.

Virus krpeljskog encefalitisa može da izazove upalu moždane ovojnice.


Komentari1
acacc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zindović
imaju li oni prirodnog neprijatelja

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja