nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:42
NE SAMO O POSLU: NENAD JANKOVIĆ

Zanimanje: doktor Nele Karajlić

Roker, pisac, scenarista, glumac, voditelj, komičar, dobitnik nagrade „Momo Kapor” za prvi roman „Solunska 28”, otkriva da bi baš ovo napisao u nekom administrativnom formularu pod oznakom profesije
Autor: Andrijana Cvetićaninsubota, 18.05.2019. u 08:01
(Фото Live Production)

Prolećni dani Nenada Jankovića (57) teku udarnički i to ne zbog Praznika rada. Početkom aprila u Skupštini grada primio je nagradu „Momo Kapor” za prvi roman „Solunska 28”.

Usledili su brojni intervjui, medijska gostovanja. Održao je koncert u Vrnjačkoj Banji, a na nekadašnji Dan mladosti – 25. maja imaće veliki solistički nastup na beogradskom Tašmajdanu.

Tvorac jedinstvenog lika dr Neleta Karajlića, jedan je od osnivača pravca Novi primitivizam i nekadašnji pevač kultnog benda „Zabranjeno pušenje”, potom „No smoking orkestra”, u čijim redovima je gitaru svirao Emir Kusturica.

Bio je koautor i glavni protagonista „Top liste nadrealista”, televizijskog serijala s početka osamdesetih, čija popularnost i aktuelnost ne jenjava, čini se, čak postaje sve veća, kako vreme prolazi.

U rodnom Sarajevu završio je gimnaziju, studirao orijentalistiku na Filozofskom fakultetu, a u neformalnom tumačenju sopstvenog umetničkog rada, sa osmehom kaže da bi u nekom administrativnom formularu u rubrici „zanimanje” upisao – dr Nele Karajlić

(Foto Live Production)

Beg iz grada

I kada se pomalo zamori od svega Nenad, alijas dr Nele, zaputi se na obronke Kosmaja. U Koraćici, rodnom selu velikog Bate Živojinovića, kako kaže za „Magazin”, u vikendici jedino može da „diše sa prirodom”.

– Od onih sam koji nisu imali baku i dedu na selu. Moji su živeli u centru Sarajeva, pa sam često bio jedini koji je tokom praznika ostajao kod kuće, jer su ostali drugari imali svoje u svojim selima. Taj nedostatak sada pokušavam da nadoknadim. Uglavnom se zanimam oko voća, rakija mi je uža specijalnost. Naravno, tu je bašta sa organskim povrćem. Kada god uberem nešto pomislim koliko ovo košta u bogatim zemljama! Kosmaj mi je kao punjač za baterije. Uključim se i vraćam u grad tek kad vidim da su mi baterije pune 100 procenata.

Obezbedivši mesto u antologijama balkanske pop-kulture, ali bez pretenzija za time kada je počinjao, pre pet godina osmelio se i napisao knjigu „Fajront u Sarajevu”. Posle rada na ovom autobiografskom zapisu, iz umetničke radionice/ordinacije doktora izašla je i knjiga-romaneskna fikcija o jednom zdanju na beogradskom Dorćolu i njenim stanarima.

Za ovo štivo ovenčan je nagradom koja nosi ime nenadmašnog pripovedača Mome Kapora. Neizbežno je da pitamo šta mu je bilo teže da piše.

– Fikciju, naravno. Autobiografija je teška utoliko što morate da budete čisti pred sobom. Fikciju, stvarate sami. Nije ni čudo što se književnost ponekad naziva đavoljom rabotom. Pišući, zaista, poput nekog nečastivog, kreirate poseban svet u kome ste vi sve i svja. Imate pravo da kaznite junake, da im oprostite, tako da mi je ponekad žao nekoga koga sam sam stvorio.

Kao član benda „Zabranjeno pušenje”, čije pesme današnje generacije otkrivaju preko „Jutjuba”, kada bi dobio priliku da dopiše nekoliko rečenica u odeljku „Vikipedije” o bendu, krajnje je koncizan:

– To je bila grupa koja je počela da svira da bi promenila svet i u tome je uspela. Danas se zbog toga kaje. To je moj osnovni osećaj koji nosim u sebi sve ove godine.

Beerfest (Foto M. Obradović)

Smeh nadrealista

U neizbežnom podsećanju na deo karijere stvarane u Sarajevu pitamo da li se seća čemu se smejao sa ostalim akterima tokom snimanja Nadrealista?

– Smejali smo se više nego što je trebalo. Ako je smeh garancija za dug život, svaki član nadrealista ladno će da doživi stotu. Tek kasnije, kad se klupko istorije počelo odmotavati, taj smeh nam se zaledio. Shvatili smo da je realnost bila mnogo luđa od naših emisija.

Priznaje da se danas smeje istim skečevima, mada sumnja da će mu čitaoci poverovati.

– Smejem se, ali ne kao neko ko je učestvovao u tome, pisao i glumio, već kao neko ko to prvi put gleda. Kada pronađem skečeve na „Jutjubu” imam osećaj da je radio neko drugi, a ne ja. Ponekad se zabrinem za svoje mentalno zdravlje.

Još jedna televizijska serija plod je pisanja našeg sagovornika: „Složna braća”. Serija je ostala u pamćenju gledaocima a replike junaka ušle su u žargon od Triglava do Đevđelije. Muzika, međutim, nije prestala da bude interesovanje ovog doktora, pa je kao pevač „No smoking orkestra” Nenad nastupao na svim kontinentima, pozdravljao publiku na više od 40 jezika, snimili su nekoliko albuma... Iako je Sarajevo napustio pre rata, a potom svirajući proputovao svet, znatiželjni smo da li mu je padalo na pamet da menja adresu i da Balkan zameni nekim drugim kutkom na planeti.

– Ne, nikada! U Beogradu mi je bilo uvek najlepše. Dovoljno je veliki grad da se u njemu mogu izgubiti, da me niko ne nađe, a sa druge strane, dovoljno mali da pronađem svakoga ko mi treba. Na kraju krajeva, mi smo tu predivnu svetsku avanturu organizovali odavde, sa ovdašnjom muzikom i sa ovdašnjom strašću koja je obuzela sve naše sledbenike širom sveta.

U jednom intervjuu Beograd je nazvao „malim Njujorkom”. Novinari ga međutim i dalje pitaju za Sarajevo. Kako se sada bezmalo broj godina koji je proveo u jednom i drugom gradu izjednačio, pitali smo ga drugačije: da li se oseća Beograđaninom i da li mu smetaju pitanja o rodnom gradu.

– Moja sudbina vezana je za Sarajevo, što mi je greška, ako se to može tako nazvati. Jednostavno, cela bivša Jugoslavija upoznala je moj grad preko onoga što sam radio, tako da je povezanost između mene i Sarajeva praktično neraskidiva. To sam shvatio davne 2001. kada smo se prvi put vratili sa turneje po Južnoj Americi. Gostovao sam u jednoj emisiji, a prvo što me je voditeljka upitala bilo je da li mi nedostaje Sarajevo. Bio sam zblanut. Da li je moguće da nekog ko dolazi iz daljina, posle takvog trijumfa, gde smo zapalili Montevideo, Bogotu, Sao Paulo, Buenos Aires, pita za Sarajevo?!? Ko je ovde lud? Tada sam shvatio da o tome nema smisla razbijati glavu, već treba nastaviti raditi po svome. Tako se i dogodilo da napišem knjigu o Dorćolu, najstarijem delu Beograda, koji me inspiriše upravo onoliko koliko je Pariz inspirisao Viktora Igoa. A njega niko nikada nije pitao da li se oseća Parižaninom, iako tamo nije rođen.

Pesme su demokratija

Nenada, alijas Nele ne prestaje da piše pesme. Otkriva da mu je to najdraža forma: kratka, jasna, efektna. – U vreme u kojem sam odrastao pesme su bile najdemokratskiji i najjednostavniji način da iskažeš misli i osećanja. Što i jeste najvažnija osobina rok muzike. Bez pesme ne ležem, niti ustajem. Samo, mnoge od njih nikada ne ugledaju svetlost dana. Ostanu u delu snoviđenja.

Sa sinom i suprugom (Foto A, Zelić)

Supruga, vezni igrač

Iako je u medijima prisutan više od tri decenije, naš sagovornik je uspešno porodicu čuvao od očiju javnosti. Sada već odrasli, svoji ljudi o naslednicima kaže: – Kćerka je veterinar. Radi na klinici za male životinje u Bernu, u Švajcarskoj. Na putu je do osvajanja velikog znanja, a plan joj je da to znanje dovede ovamo, kod nas. Sin studira u Americi. Sam se izborio za stipendiju preko fudbala. A moja supruga je stub porodice, kao neki dobar vezni igrač. I mi uspeh ne merimo društvenim podvizima, već našim posebnim porodičnim aršinima. Važan je osmeh. On je već veliki uspeh.

Kondicija za koncert

Plivanje, trčanje i šetnje svakodnevna su kondiciona rutina našeg sagovornika.

– Fizička priprema je važna jer koncerte ne mogu da izvodim stojeći na jednome mestu, pričajući viceve. Ako u toku svirke ne pretrčim deset kilometara smatram svirku neuspelom.

Za predstojeći nastup na Tašmajdanu otkriva da još razmišlja o umetničkom delu. – Sklon sam eksperimentima, ali publika želi da čuje ono uz šta je odrasla. To će je sledovati. Imaće presek doktorove karijere, najbolje od dr Neleta Karajlića.


Komentari1
5f017
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Paris
Veliko priznanje muzicaru Neletu, i veliko hvala za" knjigu o Dorcolu, najstarijem delu Beograda, koji me ispirise upravo onoliko koliko je Pariz ispirisao Viktora Igoa". Velika istina za prelepi stari Dorcol koji se sistematski rusi, u zamenu za jeftinu novogradnju. Svi moji francuski prijatelji koji su posetili Beograd bili su odusevljeni starim Dorcolom, koji je zadrzao svoju kulturu i stil zivota.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja