utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Rtanj, novo zaštićeno prirodno dobro

Planina u obliku piramide o kojoj se ispredaju razne priče, od one o zlatu i draguljima u njenoj utrobi do svetlećih kugli iznad nje, od ove godine postaje specijalni rezervat prirode
Autor: Slavica Stuparušićčetvrtak, 16.05.2019. u 22:55
Планина позната по чају - и разним легендама (Фото Завод за заштиту природе Србије)

Specifičan reljef sa kupastim vrhom i vrlo strmim padinama, kraške duboke jame, kao i biljka jedinstvena u svetu, neke su od karakteristika planine Rtanj, za koju kažu da je kapija Timočke Krajine. Ove godine proglašena je za Specijalni rezervat prirode „Rtanj” i ta vest prati obeležavanje 71. godine rada Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Pored Specijalnog rezervata prirode „Rtanj”, među područjima koja će uživati posebnu zaštitu našli su se i spomenici prirode „Tupižnička ledenica” i „Pećinski sistem Samar”. Proglašenjem tri nova prirodna dobra zaštićenim, Srbija trenutno ima 461 takvo područje, koja se zajedno prostiru na 673.850 hektara, što čini 7,61 odsto teritorije naše zemlje.

Rtanj se nalazi u istočnoj Srbiji, u jugozapadnom delu Karpatsko-balkanskog planinskog sistema, a pripada opštinama Sokobanja i Boljevac. Kad se krene auto-putem ka Nišu, između Ražnja i Aleksinca treba obratiti pažnju na planine s leve strane. Nema greške – najatraktivnije što se vidi je Rtanj. Tridesetak kilometara udaljen veliki greben završava se kupom savršenog oblika, koja rasplamsava maštu. Zato ne treba da čudi što baš Rtanj važi za jedinu srpsku planinu na koju su se spustili vanzemaljci, a u planini, koja je, po pričama, zapravo piramidalna građevina prastarih civilizacija, krije se dvorac s blagom. Leteće kugle iznad njega već su postale u pričama uobičajena pojava. Takav kakav je, Rtanj neodoljivo privlači planinare, travare, ekstrasense, naučnike…

Od podnožja do samog vrha Šiljak, na nadmorskoj visini od 1.560 metara, treba savladati uspon, po tvrdnjama mnogih, drugi po težini za osvajanje (posle Suve planine) zbog velikih piramidalnih nagiba. Ali vredi truda, jer se sa vrha vidi nadaleko: Kopaonik, Jastrebac, a kada je vedro – i Avala.

Na vrhu Šiljak nalazi se od 1932. godine kapela, mali mauzolej koji je danas u ruševinama. Priča o zlatu i draguljima u utrobi planine donela je mnogo nevolje ovoj prirodnoj lepotici. Neumorni i neumoljivi tragači za zlatom u nekoliko navrata su dinamitom razrušili kapelu posvećenu Svetom Đorđu, koju je svom mužu Julijusu Minhu, bivšem vlasniku rudnika na Rtnju, na vrhu planine podigla supruga Greta. Priča se da je hiljadu rudara donosilo kamen u znak poštovanja prema vlasniku koji im je, pored posla, obezbedio i stanove, ambulantu, bioskop, omogućio školovanje dece…

Leti su ovde godinama dolazili berači bilja, pre svega zbog nadaleko čuvenog rtanjskog čaja, za koji meštani s ponosom ističu da je bolji afrodizijak od vijagre. U narodu se od davnina koristi za lečenje bronhitisa, astme, kašlja i upale disajnih organa kod dece, kao i u lečenju starih osoba.

Međutim, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije stigla je zabrana branja. Zato što je „muška trava”, koja uspeva samo ovde, zabrinjavajuće proređena. Čupali su je nestručno, iz korena, tako da se sad mora čuvati dok se ne oporavi. Pamti se vreme kada se za sedam sati ubiralo i do 100 kilograma duguljastih travki sa plavičastim cvetovima, ali uz pomoć makaza ili noža. Rtanjski čaj, koji još nazivaju i planinski čubar, vrijesak ili latinski Satureja montana, višegodišnja je žbunasta biljka, koja ne samo da više nigde ne raste, već ne može ni da se gaji.

Spisak područja se nastavlja

Donošenjem Rešenja o zaštiti područja na osnovu studija zaštite koje je izradio Zavod, od kojih je deset područja prošlo javne rasprave, biće znatno povećana teritorija pod zaštitom u Srbiji. Među ovim područjima su Željin, Stolovi, Maljen, Tršić – Tronoša, Borački krš i druga područja, najavljuju iz Zavoda.

U toku 2018. godine urađena je studija zaštite prirode za novo područje Predeo izuzetnih odlika „Planina Cer”, studije zaštite u okviru revizije za četiri zaštićena područja: „Uvac”, „Ovčarsko-kablarska klisura”, „Rajac” i „Takovski grm”, dok je preliminarnim istraživanjima utvrđeno da postoji osnov za zaštitu pet područja, među kojima su i Zlatar, Kanjon reke Crnice, Jezero Ćelije.


Komentari7
f6355
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
.. cela Srbija treba da postane zasticeno dobro ... mnogo nam je priroda podarila,nije uopste stedela, a mi se macehinski odnosimo prema njoj ... onaj refren poularne serije ... ,,Bog nam dao al' sve nam je dzaba ..." bas pristaje uz nasu nebrigu i javasluk ...
stefan
raste po svim krecnjackim kamenjarima u brdsko-planinskom regionu istocne Srbije, a najpoznatiji narodni naziv pod kojim se najcesce i prodaje jeste rtanjski caj.
Рус Михаил
Кад мени се укаже прилика, са великим уживањем пијем Ртањски чај.
Петар,Загреб.
То је то мјесто из Тарабићевог пророчанства Сви Србљи под једном шљивом,а Србију можеш обухватити једним погледом. Али ме мучи шта ће бити са Србљима који воле букару и вино Ђе ћу ја јадан?Тамо не расте лоза.
Мр Радомир Шћепановић
Да ли је Ртањ у плану за продају!Цела Србија се продаје, па питам и за Ртањ!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja