utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:39

Televizija je moj medij

Nema tankih priča, samo tankog reportera. Ako imaš oko za detalj i ako umeš da se poigraš sa slikom, informativa zaista može da bude zanimljiva, kaže reporterka TV Prva Željka Mrđa
Autor: Isidora Masnikovićsreda, 15.05.2019. u 20:00
(Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

Profesor književnosti po diplomi, a reporter u duši. Tako sebe opisuje dobro poznato TV lice Željka Mrđa, koja svakog jutro gledaoce jutarnjeg programa TV Prva pozdravlja i informiše s različitih gradskih lokacija. Vesela, pričljiva, kakva je po prirodi, uvek uspe da razbudi i sagovornike, ali i one ispred malog ekrana.

U novinarstvu je već trinaest godina, a deset godina je radila na Studiju B, gde je ispekla zanat, priča nam dok se šetamo gradom, tražeći idealno mesto za fotografisanje. To joj je bilo prvo radno mesto, ako ne računamo iskustvo pred mikrofonom Radio Pingvina, tokom osnovne škole, kada je sarađivala s dečjim piscem Jasminkom Petrović, zbog koje je zavolela i književnost, ali i medije.

– Sećam se da sam prvi prilog napravila listajući enciklopediju „1000 zašto 1000 zato” – s osmehom se priseća, kao i želje da radi kao kopirajter u marketinškim agencijama jer su je privlačili kreativni poslovi. Ali, onda je usledila audiciju na Studiju B.

– Kada su mi saopštili da sam primljena, mojoj sreći nije bilo kraja. Odmalena obožavam televiziju i zamišljala sam da ću nekada i ja raditi na njoj – iskreno kaže i dodaje:

– Televizija je definitivno moj medij!

U vreme njenih novinarskih početaka, objašnjava, Studio B je bio jedan dinamičan, inventivan medij u kojem su radila velika novinarska imena od kojih je mnogo toga naučila. S nostalgijom se seća zanimljivih reportaža s terena, takozvanih stendapova... Zajedno s njom, primljeni su i Nenad Ješić, Marija Glušac, Maja Nikolić, Smiljana Popov... Jedna kvalitetna novinarska generacija, kaže.

Zahvaljujući STB školi, nije samo naučila osnove novinarstva, već je uspela da ukrsti dve ljubavi – pedagogiju i novinarstvo.

– U to vreme sam vodila i radionicu novinarstva za decu u DKC-u, i uvidela da ta nova generacija ima određeni potencijal. Počinjem da gnjavim tadašnjeg glavnog urednika Aleksandra Timofejeva o ponovnom pokretanju Tinejdž TV i uspevamo da ga obnovimo, pogotovo što današnje generacije poseduju mobilne telefone i očas posla mogu da naprave kvalitetnu reportažu. Organizovali smo audiciju na koju se prijavilo oko 350 mališana. Pozvala sam kolege da budu sa mnom u žiriju. Napravili smo redakciju od trideset petoro saradnika. Nedeljom smo se okupljali kako bismo se dogovarali o prilozima, gostima... To je bila uspešna treća generacija Tinejdž TV – sa sjajem u očima priča o ovom periodu svog života.

Onda je ušla u studio i zajedno s Aleksandrom Gajšekom radila emisije „Beograde, dobar dan” i „Beograde, dobro veče”. Nikada nije volela informativu, iako je znala da je ona najbolja odskočna daska za dalje i da se zahvaljujući njoj najbolje nauči posao.

– Sećam se kad me je prva urednica Dragana Milićević pitala šta bih volela da radim, ja sam kao iz topa odgovorila – kulturu, na šta je ona samo rekla – okej, znači informativa! „U kulturu ideš kad naučiš posao!” I zaista, rad u informativnoj redakciji je za mene bila prava škola. Čini mi se da nikada nisam bila tako motivisana kao kada sam radila u ovoj redakciji. Odem na konferenciju i slušam Mlađana Dinkića. Koleginica, koja je isto završila književnost, šapne mi: „Meni je ovo dosadno.” Kažem joj: „I meni je, jer zaista nemam veze s ekonomijom, ali ovo je prilika da je naučim.” STB je bila gradska televizija koja se bavila gradskim, komunalnim temama i koliko god je to meni delovalo da će biti nezanimljivo, ispostavilo se da ima mnogo različitih, interesantnih priča. Kažu da nema tankih priča, samo tankog reportera. Ako imaš oko za detalj i ako umeš da se poigraš sa slikom, informativa zaista može da bude zanimljiva – podvlači Željka Mrđa.

U najlepšem sećanju su joj ostala njena prva uključenja u program, s beogradskih pijaca. Sagovornici su joj bili poznate ličnosti koje su pričale o svom doživljaju ovih zelenih marketa na otvorenom i upoređivali ih sa svetskim. To je bila svojevrsna mala filozofija beogradskih pijaca. Tada je i prepoznala u sebi taj reporterski dar. Zanimljivo je da nikada nije imala tremu od živog prenosa. Više je grešaka pravila snimajući priloge.

Danas voli da radi jutarnji program jer, kako kaže, jutro ima neku svoju tajnu. Ustaje svaki dan u 4.20 i s oduševljenjem gleda kako se grad budi. Na Prvoj TV je počela da radi u januaru. Kada je otišla sa Studija B, neko vreme je radila u školi kao profesorka srpskog jezika i književnosti. Tada je mislila da je s televizijom završila. Međutim, sudbina je imala drugačije planove i nije želela da je odvoji od ove ljubavi. S Jovanom Joksimović, koju poznaje odranije, vrlo brzo je uspostavila dobru saradnju, kao i s ostalim kolegama, urednicima, reporterima.

– Mi smo odličan tim i mislim da svi zajedno pravimo jedan kvalitetan, dinamičan, raznovrstan jutarnji program, baz lažne skromnosti – podvlači.

Uglavnom reporteri sami predlažu priče, a slušaju i sugestije gledaoca koji im redovno pišu.

– Skoro se jedna gledateljka žalila da dugo čeka autobus na liniji 77 kada se vraća iz KBC „Bežanijska kosa” i da na stajalištu, na kojem prevoz čeka mnogo ljudi, postoji samo jedna klupa. Pokrenula sam akciju i baš mi je mama pre neki dan rekla da su postavili klupe na tom stajalištu i kompletno ga sredili. Najdraže mi je kad trud urodi plodom. Sve to potvrđuje i poverenje gledalaca u TV, kao i njen uticaj na sistem i društvo – s ponosom priča.

Nikada se ne isključuje iz posla u potpunosti, čak i kada dođe kući. Stalno osluškuje nove priče, teme, ideje se javljaju neočekivano... i kada o njima ne razmišlja. A u međuvremenu, između posla i ideja, Željka drži časove joge, tri puta nedeljno. Pomalo i pleše i prikuplja dobru energiju za nove radne pobede i zanimljiva uključenja.

Kad mozak stane

Jednom prilikom, dok je radila uključenja s pijaca, gost joj je bio Jovan Ćirilov. Pre uključenja, on joj je priznao da retko pazari na pijacama. Tada ju je uhvatila panika hoće li uopšte onda imati šta da joj ispriča na ovu temu. Budući da čovek nije voleo pijace, ali da je svakako umeo da priča o svemu, padne joj na pamet engleska izreka „An Apple a Day Keeps Doctor Away” (Jabuka na dan drži doktora daleko od nas). Kada su se kamere uključile, u trenu je zaboravila kako ta izreka ide... Nastao je tajac... Ćirilov ju je gledao netremice, iščekujući pitanje. Uspela je nekako da se izvuče iz ove neprijatne situacije. Blokade u živom programu su česte, ali u tome je draž ovog posla, kao i umeti nastaviti dalje, objašnjava.


Komentari0
36148
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja