nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:56

Tenerife kao sudbina

Posle „Komšija”, glumca Uroša Jovčića gledamo u seriji „Žigosani u reketu”
Autor: Ljiljana Petrovićsreda, 08.05.2019. u 18:00
(Фото Л. Ковачевић Јовановић)

Glumcu Urošu Jovčiću, koga ovih dana gledamo u seriji „Žigosani u reketu” (Nova S), mnogo lepog se dogodilo na snimanju „Montevidea” Dragana Bjelogrlića. I nije čudo, taj film, kao i serija, vratili su u sećanje jedno vreme, etiku i estetiku, koji su bili zaboravljeni, i osvetlili ih na veoma dopadljiv, romantičan način. Jednog dana uživaće u tim lepim fudbalskim uspomenama sa svojom porodicom.

– Ko je to očekivao?! – započinje priču Jovčić. – Da odem na egzotično kanarsko ostrvo Tenerife i tamo upoznam svoju ljubav Dženifer Martins.

Od tog trenutka počeo je da veruje u sudbinu. Dženifer se zbog ljubavi preselila u Beograd i vredno uči srpski jezik. Više od godinu dana žive zajedno u naselju Stepa Stepanović.

Da podsetimo, Uroš je na malom i velikom ekranu oživeo lik slavnog fudbalera i trenera Đorđa Vujadinovića – Nosonje, a Dženifer je igrala recepcionarku u trećem nastavku ove storije o našim fudbalerima.

Ovih dana u posetu su im došli Dženiferini roditelji iz Madrida, majka koja je ekonomista i otac koji je na ostrvu Tenerife držao nekoliko hotela. Zavoleli su oni Beograd. Kada su prvi put došli, Uroš ih je odmah odveo u kafanu. Da vide sve što je srpsko.

Posle „Montevidea” – „Žigosani”

– Sećam se, dva puta po mesec dana, išli smo na Tenerife. Direktno s broda slali su nas na šminkanje. A kada smo imali slobodan dan, obilazili smo plaže, ronili, surfovali na talasima. Čudno je to, prvi put kada smo došli na ostrvo, razboleo sam se, imao sam temperaturu skoro 40, a drugi put sam se posekao. Ronio sam oko stena. Tamo su one jako oštre. Tlo je vulkansko, a na sredini ostrva je vulkan Teide, koji je aktivan. Kamenit je taj deo, gde sam skakao, ronio, jurio hobotnice i umalo – nastradao. Jak talas me je oborio sa stene. Bogami, dobro sam se posekao. I... posle svega toga dogodila se – ljubav. U hotelu gde mi odsedamo, kao reprezentacija Jugoslavije, upoznao sam moju Dženifer, koja mi je ukrala srce.

(Foto Instagram/jenniimartin)

Mladi glumac oseća veliku čast i zadovoljstvo što je na početku svoje karijere zaigrao u jednoj tako velikoj i popularnoj televizijskog seriji. Za Bjelogrlića kaže da je veliki profesionalac, da je konstruktivan, inspirativan, da zna da radi s mladima...

Srećan je i što mu je poverio ulogu Dekija, pomoćnog trenera u „košarkaškoj” seriji „Žigosani u reketu”... I ovde se – na zadovoljstvo publike – oko sporta i lopte plete priča malo šireg tematskog spektra.

– Nisam više igrač. Napredovao sam! – smeje se. – Sada dajem savete, računam, vodim statistiku! A zašto su ovi igrači žigosani, saznaćete na kraju.

U najlepšem sećanju ostao mu je boravak u Puli, gde su snimali pripreme košarkaša za predstojeću sezonu.

Veli da je imao sreću da bude stalno angažovan na raznim scenama. Iz godine u godinu, nizale su se uloge jedna za drugom: Ćiril, Velimir, Đorđe Vujadinović, Maturant, Bajo, Milanče... Njegov prvi film je „Đavolja varoš”, a TV serija „Montevideo”. „Đavolju varoš” je snimio na prvoj godini fakulteta, a „Montevideo” na trećoj, što baš nije uobičajeno. U svoju biografiju upisao je i: filmove „Beli anđeo”, „Sestre”, „Mali Budo”, serije „Komšije”, „Ubice mog oca”, televizijsku emisiju „Kukuriku šou”, pozorišne predstave „Gospođa ministarka”, „Florentinski šešir”, „Vrteška”, „Sve boje šteka”, „Uspavana lepotica”, „Oliver Tvist”, „Pepeljuga”... Diplomirao je na BK akademiji u klasi profesora i glumca Ivana Bekjareva. Od 2013. stalni je član pozorišta „Boško Buha”. Zaista lepa i duga lista za glumca kome je tek 29 godina.

Uroš vragolan

Onako, usput, otkriva nam kako su mu roditelji pričali da je kao mali tražio da se kostimira. Uzimao je mamine kožne suknje, seko ih da bi izgledao kao Tarzan. Njegova majka Ljiljana nije moga da veruje šta je uradio. A kada je pošao u školu, tražio im je prave kostime Spajdermena, Betmena, Supermena. Zadavao im je muke. Otac je morao da ga vozi okolo-naokolo jer je jedino hteo da jede u kolima.

– Odrastao sam u Lazarevcu. Moj otac Stanko je profesor matematike, a mama defektolog, specijalista za rehabilitaciju dece s posebnim potrebama. Imao sam sreću da su mi roditelji dobri ljudi. Sve mogu da im kažem. Sve što mi se desi. Šta god da uradim, uz mene su i pomažu mi. Imam tri godine mlađeg brata Jovana, koji radi kao medija planer u kompaniji „Dajrekt medija”. Ja sam bio trostruki prvak Srbije u recitovanju. Do 16 godine osvojio sam sve moguće medalje. Kada sam osvojio zlatnu plaketu „Branivoj Đorđević”, rekli su mi: „Vidi sine, jedino što ti ostaje da odeš na glumu.” Ali...

Za svaki slučaj, pripremio je on i plan B ako ne upiše glumu i ako mu ne krene dobro posle fakulteta. Upis je prošao s najviše bodova, ali ipak je na kraju fakulteta rešio da u Zrenjaninu upuše i fakultet „Mihajlo Pupin”, smer inženjer ekologije. Želeo je da gradi vetrenjače u Vršcu. Sve to, naravno, nije bilo potrebno jer je stigao poziv iz pozorišta „Boško Buha” da igra u dečjoj predstavi „Carev zatočnik”, u režiji Milana Karadžića, a ubrzo i stalni posao. I... od tada je bio: princ, momak sa sela, pa opet momak sa sela, pripovedač, maca, Mačor u čizmama, kuca Toto iz „Čarobnjaka iz Oza”, razbojnik u „Aladinovoj čarobnoj lampi”, jedan od tri brata u „Mačoru”.

– Možda samo drvo nisam bio, ali ko zna. Ima vremena – smeje se. – Sačuvao sam dete u sebi. Sve može da bude zabava, igra, radost... S predstavom „Sve boje šteka”, u režiji Slavenika Saletovića, putujem po svetu. Gostovali smo u Crnoj Gori, Kanadi, Cirihu... Lepo mi je krenulo.

Kako su nastale „Komšije”

Posvetio je tri godina života seriji „Komšije”, koja se snima u Starim Banovcima.

– Reditelja Milana Karadžića sam dobro poznavao jer sam pre toga igrao jako mnogo u njegovim predstavama, umetnički direktor je pozorišta „Boško Buha” – priča Jovčić. – Dok je radio predstavu „Majstori, majstori”, po tekstu Gorana Markovića, rodila se ideja da snimi ovu seriju. Ja sam onaj konobar Milanče u kafani „Pustolov”. Publika je dobro prihvatila priču o dvoje ljudi koji dolaze iz grada u mirno mesto pored reke, gde žele da započnu svoj život. I... snimamo već četiri sezone. Mislim da reditelj nije želeo da dugo snima, ali... Nekad kada ste u tako dobroj ekipi zaboravite da radite. Prepustite se, uživate u razgovorima, radu na scenama...

Zasad ne planiramo venčanje

– Dženifer i ja želimo da uživamo u životu. Njeni roditelji su me lepo prihvatili, a i šira familija. U seriji „Komšije” smo zajedno zaigrali. Možda ćemo na leto da radimo još jedan projekat. Dženifer radi kao jutjuberka i influenserka. To nisam znao šta je dok se nisam s njom upoznao. Na „Instagramu” ima više od 90.000 pratilaca – rekao je Uroš Jovičić. – Nedavno je radila kampanju za kompaniju „Dajhman”, šalju joj kozmetiku iz Amerike da je reklamira.


Komentari0
4a05f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja