nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:23
OTRGNUTO OD ZABORAVA

Golgota i vaskrsenje vladike Varnave

Stradanje episkopa hvostanskog u vremenu komunizma opisao je dr Jovan Janjić u knjizi „Svetlonosac u mraku”
Autor: O. P.sreda, 08.05.2019. u 20:00

Ima ljudi koji čine sve što mogu da život svoj upodobe Hristu; koji su spremni na veliku žrtvu, idući putem golgote, s verom da će dela njihova dovesti do vaskrsenja dobra. Jedan od takvih ljudi bio je naš čovek, episkop hvostanski Varnava (Nastić), koji će zbog takvog života stradati u vremenu komunizma.

Još prilikom primanja episkopskog čina, on će reći da je episkopska služba – golgotska žrtva. I upravo s takvom žrtvom tekao je njegov život.

Život obeležen stradanjem

Dr Jovan Janjić objavio je naučnu studiju, što je ujedno i žitije Svetog vladike Varnave, pod naslovom „Svetlonosac u mraku”.

U ovom svom delu Janjić piše i objašnjava da je vladika Varnava imao i svoj Veliki petak, i svoju Veliku subotu i svoje vaskrsenje. Veliki petak – jer je njegov život obeležen stradanjem. Ostala je neotklonjiva sumnja da su ga jugoslovenske komunističke vlasti otrovale, 1964. godine, kada je imao samo pedeset godina. Pre toga, 1951. kada je vagon u kojem je bila vezana poveća grupa zatvorenika, među kojima je bio i episkop Varnava, vozom prebacivana iz zatvora u Zenici u zatvor u Sremskoj Mitrovici, ostavljen na otvorenoj pruzi u Slakovcima kod Vinkovaca, a onda je na njega, navodno slučajno, naleteo teretni voz. Samo manji broj zatvorenika je preživeo. Jedan od njih bio je episkop Varnava, ali s obe polomljene noge. Jovan Janjić utvrdiće da je to stradanje bilo baš na – Veliki petak.

Veliku subotu – jer je njegov „boravak u grobu”, simbolično govoreći, kada o njemu nije bilo zgodno ni da se govori i zato se o njemu u međuvremenu veoma malo znalo u široj javnosti, trajao četrdeset godina, do 2004. godine, kada je za vreme patrijarha Pavla upisan u Imenoslov svetih.

Vaskrs – jer je „vaskrsao” sa svojim delima: kanonizovan je i proglašen za svetitelja. Tako se pokazalo da njegova žrtva nije bila uzaludna.

Student Vojislav Nastić

Svetovno ime vladike Varnave bilo je Vojislav Nastić. Rođen je 1914. u Geri (Indijana), u SAD. Kada je imao nepunih devet godina, nakon što su Bosna i Hercegovina oslobođeni od aneksije i terora Austrougarske, njegovi roditelji Atanasije i Zorka odlučili su da se vrate u zemlju svog porekla. Otac je otvorio kafanu „Amerikanac” u Sarajevu. U ovom gradu Vojislav je završio osnovnu školu i gimnaziju. Potom se sa ocem uputio u Ohrid, da od vladike Nikolaja (Velimirovića) zatraži blagoslov da upiše studije teologije. Ovaj susret iskoristio je da, stidljivo, zatraži još jedan blagoslov, da se – zamonaši.

Bogoslovski fakultet u Beogradu završio je 1937. Nakon toga počeo je da radi kao katiheta u Državnoj učiteljskoj školi i u Državnoj gimnaziji u Sarajevu. Zamonašio se u manastiru Mileševa 1940.

Kada je počeo Drugi svetski rat, sada već monah Varnava, ostao je u Sarajevu, da deli sudbinu preostalog naroda. Dok je radio kao veroučitelj, mnogi su ga upoznali po njegovom asketskom i smernom životu, ali i po vatrenim besedama. Bio je cenjen ne samo među pravoslavnima, već i među muslimanima i rimokatolicima.

Odbio i Pavelića i partizane

Upravo zato ustaški poglavnik Ante Pavelić prvo je njega pozvao da bude episkop kvazicrkvene organizacije koju je ustaški režim osnovao – „Hrvatske pravoslavne crkve”. Morao se odazvati pozivu da lično ode u Zagreb, gde je pred Pavelićem, iznetu ponudu odlučno odbio. Kada se za to saznalo, po Varnavu su došli partizani, nudeći mu da bude „crveni vladika”, ali je i tu ponudu on glatko odbio, nakon čega je od njih ignorisan.

Na prvom posleratnom redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC veroučitelj Varnava izabran je za vikarnog episkopa patrijarha srpskog, s titulom episkopa hvostanskog, s tim što mu je određeno da bude u Sarajevu i da pomaže administratoru upražnjenih eparhija Dabrobosanske i Zahumsko-hercegovačke. Bosansko-hercegovačke komunističke vlasti nisu dozvolile da za episkopa bude rukopoložen u Sarajevu, pa je hirotonisan u Beogradu, na Preobraženje 1947.

Još od toga dana komunističke vlasti počinju da prate javne istupe episkopa Varnave. I njegovu pristupnu besedu na hirotoniji doživeli su kao „harangu” protiv tada uspostavljanog državnog uređenja. Novoizabrani vladika tada je samo pozvao hristoljubivi narod da se duhovno naoruža za rat koji crkva vodi po celom svetu, a to je „rat za spasenje ljudskih duša”.

Osluškivane su njegove besede, pa je već posle nešto više od četiri meseca, krajem decembra te godine, uhapšen. Optužen je da je imperijalistički agent, da je tobože bio saradnik ustaške vlasti i da je neprijatelj države, koji hoće da oslabi njenu vojnu i ekonomsku moć i koji širi neprijateljsku propagandu. Zameralo mu se da je, navodno potcenjivao i omalovažavao prvi Petogodišnji plan i vojsku, da je tobože upoređivao jugoslovensku omladinu i Hitlerovu mladež, da je govorio da Trst neće biti jugoslovenski grad...

– Optužbe su iskonstruisane – kaže dr Janjić. – Kada se pogleda sadržaj vladikinih beseda, vidi se da nema nikakvog realnog osnova to za šta je optužen. Vlastima je smetalo što nije pristajao na bilo kakav kompromis na štetu crkve i što se otvoreno suprotstavljao zvaničnom državnom kursu ateizacije društva. Pored toga, bilo im je potrebno njegovo hapšenje i njegova osuda i iz unutrašnjo-političkih razloga, radi „simetrije”, pošto je tada već bio uhapšen i osuđen rimokatolički nadbiskup Alojzije Stepinac.

Pred Okružnim sudom u Sarajevu osuđen je na 11 godina zatvora, sa prinudnim radom, i na gubitak svih građanskih prava u trajanju od tri godine, s tim da još nadoknadi troškove krivičnog postupka i troškove izvršenja kazne. Kaznu je izdržavao u zatvorima u Stocu, Zenici i Sremskoj Mitrovici.

Nakon železničke nesreće kod Vinkovaca, lečen je u zatvorskoj bolnici u Sremskoj Mitrovici i u Beogradu. Dok se lečio, u Jugoslaviju su došli američke diplomate da intervenišu da se pusti Stepinac. A znajući da u zatvoru boravi i pravoslavni episkop Varnava, rođen u Americi, tražili su i njegovo puštanje. Tako se on izbavio sremskomitrovičkog zatvora.

U stvari, pušten je iz zatvora pod ucenom: nagovaran je da zatraži penzionisanje, pa će tek onda biti pušten iz zatvora. Dakle, traženo je da se sam odrekne aktivne episkopske službe. On na to nije pristajao. Pristao je na prevremeno penzionisanje samo onda kada su to od njega (pod pritiskom države) zatražile tadašnje crkvene vlasti.

Po izlasku iz zatvora na uslovnu slobodu određen mu je najpre, privremeni, prinudni boravak u manastiru Vavedenje, na Senjaku u Beogradu, a onda u manastiru Gomionica, kod Banjaluke. Sve vreme bio je pod prismotrom državnih vlasti.

Izrečena zatvorska kazna od 11 godina istekla mu je 25. decembra 1958, a onda je ostalo da „odradi” još tri godine gubitka svih građanskih prava. Posle toga, uporno je tražio da se vrati u episkopsku dužnost, ali su i vlasti bile i ostale uporne u odbijanju.

Srbi iz Gere, solidarišući se sa stradalnim vladikom Varnavom, kupili su mu automobil „pežo 404”. Državne vlasti zaračunale su veliku carinsku dažbinu, verovatno nadajući se da će tako onemogućiti da dođe do automobila. Ali i taj novac skupili su Srbi iz Amerike.

Vladici je bilo dopušteno da putuje po Jugoslaviji, ali su ga uvek i svuda pratila po četvorica milicionara (u svom automobilu): dvojica u uniformi i dvojica u civilu. Potom će i državnim vlastima dojaditi takva pratnja, pa će vladici poručiti: „Ne možete toliko da se krećete.” Otvoreno su rekli da ne mogu tako često da angažuju automobil za praćenje, da plaćaju benzin i još četiri čoveka. Vladika je na to, isto pismom, odgovorio da pratnja koja mu je nametnuta može da sedi zajedno sa njim u njegovom automobilu: pa kud on, tu i oni; kako njemu, tako i njima; gde on bude uslužen, biće i oni usluženi... Napomenuo je i tri puta podvukao reči „moj benzin”, naglašavajući tako da zbog njega država neće imati nikakvih troškova. I – u miliciji su to prihvatili. Tako su od tada po dvojica milicionara uvek putovali sa njim u njegovom automobilu.

Smrt posle posete zubaru

Sve dok nije umoren 1964. godine, nakon odlaska kod zubara u Novi Sad, da popravi zub!

Tada je smeštaj i boravak imao u manastiru Beočin. Odmah po dolasku iz Novog Sada u Beočin, po prelasku tog kratkog puta, počeo je da se koči i ubrzo skončao.

Kada je vladika Varnava upisan u kalendar svetih, sestrinstvo manastira Jaska, predvođeno igumanijom mati Paraskevom – zamonašenom upravo rukom Svetog vladike Varnave – sastavilo je Službu Svetitelju. Oslikana je i ikona Svetog ispovednika Varnave, pred kojom, u hramu ovog manastira, stalno gori kandilo.

U međuvremenu otpočelo je i podizanje hramova posvećenih Svetom Varnavi: u Beočinu, u Sremskim Karlovcima, u Istočnom Sarajevu... Danas mnogi dolaze po utehu i da se pomole pored groba Svetog ispovednika Varnave u Beočinu.

Nažalost, ni nadležni crkveni organi nisu uvek imali dovoljno sluha i razumevanja, niti su se dovoljno zauzimali za vladiku Varnavu.


Komentari0
d4fe0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja