sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 06.05.2019. u 21:00 Biljana Baković

Skupštinski hram knjige čuva prvi srpski ustav

Biblioteka u Domu Narodne skupštine planirana je i rađena po ugledu na onu u ugarskom parlamentu
Чи­та­о­ни­ца у Дому Народне скупштине од 1936. го­ди­не (Фо­тографије Слу­жба На­род­не скуп­шти­не)

Šetajući među „eksponatima” prodavaca na novobeogradskom buvljaku, nekadašnja sekretarica poslaničkog kluba JUL-a Milena Nikolić primetila je na jednom od njih pečat biblioteke Narodne skupštine. Pogledavši pozornije, videla je da je to originalno izdanje „Protokola Svetoandrejske skupštine” i kupila ga je za 100 dinara, od kojih je čast za trgovca bilo celih 70 dinara. Bilo je to nekoliko dana posle petooktobarske „revolucije”, u kojoj je, između ostalog, zapaljena tadašnja Savezna skupština i umnogome poharana.

Među nestalim umetničkim delima, mobilijarom i delima iz skupštinske biblioteke bio je i ovaj jedinstven primerak knjige koji se zapravo zove „Protokoli Srbske Narodne Skupštine”. Pisana je staroslovenskim pismom, na 43 strane, a reč je o stenografskim beleškama s prvog zasedanja Narodne skupštine. Savesna Milena Nikolić odmah je knjigu odnela u instituciju u kojoj je radila 33 godine. Naš list je o njenom postupku pisao pre deset godina, a zahvaljujući medijima, znamo i priču o telefonisti Narodnog muzeja Đorđu Joksimoviću, koji je i sam ušao u današnji Dom narodne skupštine u noći kada je goreo i verovatno sprečio katastrofu širih razmera. Naime, pošto se zatekao u biblioteci, video je da gori vredna građa i ugasio je, a onda je pokušavao da spreči i lomljenje bibliotečkog inventara.

Za­pi­snik 95. re­dov­nog sa­stan­ka Na­rod­ne skup­šti­ne 1918. na Kr­fu

Dvoje poštenih ljudi učinili su tako nemerljivo mnogo za ustanovu koja sadrži najverodostojnija i najpotpunija svedočanstva parlamentarnog života u Srbiji, i zapravo je starija od samog skupštinskog zdanja jer je čine fondovi Kneževine Srbije, Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije. Poseduje, između ostalog, veoma vrednu zbirku rukom pisanih originalnih stenografskih beležaka sa zasedanja Skupštine Kraljevine Srbije od 1914. godine u Nišu i na Krfu, zbirku najstarijih zakona štampanih u našoj zemlji, komplete službenih listova od 1921, zbirke republičkih službenih listova od 1945. godine, službene listove bivših republika SFRJ od 1945. do 1992. godine. Naročitu vrednost ima zbirka stare i retke bibliotečke građe, koja broji 98 naslova, a čine je izdanja iz 18. i 19. veka. Ova zbirka obuhvata štampane knjige i periodične publikacije objavljene na srpskoslovenskom, ruskoslovenskom (u srpskoj upotrebi), slavenosrpskom i srpskom jeziku, zaključno s 1867. godinom. Jedna od najvrednijih publikacija u ovoj zbirci je prvi srpski ustav, čuven kao Sretenjski ustav iz 1835. godine, i Ustav Knjažestva Serbije iz 1838, poznatiji kao Sultanski hatišerif. Tu je i Dušanov zakonik štampan 1898. godine.

Vesna Dujmović Rosić, rukovodilac Grupe za edukaciju i prezentaciju skupštinske baštine, ističe za „Politiku” da biblioteka Narodne skupštine spada među najdragocenije sačuvane enterijere ovog zdanja. Pripada grupi specijalnih, parlamentarnih biblioteka. „One su najstariji i prvi izvor svakog parlamenta, jer obično nastaju kada i sam parlament. Sve parlamentarne biblioteke su usko vezane za nastanak, vrstu, strukturu i sam rad parlamenta, čije su se promene istorijski neminovno odražavale i na njihov razvoj”, kaže Vesna Dujmović Rosić.

Sve skupštine naše države imale su prostorije, svoje ili iznajmljene, koje su namenski određivane za to da budu biblioteke. Tako u knjizi „Istorija Beograda 3: Dvadeseti vek”, urednika Vase Čubrilovića iz 1974. godine, stoji podatak da je Biblioteka Narodne skupštine, obrazovana pre Prvog svetskog rata i da je u njemu nastradala jer su okupatori razneli mnoge knjige. Posle rata su u njen sastav ušle biblioteke Stojana Protića, Pere Todorovića i drugih istaknutih političara, navodi Vesna Dujmović Rosić. Biblioteka je dobijala ili nabavljala prvenstveno politička dela, zakone, stenografske beleške i službene novine.

„I prostorije ove parlamentarne biblioteke namenski su planirane u vreme kada je planirana i izgradnja Narodne skupštine, 1901. godine. Kada je završena gradnja 1936. godine, konačno je i ozvaničen raspored, namena i naziv prostorija u kojima se i danas nalazi čitaonica biblioteke. Rađena je po ugledu na biblioteku ugarskog parlamenta, s rezbarenim nameštajem i galerijom kojoj se prilazi strmim spiralnim stepenicama od hrastovine”, objašnjava ona.

Biblioteka obavlja širok spektar informativno-bibliotečkih poslova u cilju pružanja podrške ostvarivanju funkcija Narodne skupštine. Zatvorenog je tipa – njen fond mogu da koriste narodni poslanici i zaposleni u Službi Narodne skupštine, a druga zainteresovana lica na zahtev koji odobrava Generalni sekretar Narodne skupštine.

Fond Biblioteke Narodne skupštine je formiran od fonda Biblioteke Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, koja je 1918. godine (prilikom ujedinjenja) nasledila književni fond Biblioteke Narodne skupštine Kneževine i Kraljevine Srbije iz 1889. godine. Najstariji deo fonda su knjige koje su pripadale Ministarstvu unutrašnjih dela Kraljevine Srbije, a zatim Predsedništvu Ministarskog saveta, unutar koga se nalazio i Centralni pres biro s knjižnicom. Fond biblioteke sadrži oko 60.000 publikacija na srpskom i stranim jezicima iz oblasti istorije, politike, prava, ekonomije, statistike, sociologije, filozofije, kao i bogatu zbirku priručnika, enciklopedija, rečnika, leksikona.

Par­la­men­tar­na iz­la­ga­nja u ste­no­graf­skim be­le­ška­ma

Istraživači biblioteke izrađuju stručne analize i prikupljaju informacije na zahtev predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, predsednika poslaničkih grupa, narodnih poslanika, generalnog sekretara Narodne skupštine, zamenika generalnog sekretara, pomoćnika generalnog sekretara, načelnika odeljenja i sekretara radnog tela. Korisnicima istraživačkih usluga na raspolaganju su različiti istraživački radovi: komparativna istraživanja, analitičke informacije, informativni pregledi i opšte informacije. Na internet stranici Narodne skupštine kontinuirano se objavljuju urađena komparativna istraživanja, počevši od 2008. godine i njime se može pristupiti na internet stranici Narodne skupštine.

Istraživači, zajedno s Odeljenjem za evropske integracije i sekretarima odbora pripremaju pregledne informacije, u cilju jačanja zakonodavne i kontrolne funkcije Narodne skupštine. Putem saradnje s istraživačkim službama nacionalnih parlamenata i međunarodnim organizacijama, a posebno Evropskim centrom za parlamentarna istraživanja i dokumentaciju, prate se savremeni trendovi u razmeni znanja u parlamentarnom radu.

„Slavenoserbski magazin” iz 1768. godine najstarija i najvrednija publikacija

Zbirku stare i retke knjige čine pre svega univerzitetski udžbenici iz istorije, jezika, logike, političke ekonomije, geografije, filozofije, čiji su autori Đuro Daničić, Joakim Vujić, Avram Mrazović, Sima Milutinović Sarajlija, Čedomilj Mijatović, Ljubomir P. Nenadović (izdavač), Danilo Medaković i ostali, navodi se na sajtu Narodne skupštine. Od beletristike zbirka poseduje „Davorje” Jovana Sterija Popovića, „Stihotvorenija” Lukijana Mušickog, roman „Velimir i Bosiljka” Milovana Vidakovića i druge. Vuk Stefanović Karadžić zastupljen je publikacijama „Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona (vere)” i „Praviteljstvujušći sovjet srpski za vremena Karađorđijeva”. Ova zbirka poseduje i šest vrednih naslova periodike, od kojih je „Slavenoserbski magazin” iz 1768. godine najstarija i ujedno najvrednija publikacija.

Publikacije iz ove raritetne zbirke uglavnom su štampane u Beogradu/Kragujevcu – Knjigopečatije Knjažestva srpskog, Novom Sadu – Knjigopečatnja Danila Medakovića, ali ima i onih štampanih u Karlovcima – Tipografija Mitropolitsko-gimnazijalna, Budimu u Pismenima Kraljevskog Univerziteta Ungarskog, Beču – kod Šnirera, Lajpcigu – u Jermenskom manastiru i kod Georga Vilanda, Episkopskoj knjigopečatnji...

Prvi budžet 1889. godine

Prvi zakon o narodnoj skupštini Srbije donet je 28. oktobra 1858. godine . Na osnovu njega sazvana je Svetoandrejska narodna skupština, održana od 30. novembra 1858. do 31. januara 1859. godine u Beogradu. Time je ozakonjena ustanova narodne skupštine i udaren temelj predstavničkog sistema u Srbiji. Budžet i pravila rada skupštinske biblioteke prvi put su zvanično propisani u Zakonu o poslovnom redu u Narodnoj skupštini Kraljevine Srbije, od 1. novembra 1889. godine.

Zapisnici, izvješća, bilješke...

Zbirka stenografskih beležaka od početka razvoja parlamentarizma u nas istorijski je vredna. U zbirci se nalaze:

– protokoli srpske Narodne skupštine od 1859. do 1918. godine,

– stenografski zapisnici Sabora i Senata Hrvatske, Slavonije i Dalmacije od 1861. do 1912. godine,

– brzopisna izvješća Sabora Kraljevine Dalmacije od 1876. do 1908. godine,

– stenografske bilješke Crnogorske Narodne Skupštine od 1906. do 1914. godine,

– stenografski izveštaji Bosansko – Hercegovačkog Sabora od 1910. do 1914. godine,

– stenografske beleške Narodne skupštine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1939. godine,

– stenografske beleške sa Prvog i Drugog zasedanja AVNOJ-a,

– stenografske beleške sa sednica veća skupština socijalističke Jugoslavije od 1945. godine, kao i ostale stenografske beleške, do današnjih dana.

Komеntari5
9aefa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дечак
Ех, да је Слоба на време признао изборни пораз . . .
mile
Čuo sam, već ranije, priču o kupvini knjige na "buvljaku", ali i drugu, suprotnu, verziju ovog dogadjaja.
Зорица Аврамовић
Надам се да је Колегијум наградио ауторку за овај сјајан, исцрпан, аналитички текст. Уствари, веома лепу и занимљиву причу о ризници вредних издања и докумената у Народној скупштини. Истовремено, позор! Ено их опет, разапели шаторе у Парку испред Старог двора!
što tako stidljivo
Što tako stidljivo o pljački Skupštine 5. oktobra? To bi trebalo da bude glavni naslov, da se već jednom progovori o sramoti 5. oktobra. Nisu samo knjige stradale, nego nameštaj popljačkan, umetničke slike, klozetske šolje, šta je ko od rulje zakačio, a taksisti su cele noći razvozili plen po kućama. Sramotna noć, ne treba zaboraviti kako je DOS došao na vlast.
Kosovka
Da se zna. Onaj ko je organizovao ove demonstracije i upad u zgradu skupštine, taj je jedan od razbijača SFRJ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja