ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:27
10 PITANjA O VERONAUCI U ŠKOLAMA

Ako deca nisu bolja, uzalud obrazovanje

I u Evropi je zastupljena verska nastava, a prisustvo najmlađih u javnom i crkvenom životu i na bogosluženjima potvrđuje opravdanost uvođenja verske nastave i u naše školstvo
Autor: Dragoljub Stevanovićponedeljak, 06.05.2019. u 15:29
(Фотографије Д. Јевремовић)

Od kako je verska nastava, posle poluvekovne pauze, uvedena u srpske škole kao izborni predmet, imala je i svoje pobornike, ali i protivnike. Uskršnji praznici su dobar povod da o njenom statusu u školama, prednostima i manama čujemo stav crkve, a naš sagovornik je profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, dr Dragomir Sando, koji je i na čelu Odbora za versku nastavu arhiepiskopije Beogradsko-karlovačke i autor knjiga i članaka na temu vaspitanja dece i mladih.

1. Veronauka je uvedena pre skoro 18 godina u srednjim i osnovnim školama. Da li su nove generacije bolje od onih koje su izučavale marksizam i vaspitavane da budu ateisti?

Pre svega, da vam se zahvalim što ste u godini punoletstva za versku nastavu u školskom sistemu u Srbiji našli za shodno da popričamo o ovoj važnoj pedagoškoj oblasti. Da smo paralelno imali sistem kakav je ranije bio i ovaj sadašnji, mogli bismo preciznije da odgovorimo na ovo pitanje. Uspeli smo ipak, doduše, ne u potpunosti, da budemo na visini zadataka koji su nam postavljeni. Imam običaj da na našim skupovima kažem veroučiteljima: „Ako nam deca i mladi nisu ni po čemu bolja sa veronaukom nego bez nje, uzalud smo bacili vreme i trud.” No, sigurno znam da nije tako. U mnogim sredinama, porodicama i na pojedincima vidan je trag obrazovanja kakvog nam preporučuju verske vrednosti. Prisustvo dece u javnom crkvenom životu i na bogosluženjima nedvosmisleno potvrđuje opravdanost uvođenja veronauke ili, lepše rečeno, „verske nastave” u naše školstvo.

2. Šta biste istakli kao argument u prilog ostajanja veronauke u obrazovnim institucijama, s obzirom na to da i dalje ima onih koji smatraju da joj je mesto u crkvama, a ne u prosveti?

Opaske takve vrste dolaze od nedobronamernika našeg istorijskog pamćenja, protivnika duhovnog i etičkog identiteta i drugih životnih činilaca. Oni to govore kroz ličnu prizmu, a sa druge strane znamo da verska nastava sa svojim bogatim sadržajem može čuda da napravi, posebno u ovim vremenima neviđenih iskušenja. Verska nastava ima sve mogućnosti da stvara, uz pomoć drugih školskih predmeta, celovite, zdrave i učene naraštaje. Nikad osmišljeni način prenošenja dobrog nasleđa nije višak. U mnogim sredinama i danas imamo veronauku i pri hramovima.

3. Jedan od argumenata protivnika veronauke jeste da to ne doprinosi toleranciji u društvu različitih veroispovesti i da vodi do podela, odnosno segregacije?

Do nacionalnih nesreća je dolazilo zato što smo potirali ono što nam je bilo primarno i na veštački način se distancirali od nečega što nam je u prirodi. Verska nastava, upravo, doprinosi razumevanju naših različitosti. Baš kao što su teološki seminari i simpozijumi na višim nivoima. Postavljeno pitanje bi bilo smešno da ste ga kojim slučajem postavili u austrijskim ili nemačkim školama, gde su sve veće konfesije zastupljene. Dakle, reč je o sasvim drugim razlozima podela u društvu, a veroispovest je jedna od najisturenijih i najvidljivijih načina suživota.

4. Da li u zemljama Evropske unije, u koju težimo da uđemo, postoji veronauka u školama i kako se deca vaspitavaju?

U više evropskih zemalja obišao sam i upoznao ljude koji se brinu o kvalitetu verske nastave kod njih. Nedavno sam bio u Gracu, u Austriji, na jednom savetovanju sa kog nosim najsvežije utiske demonstriranja savremene veronauke. Zato me i zabrinjavaju oni koji osporavaju potrebu verske nastave u našim školama. Umesto da smo mi svetski predvodnici iz ove oblasti, jer je naša crkva hiljadu godina, još od Svetog Ćirila i Metodija do pre vek-dva bila jedini nosilac prosvete u srpskom narodu. Pa, ako ni zbog čega drugog, a ono iz dubokog poštovanja prema njenoj vekovnoj brizi ne bi trebalo da se prlja taj kontinuitet pitanjem njenog prisustva u našim školama. Dakle, u staroj i tradicionalnoj Evropi i te kako je zastupljena verska nastava. Od pre jedne decenije i u Engleskoj se vratio raniji način verske nastave u školski program.

5. Da li svako treba da uči samo svoju religiju ili je bolje da postoji predmet o istoriji različitih religija, kako bi se upoznali i sa islamom, budizmom, ostalim hrišćanskim religijama...?

Zagovornik sam da svako izučava svoju veru, pa ako postoji prostora i volje, neka uči i drugu. Izučavanje drugih religija podržavam. To je stvar opšte kulture. Ipak, nelogično mi je da izučavam nešto tuđe, a svoje ne znam. To vam je kao sa jezikom u sopstvenoj zemlji: ne znate srpski, a izučavate hazarski. U nekim teološkim oblastima izučavamo druge religije. Možda je to nedovoljno, ali makar je elementarno. I uvek u tim susretima tražimo ono zajedničko, a ono što nas razdvaja, prepuštamo naučnim sferama.

prof. dr Dragomir Sando

6. Da li crkva ima zamerki na način na koji se organizuje i izvodi verska nastava i ima li možda neki predlog kako da se ona poboljša, s obzirom na to da ste i predsednik Odbora za versku nastavu Beogradsko-karlovačke arhiepiskopije?

Za ovih osamnaest godina malo se lutalo sa pitanjem statusa verske nastave. I ovo današnje stanje nije najsrećnije. Kao članovi odbora, sa sedištem u patrijaršiji, vršimo redovan nadzor nad veroučiteljima i rešavamo iskrsle probleme. Podstičemo kvalitet nastave kroz seminare, ali i vannastavne aktivnosti, kakvih ima podosta u toku godine. U svemu imamo podršku ljudi iz ministarstva, ali i pedagoških institucija koje imamo u Beogradu. Na razne načine merimo i premeravamo kako da poboljšamo kvalitet verske nastave. U tome nam pomaže naša otvorenost prema drugim pedagoškim institucijama, lični afiniteti, pa i crkveni mediji, koji su se pojavili pre nekoliko godina.

7. Koliko ima veroučitelja u Srbiji i kakav im je status u školama?

U Srbiji je oko 2.000 veroučitelja, dok je u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj njih 270. Ovom broju u Beogradu treba dodati i tridesetak veroučitelja koji su, po pozivu, u nastavi, kao zamene. Svi su fakultetski obrazovani. Imamo ih poveći broj sa završenim master-studijama, a nekoliko ih je i doktoriralo. Tridesetak njih su i razredne starešine, jer su se nametnuli radom i kvalitetom, iako po slovu zakona to ne mogu biti. Imamo izvanredne veroučitelje, koji služe za primer i ponos. Stotinak kandidata čeka da uđe u nastavu. Teškoće ipak postoje i na terenu. Veroučitelji ističu da često ne znaju čiji su i kome više pripadaju. Crkva ih školuje, predlaže Ministarstvu prosvete u vladi RS i nadzire njihov rad u školama. Država ih finansira, ali oni nisu ravnopravni sa drugim učiteljima i nastavnicima. Nemaju rešen redovan status, nego se ugovorom iz godine u godinu produžava radna godina.

8. Kakav je odnos crkve i direktora škola, pa i prosvetnih vlasti, uopšte?

Odnos je sjajan. Kad kažete crkve, onda podrazumevamo njen najistureniji deo prema školama, a to su upravo Odbori za versku nastavu. Kompetentan sam da kažem svoje utiske za Beograd, gde sam, iz prve ruke, zadužen za te odnose. Svi direktori duboko uvažavaju ličnost našeg patrijarha Irineja, koji ih jednom godišnje prima u zgradu patrijaršije i vode se, koliko je to moguće za kratko vreme, razgovori na važne teme. Iako je susret sveden na nekoliko sati, oseća se sjajna svečana atmosfera koja traje taman do sledećeg susreta. I sa predstavnicima resornog ministarstva je odnos izuzetan.

9. Da li će veronauka postati obavezan predmet, a učenici dobijati ocene?

Nadati se! I to bi bio jedan vidan znak ozbiljnosti prisustva ovog predmeta u školama. Ocena nije najsrećnije rešenje u nastavi, ali boljeg nemamo. Izborom da nešto hoću, a nešto neću, deci se negde u podsvesti javlja osećaj da čine oni čast verskoj nastavi, a ne obratno. Dakle, nije puna svest važnosti ovog predmeta kod svih ista.

10. Kao autoru knjige „Pravoslavno vaspitanje dece do sedam godina”, koliko je ovaj prvi period važan za dete i šta je bitnije – uloga roditelja ili škole, odnosno crkve?

Radi se o jednim istim ličnostima, najvrednijim poštovanja, najlepšem i najdragocenijem daru jednog naroda, porodice, crkve. Zato je briga svih o našem podmlatku ista. Bilo čija nebriga je pogubna. Period od rođenja do pune zrelosti je neopisivo važan. Uprkos velikom mogućnostima o saznanju podizanja svojih najmlađih, stalno se pitamo šta treba još da učinimo da bismo bili sigurni da na pravi način vaspitavamo svoju decu. Ako su deca tu, na porodičnom pragu, osposobljena da se još u ranom periodu susretnu sa različitostima, u školskim i drugim socijalnim sredinama, izbeći će se moguća kasnija iskušenja. Ne smemo smetnuti s uma da nam je najveća i najvažnija pomoć životodavca i savršenog našeg pedagoga. Onoliko koliko mu se molitvom i iskrenošću obraćamo, i koliko u njemu sebe i decu vaspitavamo, onolika je i pomoć od njega.

Pomoć mladima u krizi

– Iz razgovora sa mladima u narko-centrima ili zatvorima može se prepoznati njihova dobrota koja je negde zapletena u dubini duše. Zato je preventivan period izuzetno važan. Da one dobre, ali labavije u karakteru prepoznamo, podržimo, pridržimo i pomognemo u momentima kada im je najvažnije. Da budu sigurni u sebe, ali i u nas. Ne dati potpunu slobodu svima onima koji razgrađuju pravac kvalitetnih životnih vrednosti, posebno ne toliko prostora u medijima... Na sreću, imamo mnogo više divne dece na kojoj se lako prepoznaje želja za pravim vrednostima – navodi dr Dragomir Sando.

I do 90 odsto đaka na verskoj nastavi

– U Beogradu je za versku nastavu opredeljeno oko 52 odsto dece. Nije to nikakav trijumf niti mera nezadovoljstva činjenicom odabira, jer je u nekim eparhijama naše crkve i 90 odsto đaka prisutno. Veliki broj roditelja je svestan da im verska nastava pomaže u vaspitanju dece. Ima i suprotnih sporadičnih mišljenja, gde oni očekuju veće angažovanje veroučitelja kada je u pitanju kvalitet verske nastave – primećuje dr Dragomir Sando.

Patrijarh za objedinjavanje veronauke i građanskog vaspitanja

– Bilo bi jako dobro razmisliti o najnovijem predlogu patrijarha Irineja da se verska nastava i građansko vaspitanje objedine. Decu u školi učimo istim vrednostima. Negde se saradnja veroučitelja i nastavnika građanskog vaspitanja potpuno podudarila, tako da zajedno prave nastavne, ali i vannastavne aktivnosti. Patrijarh je ovaj predlog izneo na redovnom godišnjem sastanku sa direktorima škola u patrijaršiji.


Komentari8
380a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Eli
Bilo koje ispiranje decijeg mozga za mene je odvratno...ako neko zeli da veruje u bilo kakvog boga neka to bude nakon punoletstva I slobodnog izbora. Umesto da vaspitavamo decu da budu vesela, dobra prema drugima I nacitana mi ih ucimo cistim izmisljotinama koje su nam naturili Jevreji pre 2000 godina I napravili veciti haos!
Monika
У школи коју моја деца похађају веронаука је омиљен предмет. Деца су свакако у прилици да много тога корисног науче о хришћанској вери, историји, уметности...Ови коментари да се од деце праве "мали верници", заиста су на нивоу незрелог детета...Веронаука треба да буде обавезан предмет и да се оцењује...
Biljana
Potpuni promasaj je i verska nastava i gradjansko vaspitanje! Nastavnici obicno ne znaju ni sami sta bi radili, pustaju besomucno deci neke filmove, mladji stalno crtaju. Cisto gubljenje vremena. Trebalo bi promeniti status predmeta da bude kao kad se tek uveo - fakultativan, pa ko hoce moze, a ko nece ne mora. Hej, 12 godina primoravanja dece da trose svoje slobodno vreme na casove koji nemaju smisla.
Alisa
Iskreno se ndam da nece nikada postati obavezan predmet a narocito da se sirota deca ne ocenjuju ko je bolje izdoktriniran.
Ne indoktrinaciji
Jedno je izucavanje istorije religije, uticaja na covecansto, drugo je verska indoktrinacija buducih verskih obveznika. Ne, nikako joj nije mesto u skoli!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja