utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Dve decenije od nestanka novinara Ljubomira Kneževića

Tog 6. maja 1999, u jeku NATO agresije, saradnik „Politike” iz Vučitrna viđen je poslednji put, a sumnje da ga je otela i ubila tzv. OVK ni posle 20 godina nisu dobile sudsku potvrdu
Autor: Dimitrije Bukvićponedeljak, 06.05.2019. u 14:06
Љубомир Кнежевић (Фото: УНС)

Na današnji dan, pre tačno dvadeset godina, saradnik „Politike” Ljubomir Knežević uputio se u kuću porodice Laketić u Vučitrnu, gde je i sam živeo. Namera mu je bila da napravi reportažu o proslavi Đurđevdana. Tog 6. maja 1999, u jeku NATO agresije, ovaj novinar, koji je tada imao 60 godina, viđen je poslednji put. Po odlasku od Laketića je nestao. Svaki trag mu se izgubio kod železničke stanice.

Ni dve decenije kasnije, Kneževićeva porodica nije saznala šta se desilo s njim. Sumnje da ga je otela tzv. OVK, ubivši ga potom u logoru u selu Likovcu u Drenici, zajedno s još 25 ljudi, nikad nisu dobile sudsku potvrdu. Naš list je u više navrata pisao da se, prema pojedinim saznanjima, za taj zločin sumnjiči vrh OVK, među kojima i Ramuš Haradinaj i Hašim Tači i njihovi saradnici Sulejman Selimi, Sami Ljuštaku i drugi.

Po ozloglašenom logoru Likovac nazvan je i predmet Tužilaštva za ratne zločine, u kojem se ime Ljubomira Kneževića vodi pod brojem 23 na spisku od ukupno 26 žrtava. Iz tog Tužilaštva, za „Politiku” je rečeno da se predmet „pod kolokvijalnim nazivom ’Likovac’ nalazi u fazi predistražnog postupka”.

Kako za naš list kaže Ljubomirov sin Goran, njegov otac je u vreme kad je nestao radio za više medija među kojima su, osim „Politike”, prištinsko „Jedinstvo” i Radio Priština. Posle njegovog nestanka, MUP je podneo krivičnu prijavu državnom tužiocu u Kosovskoj Mitrovici protiv N. N. lica zbog otmice, a slučaj je po dolasku međunarodnih snaga na Kosmet preuzeo Unmik. Ipak, svojevremeno je čak i Savetodavna komisija za ljudska prava pri UN, kojoj se Kneževićeva porodica obratila u potrazi za pravdom, ukazala da ta misija nije sprovela istragu kako treba. Konkretno, komisija je u zaključku od pre nekoliko godina navela da bi Unmik trebalo da javno prizna odgovornost u vezi sa svojim propustom da adekvatno istraži taj slučaj. Konstatovano je da ta misija čekala da se dodatne informacije pojave same od sebe i da bi trebalo da od Euleksa zatraži nastavak istrage. Ali, od tada niko iz tih međunarodnih institucija nije pozvao Ljubomirovu porodicu, iako je slučaj nestanka novinara pomenut i u Haškom tribunalu.

„Slobodan Milošević je u Hagu pitao jednog svedoka Albanca, bivšeg rukovodioca opštine Vučitrn, zna li nešto o Kneževićevom nestanku, na šta je ovaj odgovorio odrično”, objašnjava Goran Knežević.

Na to da je Kneževića otela tzv. OVK upućuju i operativni podaci službi bezbednosti, kao i saznanja iz „bele knjige” Vlade Srbije „Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji”, u kojoj se navodi ime Bekima Šutija kao osumnjičenog za tu otmicu.

U poslednje dve godine su se pojavile indicije da bi predmet „Likovac”, a s njim i slučaj Ljubomira Kneževića, mogao da se nađe pred Specijalnim sudom za zločine OVK. Ali, za sada nema nagoveštaja da će do toga i doći. Naime, taj sud u Hagu, formalno osnovan 2015. godine, tek je prošle godine počeo da saslušava potencijalne osumnjičene i moguće svedoke, pa je još neizvesno kada će podići prve optužnice.

U međuvremenu, Komisija za nestale osobe Vlade Srbije prikuplja činjenice i dokaze o zločinima nad Srbima i ostalim nealbancima koje će uputiti haškom Specijalizovanom tužilaštvu, kaže za „Politiku” predsednik komisije Veljko Odalović, dodajući da se to odnosi i na nestanak Ljubomira Kneževića, kojeg je, kao tadašnji načelnik Kosovskog okruga, i lično poznavao.

„Takođe, insistiraćemo da se prilikom davanja iskaza u Hagu, pojedinci iz tzv. OVK koji se dovode u vezu s Kneževićevim nestankom, izjasne i o tom slučaju, kao i da se sudbina ostalih novinara rasvetli. Tračak nade da bi to moglo da se desi pružaju dokumenta do kojih smo došli, a koja govore da su verifikatori OEBS-a obilazili kidnapovane i otete Srbe po ilegalnim zatvorima tzv. OVK. To znači da postoje tragovi koji govore o onima koji su tamo bili zatočeni. Te zatvore su obilazili i predstavnici ’Hjuman rajts voča’, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i drugih organizacija. Zato insistiramo da se sve te arhive otvore”, navodi Odalović.


Komentari1
6a897
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... jos jedna tragicna prica ... sto je najgore sve to aminuje tkzv demokratska medjunarodna zajednica ... znamo ko su ustvari ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja