nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:56
ŽIVOT U ZATVORIMA, OD SRBIJE DO AMERIKE

Američki osuđenici u privatnim tamnicama

Od smeštanja ljudi iza rešetaka napravljena je industrija koja godišnje zaradi dve milijarde dolara, finansira kampanje političara i ima armiju lobista, koji utiču na kongresmene da ostave na snazi strogu kaznenu politiku
Autor: Jelena Stevanovićponedeljak, 06.05.2019. u 08:00
Спа­ва­о­ни­ца у јед­ном од за­тво­ра у Ка­ли­фор­ни­ји (Фо­то Ви­ки­пе­ди­ја/Ca­li­for­nia De­part­ment of Cor­rec­ti­ons)

Vlasti Indijanopolisa nedavno su saopštile da će sagraditi gradski zatvor i da više neće slati osuđenike u kazamat kojim upravlja privatna kompanija. Kako su objasnili u upravi, država će se bolje starati o zatvorenicima nego što to rade privatnici.

Iako bi trebalo da se zaključak vlasti glavnog grada savezne države Indijane podrazumeva, u Americi ne važi pravilo da samo država sme da ograniči ljudsku slobodu. Industrija držanja ljudi iza rešetaka teška je dve milijarde dolara godišnje i opstaje uprkos kritikama medija, humanitarnih organizacija i pokušajima bivše administracije da je zauzda.

Oko 115.000 onih koji su prekršili zakon nalazi se na robiji u privatnim kaznionicama. To je relativno malo u odnosu na ukupan broj zatvorenika u SAD – 2,1 miliona, što je četvrtina broja zatvorenika u svetu. Kad savezne države ili federalna vlada obrazlažu zašto se oslanjaju na usluge privatnika u ovoj oblasti, obično ističu da su privatne ustanove ovog tipa jeftinije od državnih. Čak iako bi se uvažio argument da treba uštedeti novac, a pitanje je da li su u kazneno-popravnoj politici pare najvažnije, nije sasvim tačno da su privatni zatvori povoljniji.

Istraživanje koje je naručila država Arizona pokazalo je da su privatne tamnice podjednako skupe kao i državne ili čak i skuplje od njih. Ipak, važnije je u kakvim uslovima žive prestupnici. Loren Bruk Ajsen sa Pravnog fakulteta Univerziteta Njujork ističe da javnost nema uvid u to šta se dešava u privatnim zatvorima, jer se na njih, za razliku od državnih, ne odnosi zakon o javnoj dostupnosti informacija. Kako Loren Bruk Ajsen podvlači u „Tajmu”, državna kontrola nad privatnim zatvorima nije dovoljno stroga, jer inspektori najavljuju posete, a kazne za nepoštovanje standarda su blage.

Privatnim zatvorima više se isplati da plate globu nego da, na primer, zaposle odgovarajući broj čuvara. To je hroničan problem „industrije zatvaranja”, koji pokazuje da se tržišna logika – štedi na čemu god možeš – ipak ne može primeniti na sve oblasti društva. Zbog nedostatka stražara, u privatnim zatvorima nasilje je među osuđenicima daleko češće nego u državnim ustanovama. Osuđenicima se manje nudi pomoć psihologa i socijalna rehabilitacija. Zato što lekarske preglede plaćaju kompanije a ne država, „stanarima” se neretko uskraćuje i zdravstvena nega, upozoravaju humanitarne organizacije.

Zbog istraživačkog rada, novinar magazina „Mader Džounsa” Šejn Baur zaposlio se kao čuvar u privatnom zatvoru, gde je ostao četiri meseca. Kako je kasnije opisao, pretpostavljeni su mu otvoreno govorili da ne sprečava tuče između osuđenika ni na jedan drugi način izuzev verbalnog i sa sigurne udaljenosti. AP je objavio snimak iz privatnog kazamata u državi Ajdaho, gde se vidi da stražari nisu hteli da zatvorenika spasu od batina ostalih hapšenika, zbog čega je ostao invalid. Tim mestom upravljala je firma „Korsivik”, koja s „Geo grupom” i firmom MTC kontroliše gotovo celokupnu industriju. U kaznionici u vlasništvu MTC-a u Arizoni, javio je Foks njuz, stražari su ignorisali zvono za uzbunu i dopustili bekstvo trojice kriminalaca, koji su ubili stariji par iz Oklahome pre nego što su ponovo uhvaćeni. Privatni „tamničari” odgovaraju da rade po zakonu i da vrše uslugu koja je preko potrebno društvu, a koju država nije u stanju sama da izvrši.

Vlada Baraka Obame je na kraju drugog mandata zaključila da su privatni zatvori daleko manje bezbedni od državnih i da ne pružaju dovoljno prilika da prestupnici poprave ponašanje, odlučivši da će postepeno prestati da koristi njihove usluge. Čim je došao na vlast, Donald Tramp preinačio je ovu odluku. Ova industrija ulaže u kampanje političara i ima armiju lobista, koji utiču na kongresmene da ostave na snazi strogu kaznenu politiku, odgovornu za masovno zatvaranje ljudi. Pošto se država makar delimično odrekla jedne od svojih najvažnijih funkcija i prepustila je privatnicima, kompanije su vođene interesom da imaju što više zatvorenika, pa lobiraju za pravila poput onog da se za dva teška krivična dela obavezno dodeljuje doživotna robija. Politika masovnog zatvaranja povezana je s ratom protiv droge koji SAD vode poslednjih decenija, pri čemu delioci pravde presuđuju robiju čak i za posedovanje male količine narkotika za ličnu upotrebu. To je veliki problem, posebno u siromašnim afroameričkim zajednicama, gde je više od milion dece bez jednog roditelja koji je završio iza brave.

Za konzervativce nema druge, nego da se za svaku povezanost s narkoticima odlazi iza rešetaka. Ipak, liberalni političari poput Elizabet Voren, demokratske senatorke iz Masačusetsa i kandidatkinje na sledećim predsedničkim izborima, zahtevaju da se stane na put ovoj praksi, tvrdeći da nije normalno da robijate zbog pušenja marihuane. Da li su rat protiv droge i politika strogog kažnjavanja dali rezultate, možda najbolje pokazuje to što se Amerika posle nekoliko decenija primene ovakvih mera suočava s epidemijom umiranja od narkotika.


Komentari0
50b4a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja