utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
INTERVJU: SANjA DOMAZET, književnica

Moji junaci pali su pod teškim teretom čiste ljubavi

Doći će rat ili smrt ili neki drugi usud i odvojiti nas od sreće, znamo to sve, ali ne odustajemo od obećanog blaženstva voljenja. – Jer prava ljubav je potpuno pretapanje
Autor: Marina Vulićevićnedelja, 05.05.2019. u 20:00
(Фо­то лич­на ар­хи­ва)

Knjiga pripovedaka Sanje Domazet „Ljubav nije dovoljna”, u izdanju „Službenog glasnika”, govori o strastvenim, umetničkim prirodama, o beskrajnim osećanjima koja nastaju u prelomnim trenucima istorije, dajući onima koji vole snagu. Junaci ovih kraćih proza žive od Moskve do Beograda, kineskih provincija do japanskih šuma smrti, od velikih prestonica sveta do Aušvica. Dvanaest priča, od kojih svaka nalikuje sinopsisu za roman ili film, govori i o vezi literature i muzike, te odnosu života i umetnosti. Prikazuju i najrazličitije oblike ljubavi, istopolne odnose, čak i incest.

U ovim vašim pripovetkama često istorijske okolnosti ili individualna duhovna borba sprečavaju ljubav da živi duže. Zbog čega nagon smrti najčešće sputava eros, pa i onaj prema samom životu? Zašto ljubav nije dovoljna?

Nagon smrti ne sputava samo ljubav, on se, zajedno sa nagonom života nalazi u samom čovekovom biću, tako smo poslati, pali odnekud na ovaj svet. Nedovršeni, kontradiktorni, puni protivurečnosti i svakovrsnih žudnji, pa i žudnji za ljubavlju, pokušavamo da razjasnimo onaj bahtinovski rečeno neobjašnjivi, nerastvorivi ostatak čovečnosti u nama čiji je najvažniji deo – ljubav. Kao i prema Bogu, prema ljubavi imamo strahopoštovanje, žeđ, posedujemo bezbroj pitanja i malo odgovora. Moja knjiga je priča o ljudima koji nisu rešili pitanja ljubavi nego su pali pod teretom njene pojave u svom čistom vidu. Jer ljubav nas sopstvenom snagom nadilazi. Ona nije dovoljna, jer ma koliko čovek voleo, neminovno gubi. Gubitak ljubavi, ta neminovnost, deo je njene suštine. Doći će rat ili smrt ili neki drugi usud i odvojiti nas od ljubavi, znamo to sve, ali ne odustajemo od obećanog blaženstva voljenja. Jer prava ljubav prirodna je i savršena kao boravak u materici, potpuno je pretapanje. A savršeno na zemlji mora biti prekinuto, razvezano, raskinuto.

Umetnici su često vaše junakinje i junaci. Međutim, u vašim pričama oni često na jednostavnost ljubavi odgovaraju negacijom i destrukcijom. Da li su „umetničke” ljubavi zanimljivije od onih svakodnevnih?

Nema obične, svakodnevne, ljubavi. Svođenje ljubavi na puku, čistu čulnost ili kolokvijalnost nije moguće, ona uvek u sebi mora imati i ljudski i psihički i duhovni nivo. Moja knjiga pokušava da pokaže kako izgledaju ljubavi danas, posle svih ratova, u doba beznađa, posle Aušvica, a kako istopolne u previranjima mladosti, kako one koje su jače od ljudske prirode i snage... Kako izgleda biti zaljubljen u umetničko delo. Od kako postoji umetnost, piše se o ljubavi. Jer ona je znak čovekove večne, suštastvene gladi. Kaže se da Bog voli sebe samog, a čovek– samo ono što je drugi. Nisu umetničke ljubavi drugačije, možda imaju samo jaču dubinu posrtaja u ljubavno iskustvo. Prepuštanje fatumu. Ljubav jeste vrsta umetnosti. I boli. Kažnjeni smo što nismo mogli da ostanemo sami.

Toponimi ovih pripovesti protežu se od Balkana do Dalekog istoka. Ima li univerzalnosti u ljudskoj prirodi koja voli, bez obzira na to odakle potiče?

Naravno. Diljem zemljinog šara uvek postoje suprotnosti i protivrečnosti, ali i skrivena svesnost u nama da samo kroz ljubav možemo upoznati nečije biće. Kao i da je ljubav jedina pojava na planeti koja je poput cveća, vezana i sa ovim i sa onim svetom. U mojoj knjizi ljubav nije ni patetika, ni uteha, ona je prolaz kroz zaključanu kapiju ovog sveta. Na svetlost. Ljubav je punoća bez koje nema totalnosti i dovršenosti egzistencije i sazrevanja.

Vaše knjige o božanstvenim bezbožnicima prodaju se u više izdanja. Šta je to što vas iznova fascinira u biografijama legendarnih umetnika?

Oni o kojima pišem išli su vazda protiv struje, odbili da budu tek prolazna vest pred javnošću i čovečanstvom i izabrali pravi istinski put, ono kretanje u kome je put sam život, prolazak kroz predele nepoznatog. Zato su plodovi koje su doneli, voće koje se na zemlji pojavilo prvi i jedini put. I zbog toga su i patnju i radost čista srca prihvatali ozbiljno. Umetnički život, pisanje pre svega, jeste najintenzivniji oblik postojanja. Ali i čitanje je ponovno stvaranje teksta. Čovek današnjice je najusamljeniji čovek u istoriji čovečanstva. Imamo sve načine da dozovemo jedni druge, ali nemamo koga više da pozovemo. Zato su knjige neophodne u ovoj tamnici u koju se pretvorio svet.


Komentari2
eac85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav K
Sve mi se čini da je lord Byron bio u pravu kad je, u prijevodu, rekao: " Za muškarca, ljubav je samo jedna od životnih stvari; za ženu, cijelo njeno postojanje."
Milkan
Ovakva mistifikacija I idealizacija ljubavi doprinosi da neki ljudi zaista pate zbog ljubavi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja