petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:44
DVADESET GODINA OD PODVIGA VOJSKE JUGOSLAVIJE

Obaranje F-16 – pad sokola u Ždralovac (FOTO)

Kako je 2. maja 1999. godine sudbina spojila raketaša Tiosava Jankovića, danas komandanta 250. raketne brigade VS, i pilota Dejvida Goldfejna, sadašnjeg komandanta Vazduhoplovnih snaga SAD
Autor: Milan Galovićčetvrtak, 02.05.2019. u 20:26
Мапа обарања америчког Ф-16 2. маја 1999. године (из књиге „Пад ноћног сокола” Славише Голубовића)

Taj ratni događaj je podjednako važan kao i obaranje „nevidljivog” aviona F-117A, ali se o njemu gotovo i ne govori. U godini kada obeležavamo dve decenije od agresije NATO-a navršava se 20 godina i od podviga tadašnje Vojske Jugoslavije – obaranja američkog aviona F-16 kod Nakučana 2. maja 1999. godine.

Ovaj avion oborili su pripadnici Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane (PVO), iste jedinice koja je prethodno oborila F-117A. Rukovalac gađanja bio je major Boško Dotlić, koji je bio na čelu tima od još 11 starešina i vojnika. Dejstvovali su raketnim sistemom „neva”, sa položaja u rejonu sremskog sela Karlovčić u 2.08 časova te noći, a avion je pogođen na visini od oko 6.000 metara, u trenutku dok se nalazio 11 kilometara od položaja raketaša.

Podatke o ovom slučaju prikupio je Slaviša Golubović, u vreme agresije NATO-a kapetan prve klase na dužnosti komandira baterije za vođenje raketa upravo u Trećem raketnom divizionu, kojim je komandovao Zoltan Dani. Golubović, danas pukovnik u Ministarstvu odbrane, učesnik je i svedok svih tih zbivanja.


Poletanje aviona F-16 iz baze Avijano u Italiji (Foto EPA/Stringer)

Da bi sačuvao istinu, pored čestih fantastičnih teorija o obaranjima aviona koje se mogu čuti u javnosti, ponekad i različitih interpretacija tih događaja od samih aktera, objavio je knjigu „Pad noćnog sokola” u izdanju Medija centra „Odbrana”. Pri tome je koristio izrazito dokumentarni pristup, sa potpisanim izjavama sagovornika, bivših saboraca, i fotografijama, od kojih je mnoge lično snimio tokom rata.

– Obaranje F-117A je događaj kome posebnu težinu daje činjenica da je reč o avionu koji je predstavljan kao radarski „nevidljiv”, to je jedini avion tog tipa koji je oboren u ratovima koje su vodile SAD i jedan od najznačajnijih događaja u novijoj srpskoj vojnoj istoriji. S druge strane, obaranje F-16 bilo je opasnije po nas jer je taj avion bio deo grupe letelica koje su se pojavile upravo sa zadatkom da unište naš divizion – objašnjava pukovnik Golubović.


Slaviša Golubović (Foto V. Žugić)

Bio je 40. dan rata. Raketaši su bili prilično iscrpljeni stalnim premeštanjem po Sremu, često kroz blato, pod stalnom pretnjom i udarima protivradarskih raketa. Ali i odlučni da brane zemlju.

– Divizion koji je naneo ozbiljan gubitak neprijatelju, ometao ga u izvršenju zadatka, a pritom odolevao stalnim napadima, predstavljao je ozbiljan problem za NATO. Od nekoliko grupa aviona planiranih za dejstvo u noći između 1. i 2. maja, deo njihovih snaga je izdvojen na pravcu verovatnog rasporeda diviziona, s ciljem da ga pronađe i uništi – kaže Golubović.


Avion F-16 sa radarskim mamcem (Ilustracija Nemanja Đaković)

Iz baze Avijano u Italiji poletela je grupa od četiri aviona F-16, poznata i pod nazivom „borbeni soko”, u lovačko-bombarderskoj varijanti, naoružana laserski vođenim bombama i raketama vazduh-vazduh. Avioni su bili opremljeni i radarskim mamcima, koje avion vuče na kablu za sobom i koji svojim signalom zbunjuju PVO skrećući pažnju na mamac umesto na avion. Grupu je predvodio potpukovnik Dejvid Goldfejn, komandant skvadrona čiji je pozivni znak bio „Hamer 34”. Avion je na sebi imao oznaku 555 („Tripl nikl”), što je označavalo skvadron kojem je pripadao.

Američki avioni po ulasku u vazdušni prostor Srbije kreću u lov na raketaše. U jednom trenutku iz grupe se izdvaja avion kojim upravlja Goldfejn, verovatno s namerom da isprovocira reagovanje PVO i otkrivanje položaja raketaša.


Rukovalac gađanja Boško Dotlić, Dragan Matić, u sredini kabine, i Tiosav Janković u prvom planu (Foto S. Golubović)

Hrabrom i trezvenom odlukom rukovaoca gađanja majora Dotlića, posluga „neve” zahvata cilj i lansira raketu „Natalija”, koja je, kao i sve ostale, dobila ime po ženama ili devojkama vojnika. Počinje akcija čije se trajanje meri sekundama.

Na radaru se previše jasno vidi cilj, zbog čega potporučnik Tiosav Janković, oficir za vođenje raketa, pretpostavljajući da je reč o mamcu, rakete usmerava na znatno manji odraz. Lansirane su dve rakete, ali posluga ima kontrolu nad samo jednom, koja ubrzo pogađa cilj. Isključuju radar, nekoliko sekundi kasnije čuju se dve udaljene eksplozije protivradarskih raketa.


Olupina aviona kojim je pilotirao Dejvid Goldfejn (Foto EPA/EPA foto/STR)

Avion F-16 naglo je gubio visinu, ostavljajući trag dima za sobom, krećući se prema BiH. Iznad šabačkog sela Varna pretvorio se u vatrenu kuglu. Pilot se u poslednjem momentu, na veoma maloj visini, katapultirao i padobranom se spustio u okolinu sela Sinošević. Avion je pao u Marjanoviće, zaselak sela Nakučani, u šumu zvanu Ždralovac.

Aktivnosti avijacije NATO-a nad ovim područjem su prekinute i počela je akcija spasavanja pilota. Oko dva sata kasnije stigli su helikopteri u niskom letu. Svedoci kažu da su se pojavili iznad krovova kuća jer su videli lica specijalaca.


Deo posluge koja je oborila američki F-16 (Foto S. Golubović)

Došlo je čak i do razmene vatre sa lokalnim stanovništvom, pri čemu, srećom, nije bilo povređenih. Oko 4.40 časova pronašli su Goldfejna i prebacili ga u Tuzlu, a odatle u Avijano.

Gde su danas svi pomenuti? Pilot oborenog F-16 je general, i to na dužnosti komandanta Vazduhoplovnih snaga SAD. Zoltan Dani je nekoliko godina posle rata penzionisan i otvorio je pekaru.

Boško Dotlić je pukovnik u penziji, nikada se nije eksponirao zbog zasluga u obaranju ovog aviona. Tiosav Janković, koji je kao mladi oficir prilikom obaranja Goldfejna doneo pravilnu odluku pri navođenju raketa, sada je brigadni general i komandant slavne 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva Vojske Srbije.


Komentari32
99215
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
@ Beogradjanin Schwabenlandle Поштовани,ја сам ваздухопловни инжењер већ 34 године(од 1985).Пре тога сам,наравно,студирао,а пре студија сам се ваздухопловством бавио у виду хобија,.Мада тако,хобистички,имам преко 300 КЊИГА о ваздухопловству.И многе књиге кажу 22 В-2 су направљена. Али,и да не верујем књигама,мој друг из разреда ОШ Алекса Шантић(сада Рибникар) је 1981 дипломирао на Машинском факултету БУ,и 1982 отишао у САД.Запослио се у Northropu.Е.он ми је 2010(дошао је у Бгд да сахрани мајку)потврдио,направљена су 22 авиона В-2 Spirit.За пад Spirit of Misouri не може да потврди,јер он не ради у USAF него у Northropu(отишао је у пензију 2017).Али је и он начуо да се то десило.
Beogradjanin Schwabenländle
Господине, познато је да сте саобраћајни инг или како сад пишете ваздухопловни. Познавао сам једног саобраћајног инжињера Жику Петровића и његову сестру Мирјану, били смо пријатељи, нажалост сестра Мирјана је умрла, Жика је убијен, један наш рођак који је становао у близини је случајно наишао 15-так минута касније, велика трагедија. И ја сам се у младости " бавио " авијацијом и поморством за које ми је Инг. Борис Прикрил отворио очи. Чак ми је и матурски рад ( били смо експериметални разред у нашој гимназији у Хрватској, могли смо да бирамо предмет) био из физике Ракете и реактивни мотори. Још увек пратим разне публикације, имао сам срећу да због посла упознам многе авионе,чак и један Галакси, и лет са Конкордом. Постојао је један наш човек код Дагласа који је био шеф за стајне трапове. На свим изворима ћете наћи број произведених бомбардера Б-2 , 21. Од тога је било пет који су узети из прве серије пробних и после преправке преузети . УСА је знала да Србија има ракете до 5000 мет.
Preporučujem 2
артиљерац
@ Slobodan lekic Код Спачве је пао В-2 погођен од стране српске ПВО, Spirit of Misouri.Произведена су 22(ДВАДЕСЕТ и ДВА) ,не 21 В-2.Један је, како ви лепо кажете,пао на Гуаму,на узлетању.Има на YT.Фали им Spirit of Misouri.Ја сам од 1972 претплаћен на Flight International,изузетно озбиљан енглески часопис о ваздухопловству.E,Flight je 2001 потврдио обарање В-2. А зашто Амери лажу?Па то је "најсавршенији" бомбардер на свету,наевидљив нечујан,а кошта онолико.Како да признају пореским обвезницима САД да то није тачно.Е зато лажу.
Beogradjanin Schwabenländle
Произведено је 21 бомбардера B-2, од тога 2 апарата B-2 Block 30, који су употребљени за бомбардовање Југославије. 509 Bomb Wing су извршили 32 напада на Југославију, погодили Кинеску амбасаду, избацили 500 комада JDAM-s, бомби. Један B-2 је уништен због немара , корозија на једном инструменту, на писти војне базе Anderson Air Force Base, на острву Гуам.
Preporučujem 0
Joe
Da smo se mi pitali Nato bi bio pobeđen. Nema veze pobedićemo ga na Kosovu, sviđalo se to nekome ili ne... Kad ih udarimo biće to nokaut, al ne tehnički na poene već patos za vek vekova - amin.
vladimir
Све честитке за одбрану земље 1999. г. од злочиначке НАТО алијансе . Нисам сигуран зашто се крију успеси наше војске .Можда да не наљутио Ујка Сема . Ево скептицима бројки . Наша војска оборила или уништила непријатељских авиона и хеликоптера како у ваздуху тако оних на Тузланском аеродрому и Албанској бази , комада 60 ,а било је и оних који су тешко оштећени слетели су , али нису били више употребљиви . Страдало је непријатељских НАТО специјалаца равно 400 војника . Највише је погинуло Енглеских , Америчких и Немачких специјалаца и маринаца који су се хеликоптерима хтели пребацити у нашу позадину .Оборено је или погођено 270 беспилотних летилица и навођених ракета . Мало ли је за тако малу државу са скромним ресурсима према злочиначкој НАТО сили сто пута надмоћнијој . Због тога неки србомрзачки коментари нису вредни помена . Наравно постоје податци за сваки авион и хеликоптер. Лично сам видео три оборена авиона и један хеликоптер са енглеским специјалцима њих 40 сви погинули .
Raca Milosavljevic
... hvala Bogu ima komentatora koji to posteno vide ... sve cestitke za veliko majstorstvo sa skromnom tehnikom ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja