četvrtak, 20.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:43
ZANIMLjIVA SRBIJA: VELIKA PLANA

​Mesta koja su menjala istoriju

U Radovanjskom lugu 1817. ubijen je vožd Karađorđe, a u Crkvi Svetog Stefana kod manastira Koporin čuvaju se mošti despota Stefana Lazarevića
Autor: Miroslav Stefanovićsubota, 27.04.2019. u 18:00
Етно село „Моравски конаци” (Фотографије Мирослав Стефановић)

Crkve, manastiri, šume, brežuljci, izvori, proplanci. Na svakom koraku burna i bogata prošlost. Ono čime se diči Velika Plana su prirodne lepote, Morava i istorijska odredišta koja su usmeravala tokove srpske istorije, menjala vladare, kojima su tutnjale vojske i gde velika reka i danas hrani sve koji žive na njenim obalama, a bave se poljoprivredom.

Smešteno na levoj obali Velike Morave, područje Velike Plane ima oko 16.000 stanovnika. Domaćini nam preporučuju da posetimo manastire Koporin i Pokajnicu, Radovanjski lug, sakralni lokalitet Crkvine.

Manstir Koporin

– Uživajte u duhovnom bogatstvu oba manastira – savetuje Mirjana Luković, turistički vodič. – Koporin je posebno zanimljiv, jer je pored njega moderna vinarija, ali i zbog legendi koje o njemu vekovima traju.

Solidan, asfaltni put. Manastiri se obično vide izdaleka. Koporin je ušuškan u dolini, okružen šumama, i tek kad se priđe bliže uočićete Crkvu Svetog Stefana, konake, uređene staze, cveće, izvor lekovite vode. Zapazićete i vredne monahinje koje tiho i nenametljivo prolaze manastirskom portom i dvorištem. Ovo je ženski manastir u čijem letopisu pronalazimo podatak da je ktitor despot Stefan Lazarević. Njegove mošti se čuvaju u Crkvi Svetog Stefana. Na klupama, ispod krošnji ogromnog hrasta, odmaraju se vernici iz svih krajeva zemlje. Dolaze da potraže duhovni mir, ali i ako žele imaju decu! Jedno od verovanja, u narodu odavno prihvaćeno, jeste da molitve u manastiru pomažu da se stekne potomstvo.

Pod krošnjama hrasta

Ostavljamo Koporin da se kupa u prolećnom suncu, vernike da uživaju u ambijentu koji smiruje, a monahinje u obavljanju svakodnevnih obaveza. Putujemo ka Radovanjskom lugu, istorijskom belegu u kojem je 26. jula 1817. ubijen vožd Karađorđe.

– Tamo su Crkva Zahvalnica, Zavičajni muzej, platno Paje Jovanovića na kojem je naslikan Karađorđe i njegov prvobitni grob – usmerava nas vodič.

Kraj mesta gde je Karađorđe sahranjen posle ubistva i gde je, pod krošnjama hrasta, počivao do 1819. zatičemo grupu turista. Mnogi se fotografišu kraj velikog drvenog krsta, drugi pale sveće i ostavljaju tek ubrano poljsko cveće. Selo Radovanje, kroz koje smo prošli do Radovanjskog luga, tipično je šumadijsko. I u njemu je sve više praznih, napuštenih kuća. Pre dva veka nije ni postojalo. Imalo je šuma u izobilju i tek po koju kolibu. Jedna je pripadala Dragiću Vojkiću, i u njoj je ugostio vođu Prvog srpskog ustanka. Sve ostalo su poznate istorijske činjenice o ubistvu Karađorđa.

Crkva manastira Pokajnica

Vodič će o tome naširoko pripovedati. Pokazaće i hram Svetog Arhangela Gavrila, to jest Crkvu Zahvalnicu, sagrađenu na mestu gde je bila Vojkićeva koliba i gde je Karađorđe ubijen. Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević je 1928. dao zadatak neimarima da krenu sa gradnjom crkve, i dve godine kasnije ona je završena. Podignuta je po projektu arhitekte Vasilija Androsova, kao minijatura oplenačke crkve. Radovanjskom lugu je kralj Aleksandar darivao i već pomenutu sliku Paje Jovanovića.

Ako ste već na izvorima istorije u ovom kraju, šteta je ne posetiti i Crkvu Pokajnicu. Od 1992. godine to je ženski manastir. Predanje nas usmerava na podatak da je podignuta u Starom selu kod Velike Plane, u prvoj polovini 19. veka. Odluka o gradnji potekla je od budućeg kneza smederevske nahije Vujice Vulićevića, kao čin pokajanja, jer je učestvovao u ubistvu svog kuma Đorđa Petrovića Karađorđa. Hram je sagrađen od novca, pronađenog u bisagama na voždovom konju. U njima je, prema istorijskim zapisima, bilo oko 4.000 dukata.

Monahinje nam pričaju o istorijatu crkve, ikonama, o tome kako je građena i dograđivana i kako Turci u nju nikad nisu ušli na konjima, iako su bezbroj puta pokušavali. Nadmudrili su ih graditelji, postavljajući prepreke na ulazu u oltar. U porti manastira je sve pod konac: cvetne aleje, podšišana trava, besprekorno čiste staze, okrečeni konaci. U turistima i đačkim ekskurzijama ne oskudevaju oba manastira, ali nam vodič preporučuje da vidimo i Crkvine, sakralni lokalitet nadomak Velike Plane. To je ostatak nekadašnjeg porušenog manastira. Prema predanju, tu je nekad postojala crkva koju su 1813. Turci porušili do temelja.

Odmor kraj jezera

Posle posete istorijskim mestima, crkvama i manastirima, posle „pročišćenih” pluća u Radovanjskom lugu, dođe vreme i da predahnete. Upućujemo se u etno-selo „Moravski konaci”. Ambijent za svaku pohvalu: kuće za odmor, restorani i drugi objekti su u tradicionalnom stilu, tu su i veliko jezero, staze za šetnju, crkva brvnara posvećena Svetom Nikoli, nekoliko ostrva na jezeru do kojih se stiže drvenim mostovima. Videćete ovde i staru srpsku nošnju, plug kojim se oralo pre otprilike jednog veka, konje, pokućstvo od pre nekoliko decenija, a ako poželite, možete da se čamcem provozate jezerom.

I, ono najvažnije: etno-selo nudi raznovrsnu gastronomsku ponudu. Kad utolite glad i žeđ, a vi lepo stazom kraj jezera, pa u šetnju. Predahnite na nekoj od klupa, a onda nastavite do vodenice u kojoj voda stalno žubori i otiče u jezero.

Zavičajni muzej

BELEG NAUMU KRNARU

U Radovanju, u Crkvi Zahvalnici, postoji i spomen-ploča Naumu Krnaru. Ko je bio taj čovek? Istorijski zapisi upućuju na velikog borca za oslobađanje Srbije od Turaka, voždovog prijatelja, savetnika, sekretara i pratioca na putu Karađorđevog povratka u otadžbinu. Rođen je u Moskopolju, u grčko-cincarskoj trgovačkoj porodici. Bio je jedan od junaka Prvog srpskog ustanka. Kad je Nikola Novaković, sluga Vujice Vulićevića, ubio Karađorđa, odmah potom je stradao i Naum Krnar. Njegovo telo i danas počiva ispod stoletnog hrasta u Radovanjskom lugu.


Komentari0
916fb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja