nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44
FORMULE ŽIVLjENjA

Voli me bezuslovno

U osnovi očekivanja odrasle osobe da je partner prihvata bez obzira na to šta ona radi i kako se ponaša leži manir roditelja da detetu pružaju ljubav bez discipline, što vodi formiranju razmažene i teške ličnosti
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 29.04.2019. u 08:00
(Фото: Пиксабеј)

Zar ne bi bilo lepo kada bi vas neko mogao voleti takvog kakvi ste, samo zato što postojite – kada bi vas voleo bezuslovno? Verovatno bi svi želeli takvu ljubav, ali da li je ona moguća u stvarnom životu?

Pojam „bezuslovna ljubav” nastao je kao suprotnost pojmu „uslovna ljubav”.

Pedagoški trik

Dobar primer uslovljavanja ljubavi jeste određeni model vaspitanja dece u kome se deci nudi disciplinovanje, ali im se ne pokazuje ljubav. Kako je malom detetu od dve ili tri godine najvažnije da li ga roditelji vole i prihvataju, ono postaje nesigurno ukoliko od roditelja ne dobije jasnu poruku da jeste voljeno i prihvaćeno. Takvi roditelji zastrašuju dete da će ga odbaciti ako ne uradi ovo ili ono, ako ne bude ovakvo ili onakvo. Drugim rečima, oni mu postavljaju uslov koji mora ispuniti da ne bi bilo odbačeno. Međutim, i kada dete ispuni uslov, ono u tom modelu vaspitanja ne dobije potvrdu da ga roditelji vole, nego, umesto toga, roditelji povećavaju zahtev koji je potrebno ispuniti da bi detetu pokazali ljubav. Naravno da ovakvi roditelji vole svoje dete, ali oni se odlučuju da primenjuju ovaj „pedagoški trik” kako bi iz deteta „izvukli” njegov maksimum i kako bi na kraju mogli da budu ponosni na uspehe i postignuće svog deteta.

Rezultat ovakve pedagogije, u kojoj se manipuliše pretnjom odbacivanjem, jeste ličnost koja nema dobru sliku o sebi, ali se zato snažno trudi da ljudima oko sebe pokaže koliko je vredna i produktivna. Ono što je nekada bio roditeljski uslov i zahtev koji je trebalo ispuniti, sada postaje osobin unutrašnji sopstveni uslov koji ona nastavlja da nameće sebi kako bi „zaslužila” da se ne oseća manje vredno i nedostojno poštovanja i ljubavi. Unutrašnja borba da se dokaže lična vrednost postaje motiv za spoljašnje uspehe i postignuća. Međutim, kada osoba nije dovoljno uspešna u tom dokazivanju, postaje depresivna i sklona raznim oblicima samodestrukcije.

Kada je postalo jasno da uslovljavanje roditeljske ljubavi može postati osnova za psihopatologiju, pojavio se imperativ da decu treba voleti bezuslovno i da im treba pokazivati takvu ljubav. Roditelji koji su se odlučili da deci pokazuju bezuslovnu ljubav suočili su se sa problemom disciplinovanja. Razlog je što malo dete svaki pokušaj disciplinovanja, dakle svako roditeljsko „ne smeš” i „moraš” doživljavaju kao odbacivanje i negaciju ljubavi. Razlog za takav doživljaj deteta jeste to što ono ne razlikuje sebe od svojih želja i svojih ponašanja. Kada mu roditelj osujećuje želju ili kada od njega traži da se ponaša na određeni način, dete pogrešno misli da ga roditelj ne voli.

Kada roditelji odustanu od disciplinovanja deteta, verujući da je samo pokazivanje „bezuslovne” ljubavi dovoljno, ono izraste u odraslu osobu koja „zna šta je prava ljubav” i koja od partnera očekuje da je voli na isti način na koji su je roditelji voleli ili je još uvek vole. Ona očekuje od partnera da je „bezuslovno voli”, bez obzira na to šta ona radi i kako se ponaša. Ona svako partnerovo neslaganje sa njenim ponašanjem doživljava kao odbacivanje i neljubav, a zatim to uzvratno kažnjava odbacivanjem partnera. Njen zahtev je jasan – voli me takvu kakva sam ili nećemo biti zajedno!

Ako uslovljavanje roditeljske ljubavi pravi preterano socijalizovane i nesigurne ličnosti, a pružanje bezuslovne ljubavi pravi razmažene i teške ličnosti, kakvu ljubav treba pružati deci da bi izrasle u pravilno formirane ličnosti?

Neprijatno, ali ispravno ponašanje

Rešenje je u pravljenju razlike između deteta kao osobe ili bića, sa jedne strane, i njegovih želja i ponašanja, sa druge strane. Roditeljska pozicija „volim tebe, ali ne volim to tvoje ponašanje” omogućuje da se pruža ljubav osobi, ali i da se od nje traži da odustane od nekog ponašanja ili da počne da se ponaša na način koji je ispravan, iako detetu neprijatan. Malo dete jedno vreme nije u stanju da shvati ovu razliku, ali kada shvati da njega vole, ali da ne vole neke njegove želje i ponašanja, tada je napravilo veoma veliki korak ka svom budućem mentalnom zdravlju i dobrim odnosima sa drugim ljudima.

Kako se roditeljska ljubav pretvara u detetovu ljubav prema sebi, ono će moći i da voli sebe, ali i da uviđa svoje greške, da odustaje od svojih ponašanja, kao i da se prilagođava drugim ljudima.


Komentari3
4b003
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovana
Neće opstati ni bogati ni pametni, već oni koji umeju da se prilagode. Amin ❤
Petar V. Terzic
Cak i da je u stvarnosti moguca najtolerantnija bezuslovna ljubav- da se osobe vole onakve kakve jesu- moramo uzeti u obzir vremenski faktor koji donosi promene u njihovom ponasanju i menja same njihove licnosti. Dakle, ljubav je uslovna, ona se zasluzuje, jer ta najdublja ljudska emocija nema konstantnost privlacenja prirodnog zakona. Otuda Ajnstajn kaze: "Gravitacija nije kriva sto se ljudi zaljubljuju". Sto se tice odnosa roditelja i dece tu se radi o bezuslovnoj ljubavi, cistoj i nepotkupljivoj. Svoja deca se vole kada su dobra, ali jos vise se moraju voleti kada nisu dobra, jer su roditeljskom krivicom postala porocna (alkohol, kocka, droga..). Lazna je roditeljska dilema: uzeti stvari "cvrsto" u svoje ruke ili "maziti i prastati" deci. Postje dovoljno dostupne literature koja roditeljima na jasan nacin definise moguce odnose sa njihovom decom. Upornim, strpljivim, tolerantnim, principijelnim i doslednim roditeljskim ponasanjem moguce je positici veoma uspesan optimalan model.
Jovana
Kratko i kristalno jasno. Bravo Milivojeviću vi ste zaista prosvetitelj ovog naroda. Pohvale i Politici.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja