četvrtak, 20.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:29
LEKOVITO BILjE KAO POSAO

Nanu i kamilicu najviše kupuju Nemci

Evropske kompanije spremne su da kupe sve što je proizvedeno u Srbiji, a potražnja za samoniklim vrstama, ali i gajenom žalfijom ili bosiljkom je daleko veća nego ponuda
Autor: Dragoljub Stevanovićsubota, 27.04.2019. u 10:20
Камилица (Фотографије Пиксабеј)

Prelazak sa ratarstva na gajenje lekovitog bilja nije baš česta pojava. Poljoprivrednici će se lakše odlučiti da se umesto ratarstvom bave voćarstvom, ali odluku da ubuduće žive i zarađuju od proizvodnje aromatičnog i lekovitog ne donose lako. Ljudi na selu se teško odriču starih navika i ne prelaze lako na nove proizvodnje. Osim dobro poznatog straha od nepoznatog, postoje i sasvim racionalni razlozi, jer preći na gajenje novih kultura znači i da treba steći nova znanja i veštine, neretko i nabaviti novu mehanizaciju, a sve to traži i značajna novčana ulaganja.

Za one koji razmišljaju da ipak započnu proizvodnju lekovitog i aromatičnog bilja, Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, objašnjava koji su mogući načini da se obezbedi početni kapital, sa kojom vrstom početi, na kolikoj površini je saditi...

1. Da li je isplativo našim porodičnim domaćinstvima da se bave proizvodnjom lekovitog bilja i šta je najisplativije gajiti?

Da bi se podigao hektar kamilice neophodno je ulaganje od oko 600 evra, a od toga može da se ostvari čista zarada od 1.000 evra, pa čak i više. I na nani se može dosta zaraditi: u prvoj godini oko 600 evra po hektaru, a u narednim i do 1.000 evra. U proizvodnju anisa neophodno je uložiti oko 700 evra po hektaru, a dobit je oko 1.250 evra. Uzgoj bosiljka na hektaru zemlje zahteva ulaganje oko 850 evra, a donosi zaradu od blizu 1.100 evra. Kod belog sleza veća su i ulaganja, ali i zarada, pa je na pomenuti hektar potrebno uložiti oko 2.000 evra, što daje 1.250 evra čiste dobiti.

2. Da li proizvođač može da računa da će lako prodati ono što proizvede?

Evropske kompanije spremne su da kupe sve što je proizvedeno u Srbiji, a potražnja za samoniklim vrstama, kao i tražnja za gajenim biljem (kamilica, žalfija, nana, beli slez, kim) daleko je veća nego ponuda.

Međutim, propis Ministarstva za zaštitu životne sredine ograničava izvoz, jer se na osnovu njega formiraju kvote za svaku biljnu vrstu i naplaćaju takse. Ovakav vid oporezivanja povećava cenu sirovine, direktno smanjuje količinu bilja u prometu, a time konkurentnost na svetskom tržištu. Ova vrsta ograničenja stvara dodatne probleme u izvozu, jer izvoznici ne mogu da otkupe dovoljne količine lekovitog bilja i na taj način ispune obaveze prema kupcima.

3. U ovoj vrsti proizvodnje kao problem se pojavljuju kupovina sušare, a jedna porodica iz Šapca je izračunala da joj treba bar trideset hektara da bi se isplatila prerada, ali se malo ko odazvao njenom pozivu za udruživanjem. Kako to komentarišete?

Udruživanjem bi mogla da se napravi bolja struktura proizvodnje, da se podigne i kvalitet i količina proizvoda kao važni preduslovi da se uopšte bude na tržištu, da se pregovara i traže kupci. Udruživanje olakšava ceo proces delatnosti: od nabavke kvalitetnog semena i sadnog materijala do primene odgovarajuće agrotehnike, organizovanog sakupljanja, branja i pakovanja plodova, kao i njihovog plasmana.

4. Interesantna je ne samo proizvodnja već i sakupljanje plodova. Koliko je ljudi u Srbiji kojima je glavna preokupacija proizvodnja lekovitog bilja, uključujući i sakupljanje?

Mi u sezoni imamo oko 5.000 berača lekovitog i aromatičnog bilja. Najviše u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji. S obzirom na to da su u posao uključeni članovi porodica, procenjuje se da ih ima oko 12.000. Pored toga, pojavljuju se i povremeni berači čija aktivnost ima manju ekonomsku težinu i koji se time bave samo kada su cene i stanje na tržištu povoljni. Na kraju, postoje berači u seoskim i gradskim područjima koji skupljaju lekovito bilje za sopstvenu upotrebu ili za direktnu prodaju na pijacama ili putevima.

Ukoliko bi se otvorio centar za prijem sveže sakupljenog lekovitog bilja, berači bi mogli da sakupe više sirovine, s obzirom na to da oni predaju otkupljivačima bilje u suvom stanju. U razgovoru sa otkupljivačima došli smo do saznanja da jedan berač 30 odsto vremena provede u branju, a 70 odsto u sušenju bilja.

Polje lavande

5. Koliko kod nas ima kompanija koje otkupljuju lekovito bilje, da li je Institut „Josif Pančić” jedini koji ga i prerađuje?

U Srbiji ima 30 do 40 firmi koje se bave otkupom aromatičnih i lekovitih biljaka i one uglavnom plaćaju berače. Ima dosta kompanija koje se bave preradom lekovitog bilja, kao što su: „Bilje Borča”, „Makval”, „Fruktus”, „Adonis”, „Melisa farm”, „Herba” i dr. Nove proizvođače u ovu delatnost uvode firme koje otkupljuju bilje, i to u vidu pomoći u nabavci semena i kroz obuku o zaštite bilja i upotrebi agrotehničkih mera.

6. Koliko su ekstrati od lekovitog bilja zdravi i lekoviti i kakva je potražnja za njima u savremenom načinu života kod nas, ali i u svetu?

Danas, lekovito bilje ima široku i raznovrsnu primenu u različitim industrijama. U prehrambenoj industriji lekovito bilje predstavlja najveći potencijal za razvoj novih proizvoda. Lekovito bilje koje podstiče rast, razvoj i regeneraciju sastojak je u namirnicama namenjenim bebama, maloj deci, trudnicama i starijim osobama. One vrste koje utiču na metaboličke procese u organizmu sastavni su deo funkcionalne hrane namenjene gojaznim osobama, obolelima od šećerne bolesti i onima koji su izloženi povećanoj fizičkoj aktivnosti. Takođe, koristi se intenzivno i kao dodatak hrani namenjenoj obolelima od kardiovaskularnih bolesti, osobama sa psihičkim smetnjama kao i poremećenom funkcijom gastrointestinalnog trakta.

7. Gde su najveće plantaže bilja, a u kojim krajevima je razvijena sakupljačka privreda?

Lekovito bilje u Srbiji se plantažno najviše gaji u Vojvodini, gde se nalazi četvrtina ukupnih zasejanih površina. Najveće plantaže su u selu Bavaništu, na jugu Banata gde se gaje kamilica, nana, bosiljak, matičnjak.

Sakupljanje iz prirode najviše je zastupljeno na Rtnju, Ozrenu, Suvoj planini, Svrljiškim planinama i Staroj planini.

8. Koliko proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja može biti šansa za mlade, koji bi se vratili u selo i da li je naše područje ekološki čista sredina?

Zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini, Srbija je veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Po biodiverzitetu svrstana je u 158 najboljih centara sveta. Bogata i ekološki čista su područja Homolja, južne i jugoistočne Srbije, Golije, Kopaonika, zapadne Srbije, valjevskih planina... Bogati smo zdravom pijaćom vodom i termalnim izvorima, i sve to pruža velike mogućnosti za sakupljanje i plantažnu proizvodnju lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja i prateći razvoj malog biznisa i preduzetništva na gazdinstvima.

9. Šta bi ubrzalo ovaj vid delatnosti?

Ako bi se razvili centri za otkup i skladištenje, mini-sušare, destilerije, pakerice, trgovina na veliko i malo, etno-restorani, prodavnice proizvoda i suvenira, izletnički i eko turizam, to bi dalo značajan doprinos povećanju zaposlenosti, ali i oživljavanju brdsko-planinskih sela.

10. Gde smo mi po proizvodnji lekovitog bilja u odnosu na zemlje regione, pa i Evrope, a gde bismo mogli da budemo?

Iako je bivša SFRJ bila najveći izvoznik lekovitog bilja u Evropi, Srbija trenutno ima malo učešće u trgovini lekovitim biljem sa vrednostima manjim od jednog procenta od ukupnog uvoza lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u EU. Srbija se u oblasti lekovitog bilja još uvek kotira kao izvoznik sirovina: iz Srbije se izvozi od 70 do 80 odsto ukupnog lekovitog bilja, a svega 20 do 30 procenata se prerađuje i plasira na domaćem tržištu.

Naše lekovito bilje se izvozi najviše u evropske zemlje (oko 80 odsto), a zatim u SAD i Kanadu (oko 20 odsto). Od evropskih zemalja najveći uvoznik lekovitog bilja je Nemačka, a najviše bilja se uveze iz Albanije. Posle raspada Jugoslavije iz Srbije lekovito bilje i biljne proizvode uvoze i Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Pomoć od države 4.000 dinara po hektaru

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede proizvođači lekovitog bilja koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava imaju pravo ove godine na podsticaje u iznosu od 4.000 dinara po hektaru i 1.200 dinara po hektaru za regres za dizel gorivo. U odnosu na 2018. godinu podsticaji su povećani za oko 30 odsto.

Najtraženija suva začinska paprika

U 2018. godini grupa „začinsko i aromatično bilje” ima u izvozu udeo od 94,7 odsto. Vrednost izvoza ove grupe iznosi 3,3 miliona evra. U ukupnom izvozu grupa „lekovito bilje” ima udeo od 0,3 procenta i iznosi 9.200 evra. Udeo u vrednosti izvoza čajeva iznosi 5,1 procenat ukupnog izvoza (175.000 evra). Najveći pojedinačni izvozni artikal je suva začinska paprika, drobljena ili mlevena u iznosu od blizu 4 miliona evra, kao i bobice kleke u iznosu od 1,9 miliona evra.


Komentari0
4faa9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja