sreda, 24.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Restitucijom umetničkih dela vraća se i identitet

Što sam više pisala o temama povraćaja ukradenih umetničkih dela, sve više mi se javljalo oštećenih naslednika, kaže Ketrin Hikli
Autor: M. Vulićevićsreda, 24.04.2019. u 20:00
(Фото Xiomara Bender/Клио)

Ketrin Hikli, britanska novinarka iz oblasti umetnosti i kulture, autorka knjige „Minhensko skriveno umetničko blago, Hitlerov trgovac i njegovo tajno nasleđe”, juče je bila gošća Beograda, a danas će boraviti u Novom Sadu, u Galeriji „Matice srpske”, gde će učestvovati u razgovoru uz Tijanu Palkovljević Bugarski, direktorku ove galerije, Irinu Subotić, istoričarku umetnosti, kao i Zorana Hamovića, glavnog urednika i direktora izdavačke kuće „Klio” koja je u prevodu Ksenije Todorović objavila ovo delo.

Pre nekoliko meseci naš list je u „Kulturnom dodatku” objavio ekskluzivni intervju sa Ketrin Hikli.

U jučerašnjem razgovoru sa novinarima, u prostorijama „Klija”, Ketrin Hikli je ukazala na početak svog interesovanja za teme restitucije u kulturi, onih umetničkih dela koja su nacisti oteli od vlasnika.

– Radeći za Blumberg njuz, iz Berlina, sve više su me interesovale teme povraćaja ukradenih umetničkih dela. U središtu jedne od većih priča bila je i Klimtova slika koja je pripadala Mariji Altman. Austrija je dugo odolevala restituciji, ali Marija Altman ipak je ostvarila svoja prava. Verovatno ste gledali film „Žena u zlatu” o ovom slučaju, sa Helen Miren u glavnoj ulozi, koji je prilično uprostio tok zbivanja, ali nije bio toliko loš kao na primer film „The Monuments Men”– „Čuvari nasleđa”. Što sam više pisala o temama povraćaja ukradenih umetničkih dela, sve više mi se javljalo oštećenih naslednika. Kada zakon zakaže, ostaje jedino publicitet, rekla je Ketrin Hikli.

Po njenim rečima, ono što je bilo najfascinantnije jesu biografije ljudi koji su pobegli od nacista, onih koji su ostavili čitavu imovinu da bi sačuvali svoj život, odlazeći na drugi kraj sveta, počinjući od nule. Međutim, među stvarima koje su ostavili za sobom bio je i njihov identitet. Suština je u tome da restitucijom ljudi ne zahtevaju natrag samo svoj posed, jer nacisti su uzimali i nameštaj, pokućstvo, sve do čega su mogli da dođu, već potražuju i svoje identitete, uspomene, delove života onih koje su nepovratno i tragično izgubili.

Govoreći o tome, Ketrin Hikli je podsetila na biblioteku u Berlinu koja se bavi istragom porekla miliona knjiga čije se poreklo ne zna. Zatim je ispričala priču o ženi iz Haife koja je jednog dana dobila pošiljku upravo iz ove berlinske biblioteke, a to je bila knjiga sa podacima njene majke, preminule u Aušvicu. Zahvaljujući tome ona je došla do jedine uspomene na majku.

Glavni junak knjige „Minhensko skriveno umetničko blago” je Hildebrand Gurlit, poznavalac naročito one umetnosti koju su nacisti smatrali degenerativnom i izopačenom. Ketrin Hikli je ukazala na brojne kontradiktornosti u njegovoj prirodi. Nije podržavao nacizam, a postao je glavni Hitlerov trgovac umetninama, pribavljajući dela za zamišljeni diktatorov muzej u Lincu. Takođe, Gurlit je jednom četvrtinom porekla bio Jevrejin, ali je kupovao umetnička dela od onih Jevreja koji su bili prinuđeni da beže iz Nemačke. Ironično, on je posle rata uspeo da skine ljagu ratnog profitera sa svog imena i da povrati svoju veliku kolekciju koju je nasledio njegov sin Kornelijus.


Komentari2
25451
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
Od svih kriminalaca i zlocinaca najgori su oni koji kradu indentitet.Gori su od kuge.Da bi vam to docarao reci cu samo za slucajeve na Balkanu.Grupe i citava plemena beze od srpskog nacionaliteta kao da smo sugavi.Dok hoce da ponesu sa sobom nas Jezik,kulturu,pisce,istoriju....to ide dotle da Siptari hoce da se zovu ''kosovari'' zbog srpskog imena Kosovo i srpskih Kosovaca?!Hoce u UNESKO zbog srpske kulturne bastine?!Ustvari oni hoce da budu mi.Strasno,da strasnije ne moze biti.To je ta kriza indentiteta koja ce pogoditi sve imperije i imperijalni mentalitet.Jer je njima tudje sladje,lepse i vrednije.Zato je Islamska Drzava unistila ''Palmiru'' u Siriji.Jer je nije imala gde poneti.Sto ce se dogoditi i sa srpskom bastinom na KiM-ji ako Tacijeva Dzamahirija bude primljena u UNESKO!!!
Stefan Ivanović
Ti uplakani bogataši treba da prisvoje najviše izraze ljudskog duha da bismo im vratili njihov "identitet"?! Njihov identitet je uglavnom sagrađen na osnovama krvavog i znojavog dvanaestočasovnog rada muškaraca, žena i dece, i mene baš briga što oni ne mogu da imaju još jedan statusni simbol u dnevnoj sobi u koji su nerazumevajuće zurili kad su imali 2 godine pre 80 godina. To pravo ne treba da se ima, već sva ta dela treba da budu dostupna javnosti, kao nešto od opšteg značaja za kulturu, istoriju, umetnost!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja