subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 23.04.2019. u 21:38 S. Stuparušić

Godišnje se 150 hiljada evra troši na saniranje plutajućeg otpada

Министри су обишли локацију на којој се скупља плутајући отпад на реци Дрини, у околини хидроелектране Вишеград (Фото Министарства заштите животне средине Србије)

Dva najznačajnija problema u oblasti zagađenja vodotokova Drine i Lima su plutajući otpad i divlje deponije.

„Za rešavanje ovih problema neophodna je koordinirana akcija tri ministarstava – Republike Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, kako bi se pružila podrška opštinama koje se sa  tim problemima suočavaju”, naglasila je ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić, domaćin susreta u Višegradu, predloživši  mapiranje problema i postavljanje mreža, tzv „lančanica” na nivou opština, kako bi se na adekvatan način otpad sakupljao i saniralo trenutno stanje na reci Lim, u saradnji sa komunalnim preduzećima.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, kako se navodi u saopštenju, naglasio je da jedan od problema sa kojima se Srbija suočava postojanje divljih deponija, kojih trenutno ima preko 4500, i da se one u većini slučajeva nalaze na obalama reka i jezera, ali je napomenuo da postoji registar tih deponija i  da će Srbija temeljno raditi na rešavanju ovog problema.

„Od izuzetnog je značaja da se podigne svest građana o šteti koju svojim delovanjem prouzrokuju i da se uvođenjem video nadzora pri divljim deponijama, poput onog koji već postoji u okviru nacionalnog parka Đerdap, rešimo tog problema”, naglasio je ministar Trivan. Istakao je  da je neophodno da se pomogne i pruži sva moguća pomoć lokalnim samoupravama pri rešavanju ovog problema, naglašavajući pre svega podršku u izradi projektno-tehničke dokumentacije, na čemu ministarstvo uveliko radi.

Ministri  na sastanku u Višegradu (Foto Ministarstva zaštite životne sredine Srbije)

Ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Pavle Radulović se zahvalio domaćinima na pozivu i ukazao na značaj ovog pitanja i njegovog prekograničnog koordiniranog rešavanja. Ministar Radulović je istakao da Crna Gora izdvaja značajna sredstva za saniranje otpada, kao i da efikasno radi na pitanjima zabrane plastičnih kesa, kao i uvođenja kaucija za PET ambalaže na teritoriji cele države. Takođe je predložio da je potrebno na nivou tri ministarstva formulisati sanitarne seče stabala koje ugrožavaju rad HE, kako bi se procenat drvnog otpada pri reci Tara sveo na minimum.

Nedeljko Perišić, direktor „Hidroelektrane na Drini” prisutnima je ukazao na podatak da se na godišnjem nivou sakupi od šest do osam hiljada kubnih metara plutajućeg otpada, od čega je preko 70 odsto drvni otpad, a 20 odsto ambalažni, kao i da samom rekom Lim dolazi 45 odsto ukupnog plutajućeg otpada, dok je u slučaju reke Tare taj procenat nešto manji, (40 odsto). Troškovi saniranja pomenutog otpada su između 100 i 150 hiljada evra na godišnjem nivou.

Sastanku u Višegradu prisustvovali su ministar zaštite životne sredine Republike Srbije Goran Trivan, ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenkom Golić, ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Pavle Radulović i predstavnicima opština  Rudo, Višegrad,  Bjelo Polje, Priboj, Berane i Novo Goražde i direktorima hidroelektrana Bajina Bašta i Višegrad.

Dogovoreno je formiranje mešovitih stručnih komisija koje će imati za cilj da identifikuju stanje zagađenja i da utvrde količine i vrste otpada, te neophodna finansijska sredstva za rešavanje tih pitanja.

Komеntari2
58f6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja Medić
Mislim da neki svesno podržavaju postojanje divljih deponija da bi na račun toga tražili "sredstava za sanaciju" od svih redom. Zašto ne postavite kamere, uhvatite i drastično kaznite bar neke od onih koji bacaju smeće i eto leka.
dipl. agronom
Bas zabrinuta bratija regiona,trazi podsticajna sredstva iz Evrope..!.Bez toga nema nista...?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja