petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:28

Bombardovanje RTS prvi teroristički napad na medije u istoriji

Generalni direktor RTS Dragan Bujošević poručio je da će RTS večno pominjati imena 16 radnika stradalih tokom NATO bombardovanja kako bi se stalno ponavljalo da niko nema pravo da ubija novinare koji su, kako je rekao, 23. aprila 1999. godine radili svoj posao
ponedeljak, 22.04.2019. u 20:01
(Фото Танјуг)

Bujošević je na Međunarodnoj konferenciji „Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima” povodom 20 godina od bombardovanja RTS, rekao da su radnici te kuće ubijeni zbog bahatosti i bezosećajnosti šefa NATO agresije Veslija Klarka i tadašnjeg generalnog direktora RTS Dragoljuba Milanovića.

Podsetio je da je američka vlada odlučila da bombarduje RTS pod izgovorom da je bio deo sistema komande i kontrole što, prema njegovom mišljenju, pojačava sumnju da je odluka doneta tek kada je u Haški tribunal stigla tužba protiv NATO.

„Da li je NATO hteo da potpuno ugasi RTS? Znali su da to ne mogu da učine, a činjenica da je program RTS krenuo osam sati posle uništenja predajnika u Krnjači pokazuje svu besmislenost NATO strategije”, rekao je Bujošević.

On je pitao i šta je tadašnji vrh RTS hteo da učini ostavljajući zaposlene na milost i nemilost NATO bombama.

„Da li su mislili da će napraviti preokret u ratnoj propagandi ili da će zaustaviti agresiju NATO? Toliko naivni nisu bili, ali su bili bezosećajni. Ne verujem da je vrh RTS odlučivao o sudbinama zaposlenih, znamo svi ko jeste, ali nemamo dokaze za to”, rekao je Bujošević i dodao da se verovatno radilo o namernom žrtvovanju radnika.

Za njega je nerazumljivo odbijanje Haškog tribunala da se bavi ubistvom 16 zaposlenih na RTS i podsetio da je Karla del Ponte zaključila da nema dokaza da je NATO namerno gađao RTS, što je, navodi Bujošević, apsolutno užasavajuće.

Ukazao je i da novinarska udruženja na taj tragičan događaj različito gledaju navodeći primer Amnesti internešnela koji bombardovanje RTS tretira kao ratni zločin, dok Komitet za zaštitu novinari ne želi da upiše imena 16 radnika RTS na listu ubijenih novinara.

Miroslav Medić, brat Siniše Medića, poginulog radnika RTS, Miroslav Medić, koji je takođe radnik te televizije, nazvao je bombardovanje RTS-a prvim terorističkim napadom u istoriji na jednu medijsku kuću i nezapamćenim zločinom za koji niko nije odgovarao.

Medić se prisetio noći u kojoj su stradale njegove kolege koje su, kaže, ostavljeni kao glineni golubovi na milost i nemilost NATO i napomenuo da su zaposleni, posle konferencije Džejmija Šea na kojoj je rekao da RTS može da bude vojni cilj jer širi neistinu, tadašnjem rukovodstvu RTS predlagali da noću rade sa rezervnog mesta, ali da je ta ideja odbijena.

Dodao je da su porodice poginulih tužile 17 zemalja članica NATO Međunarodnom sudu u Strazburu, ali da je njihova tužba odbijena sa obrazloženjem da nisu nadležni jer Srbija nije potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i da nije član EU, prenosi Tanjug.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović obraćajući se porodicama koje su izgubile svoje najbliže tokom bombardovanja kazao je da se na snimku, koji je pre njegovog obraćanja pušten, moglo da se vidi da je toranj na Avali obnovljen, ali da njihovi životi neće biti, jer su izgubili najbliže.

„Ali, na nama je da pomognemo da se otkrije puna istina i da dođemo do odgovornosti i kažnjavanja onih koji su krivi za to”, kazao je Radomirović.

Prema njegovim rečima, od svih novinarskih pitanja najvažnije je zašto, isto kao ono „zašto” koje stoji na spomeniku u Aberdarevoj ulici, a koji je podignut poginulim radnicima RTS-a.

„Nikada niko, ni u jednom ratu pre tog 23. aprila 1999. godine nije bombardovao jednu medijsku kuću i ubio 16 radnika dok su obavljali svoj posao. Zašto se zločinu koji je počinio NATO daju druga imena”, kazao je Radomirović.

Naveo je da će UNS podržati RTS da imena nastradalih radnika RTS budu upisana na listu koju vodi Komisija za istraživanje ubistava novinara i dodao da na toj listi nažalost nema ni većine od 15 ubijenih kolega novinara, medijskih radnika, koji su od 1998. godine, do 2005. stradali na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Saveza novinara Rusije Vladimir Solovjov, koji je pre 20 godina radio u Beogradu kao dopisnik, kazao da je bio svedok patnje srpskog naroda za vreme NATO bombardovanja.

Kako je naveo, ono što su on i njegove kolege iz Rusije videli za vreme bombardovanja SR Jugoslavije, promenilo je njihov pogled na svet.

„Nikada više nećemo verovati u ono što pričaju naši zapadni partneri. Ako i izbegnu kaznu na ovom svetu, neće na nebu u paklu”, kazao je Solovjov.

Danas se sećamo nastradalih radnika RTS-a, kazao je Solovjov napominjući da se danas odaje pošta svim poginulim medijskim radnicima za vreme ratova u bivšoj SFRJ, među kojima je bilo i sovjetskih dopisnika.

Džeremi Dir iz Međunarodne federacije novinara osudio je bombardovanje RTS ocenivši to kao nelegalni čin i istakao da se 600.000 članova tog udruženja saoseća sa porodicama stradalih radnika RTS i svih drugih medijskih radnika koji su, kako je naveo, žrtve pokušaja da se ućutkaju mediji.

„Tražimo da međunarodna zajednica zaustavi ovaj tužni danak koji se plaća i danas ugrožava novinare i novinarstvo dana”, rekao je Dir.

On je podržao upornost porodica poginulih koje i dalje traže pravdu.

''Taj namerni čin koji je ostao nekažnjenost ima posledice koje su šire od Balkana, isti argumenti koriste se za bombardovanje u Gazi, Iraku, Kabulu...„, Rekao je Dir i dodao da je više od 100 novinara stradalo prošle godine u svetu i da su stotine njih završili u zatvoru.

Dvodnevna konferencija koju organizuju UNS i RTS, a kojoj su prisustvovali premijerka Ana Brnabić, ministar za rad Zoran Đorđević, članovi porodica stradalih radnika predstavnici međunarodnih novinskih udruženja počela je odavanjem pošte žrtvama minutom ćutanja i prikazom video snimaka nastalih neposredno posle bombardovanja zgrade RTS.

Nakon obraćanja učesnici su se uputili ka spomeniku „Zašto”, gde se održava komemoracija.


Komentari7
f3ecf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matija Soskic
Ne zaboravimo da su ti mediji bili u propagandnoj sluzbi rezima S.M. pa su kao takvi bili cilj bombardovanja. Gebels je saveznicima bio na nisanu ali je uspeo da pobegne.
pm
Apsolutno uzasavajuce je i ovo kako sadasnji direktor govori o kaze "bezosecajnima", znamo na koga misli i sram njega bilo, Bujosevica, te price je stvarno dosta: „Да ли су мислили да ће направити преокрет у ратној пропаганди или да ће зауставити агресију НАТО? Толико наивни нису били, али су били безосећајни. Не верујем да је врх РТС одлучивао о судбинама запослених, знамо сви ко јесте, али немамо доказе за то”, рекао је Бујошевић и додао да се вероватно радило о намерном жртвовању радника.
deda petko
Ratni ciljevi i organizaciji kao NATO se unapred određuju .Tako je sa RTS-om-Dali su to vojni ciljevi to njih (NATO) ne zanima. Istorija i događaji u Srbiji se na žalost ponavljaju, od bombardovanja gradova u Srbiji 1944 g. od strane anglo-amerikanaca pa do 1999.Koje je bio kriv za bombardovanje gradova 1944 zna se i dokazano je, ali niko nije krivično odgovarao. Za bombardovanje i ubijanje civila po Srbiji od Grdeličkog voza do RTS-a tek će se pisati.
Velja
JNA je jos 1991. bombardovala TV repetitor na zagrebackom Sljemenu.
Леон Давидович
Od samog početka rata neki iz vrhova srpske politike kao da su ptiželjkivali srpske žrtve, misleći valjda da će žrtve ganuti svetsko javno mnenje i pridobiti podršku u svetskoj javnosti. Takva razmišljanja bila su najveća glupost.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja