četvrtak, 27.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Marjanović mi je pomogao da se vratim glumi

Meni su ponudili tu ulogu i ja sam je prihvatio bezuslovno, odmah, i mnogo sam se obradovao. Onda su me pozvali na kasting jer je to običaj, i to dobar običaj, na kojem Gaga Antonijević insistira. Ali, ja nisam mogao da idem. Nikada nisam otišao na kasting. Igrao sam samo ono za šta me ubede da samo ja to mogu ili ako sam imao osećaj da sam nekome potreban...
Autor: Snežana Čikarićponedeljak, 22.04.2019. u 14:46
Тихомир Станић (Фото: Промотивна фотографија)

Ulogom inspektora Predraga Marjanovića u seriji „Ubice mog oca” naš proslavljeni glumac Tihomir Stanić vratio se svojoj osnovnoj profesiji, i to, kako kaže, na najbolji mogući način. I profesionalno i intelektualno, pa i emotivno, možda je upravo sada u najboljoj fazi života. Radi mnogo, i to s radošću i lakoćom. Lik Marjanovića, kojem je na maestralan način udahnuo život, odnedavno se pojavljuje i u novoj seriji Predraga Gage Antonijevića „Državni službenik”.

Isti junak pojavljuje se u dve različite serije. To je novina kod nas?

Jeste. To je osmislio Predrag Antonijević, kreator te serije, i to mu je dosta otežalo posao oko kastinga u „Državnom službeniku” jer niko ko se pojavio u „Ubicama” ne može da igra u „Državnom službeniku”. To je njegova ideja koja je mene izuzetno obradovala, kazala mi još jednom da je taj lik Marjanovića, koji je očigledno prihvaćen kod šire publike, nešto što je jako značajno u mojoj dosadašnjoj karijeri. Ja sam do sada imao taj elitistički pristup, verovao da je nekako važno kako naša stručna pozorišna elita doživljava neku ulogu ili neko delo. I nisam se mnogo uzbuđivao da li je to prihvatio narod ili ne. Sada vidim da je jako važno kada se te dve stvari poklope. Davno sam negde pročitao da je Jirži Mencel izjavio: „Moj otac je vrhunski intelektualac, a majka mi je domaćica. I ja se uvek trudim da moj film mama razume, a da me se otac ne postidi.” To mi se dopalo. Počeo sam i u pozorištu to da primenjujem. Uvek nekako mislim da vaš rad ne vredi ništa ako nisu svi to bar razumeli ili ako bilo ko u sali mora da gleda u pod od stida zbog onoga što vi radite. A dešava se.

Niste bili na kastingu za „Ubice”. Kako ste dobili ulogu Marjanovića?

Meni su ponudili tu ulogu i ja sam je prihvatio bezuslovno, odmah, i mnogo sam se obradovao. Onda su me pozvali na kasting jer je to običaj, i to dobar običaj, na kojem Gaga insistira. Ali, ja nisam mogao da idem. Nikada nisam otišao na kasting. Igrao sam samo ono za šta me ubede da samo ja to mogu ili ako sam imao osećaj da sam nekome potreban. Nikada nisam tražio posao, nikada se nisam nudio i nekako sam u godinama kada mislim da bih na kastingu imao tremu. Valjda onu koju sam imao na prijemnom. Tako da nisam otišao na kasting. Uzeli su mi ulogu i ja sam zbog toga bio jako nesrećan. Ali, posle desetak dana smo se Gaga i ja našli da popričamo. On me je pitao da li mogu da oslabim, rekao sam da mogu. Pet kilograma za deset dana. Svaki dan sam išao da se vagam i direktoru filma sam donosio onaj isečak iz apotekarske vage iako su oni rekli da ne treba. Shvatio sam da je to jedna dobra prilika. Tom ulogom sam se, posle iskustva s produkcijom, vratio na dobar način u svoju osnovnu profesiju. I od tada mi ide u svim segmentima. Od tada sam i profesionalno i intelektualno, čak i emotivno, možda u najboljoj fazi u životu. Radim mnogo, radim s radošću i lakoćom.

Pre toga ste bili u jednoj potpuno drugačijoj seriji, „Psi laju, vetar nosi”.

Jeste, pa je u vreme kada su ove dve serije emitovane bila i repriza serije „Kraj dinastije Obrenović”. Odjednom su ljudi videli ono što niko nije video ranije: da sam se u svim ulogama potrudio, a često i uspeo da budem potpuno različit. Uspevao sam da igram različite karaktere, a da to bude uverljivo. Ja sam to ceo život radio, a mnogi to nisu videli i to me je boleo. Prosto, nisu obraćali pažnju na to. A dešavalo se da me ljudi ne prepoznaju na ulici, da me ne povezuju s tim likovima. Sada, kada mi to više nije ni bitno, napokon su mi to priznali. Tako da mi je najzad pao veliki kamen sa srca. Znate za onaj veliki strah da li će neko videti, primetiti one kvalitete za koje mislimo da ih imamo. Da li će to neko prepoznati?

Marjanović je kriv za to?

Marjanović mi je pomogao. Mislim da bez te uloge i tog samopouzdanja, koje mi se vratilo, verovatno ne bih mogao da odigram ulogu u „Delirijum tremensu” na način na koji sam to uradio.

Bilo vam je teško kada ste tu ulogu prihvatili. Predrag Ejdus je već bio bolestan.

Nije bilo lako. Peca je rekao da je pretpostavljao kako će to Goran Marković meni ponuditi i nabrojao je nekoliko argumenata zbog kojih i on misli da je dobro da ja to igram. I na kraju tog filma piše da je to posvećeno Predragu Ejdusu. Ja ne igram na isti način na koji on igra u predstavi i taj lik je drugačiji od onog koji je on tumačio. Velika je sreća da sam ja s Goranom Markovićem radio već pet-šest filmova i nekoliko pozorišnih predstava i to poverenje koje mi kao glumcu ukazuju i koje ja osećam, to čoveka oslobodi i omogući mu da uradi i više nego što je nameravao. Biće da je upravo tajna u tome da nam je za ono najlepše što nam se može desiti u životu, u bilo kom segmentu, potrebno samo malo više poverenja. I našeg i tuđeg.

Učite to studente na Akademiji umetnosti, gde predajete?

Učim decu nešto što je mene nekada davno naučio Stevan Šalajić, veliki glumac iz Novog Sada. A to je da je partner uvek u pravu. I kada to pravilo primenite u igri, kada poverujete da je partner uvek u pravu i reagujete na to što partner igra, onda ne možete pogrešiti. Kada ne očekujete od partnera da on igra onako kako vi mislite da bi trebalo već kada prihvatite da je uvek u pravu i da je to tačno, onda ćete vi vratiti.

Lik Marjanovića ste gradili po uzora na jednog pravog inspektora?

Da. Upoznao sam jednog pravog inspektora i on mi je uvek bio pred očima. Čoveka sam video samo jednom, dva puta i ničim ga nisam imitirao. Ali, kako su prošle godine, izgleda da se i on prepoznao. Pa smo postali veliki prijatelji. Sada se redovno viđamo i on me zove „direktore”. Ja mu kažem: „Nisam ja direktor, ja sam samo glumac.” „Ne, ne, ti si direktor”, uporan je on.

Nisam uspela da shvatim jeste li vi pozitivan ili negativan lik?

Objasnio sam jednom uglednom lekaru tajnu uspeha te uloge. Rekao sam mu: „To je jako negativan lik po svemu onome što radi. A ja sam privatno jako dobar i onda se u tom sudaru njegovih postupaka i moje privatne, lične dobrote rodio taj kvalitet.” Malo se šalim, naravno.

U „Državnom službeniku” tek delujete mračno.

Tu se suočavam s ovima iz BIA, koji me ogovaraju i kažu „onaj kriminalac” i potcenjivački se odnose prema Službi javne bezbednosti. Videćemo na kraju kome će se osmeh na licu zalediti, videćemo čija mama crnu vunu prede.

U čemu je razlika u tumačenju jednog Marjanovića i likova iz naše literature? Šta je teže?

Ništa nije teško. Ako ne igrate spomenike koji su tim likovima podignuti, ako igrate živog čoveka s problemima koje ima i koje možete da shvatite, nije teško. Teško je ako ljudi poveruju i za sebe da su institucije i da je ono što rade spomenik, zadužbina. Od toga onda ne ostane ništa. Takvih primera imamo onoliko.

Da li ste još uvek angažovani u onim mnogobrojnim pozorišnim predstavama?

Manje je predstava. Igram u Madlenijanumu u „Ani Karenjinoj” i „Milošu Crnjanskom”, u Ateljeu glumim u „Petrijinom vencu” i „Kafi i cigaretama”, predstavama „Ljubav, ljubav, ljubav” i „Kazimir i Karolina”, u Zvezdara teatru igram „Bajku o pozorištu”, ali te predstave idu retko. Već 18 godina govorim „Na Drini ćuprija”, i to s radošću govorim u svakoj prilici. To što govorim Andrića ili Crnjanskog, oplemeni me. Tesla je pričao da je do jednog pronalaska došao dok je šetao parkom u Budimpešti i recitovao Geteovog „Fausta”. U poeziji nešto sigurno postoji, ta neka magička moć i kosmička tajna. Ja sam igrao Mefista u „Faustu” i onda mi je jako lako bilo da odigram đavola u filmu. Odatle se to izvuče, iz velike literature, iz antičkih drama. Iz tog bunara može svašta da se crpi.

U maju vas čeka snimanje četvrte sezone „Ubica”.

Snimam i s Radošem Bajićem seriju „Psi laju, vetar nosi” i jako se radujem jer me sačekao taj Stavra, kojeg sam dobro upoznao i zavoleo u toku prve sezone. I sada kao da sam se sreo sam sa sobom, sa svojim alter egom. U tim serijama, koje imaju drugu sezonu, desi se nešto uzbudljivo. To se dešava i nama u pozorištu kada ponovo oživimo lik koji tumačimo kroz mesec ili godinu dana. Mnogo toga se nama dešava privatno i profesionalno između te dve predstave pa taj isti lik dobije još nešto što smo pokupili kroz život mi sami koji ih igramo.

Nadograđujete ih.

Upravo. I to me baš čini radosnim. Imam posla, ali imam i početničku radost. Jedino što mi teško pada to su stalna presvlačenja. Ma, ni to mi ne pada teško. Nekako se baš radujem svim poslovima koje radim i shvatio sam da sam uspeo ako mi to što radim obezbeđuje sledeći posao. Da ne moram da potežem neke druge mehanizme osim samog rada i kvaliteta. Znam da to ne može da traje dugo i da će to proći ali, evo, sada uživam u tome.

Imate još neke planove ?

Nemam. Već dugo pokušavam da dođem do scenarija o Ivi Andriću, a da to ne bude samo biografski dokumentarni film. Mislim da sam na dobrom tragu. I čekam dobru ponudu.


Komentari1
b6d28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marina Andjelkovic
Ovaj gospodin je odličan glumac, a to sam shvatila nažalost tek kada sam odgledala film Dejana Zečevića, Neprijatelj. Preporučujem.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja