sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 20.04.2019. u 18:16 Dorotea Čarnić
BELEŠKE S PUTA Venecija

Noć u gradu duždeva

Kada padne mrak i većina turista otputuje, grad sa 350 mostova i 170 kanala, izgleda bar na trenutak sasvim obično i pripada Venecijancima
Гранд канал (Фото Пиксабеј)

U praznoj bašti kafea „Florijan”, na Trgu Svetog Marka u Veneciji, sedeo je samo jedan par. Nekada su u ovom tri veka starom kafeu sedeli lord Bajron, Gete, Balzak, Dikens, Kazanova... Bio je prvi kafić u koji su smele da dolaze žene.

„Florijan” je i danas veoma popularan i gotovo uvek pun i posećen, bez obzira na najskuplje cene kafe u Veneciji. Ipak, u martovskoj noći, kada smo šetali sablasno praznim trgom, taj par je bio usamljen. Njihova lica nisu se videla, mada nisu nosili one čuvene maske. Ovi ljudi su se zaista krili, on kapuljačom, a ona velikim tamnim naočarima. Uživajući u anonimnosti, slušali su kako samo za njih sviraju verovatno najplaćeniji gudači na svetu.

Sjaj uličnih fenjera

Iza njih, svetlucala je bazilika Svetog Marka, izgrađena pre skoro hiljadu godina i ukrašavana vekovima, kao kapela mletačkih duždeva, i toranj, simbol Venecije. Sa jednog od uličnih fenjera ispred neosvetljene, ali i u mraku prelepe Duždeve palate, doma vladara Mletačke Republike, galeb nas prati pogledom. Na pločniku trga koji, kako kažu tone, promiču senke statua krilatih lavova.

Na drugoj strani, dvojica gondolijera u prugastim majicama vraćali su se sa posla, smejući se glasno. Tek poneka manja grupa mladih turista kretala se trasom Trg Svetog Marka – most Rialto.

Crkva Santa Marija Dela Salute (Foto Piksabej)

Iz zgrade u sporednoj uličici na tom putu, izašla je starija gospođa sa psom. Njoj u susret, preko mostića kojim je prešla kanal, naišla je komšinica, pa su zastale u razgovoru. Na sledećoj raskrsnici kanala i uske uličice, žena je zalivala cveće na terasi poslednjeg sprata. U stanu do njenog upalilo se svetlo, a onda je prozor širom otvorila devojka koja je zatim u tišini posmatrala noć nad Venecijom. U stanu ispod, čovek je u fotelji gledao vesti na televiziji. Samo na trenutak, Venecija, izgrađena na 118 ostrva, sa 350 mostova i 170 kanala, u noći je izgledala kao sasvim običan grad. Tada se ispod mostića na kojem smo stajali ukazala gondola. U njoj se vozio par zavijen u ćebe. Jer, neki gondolijeri rade i noću ako više platite. A tek poneki turista provede noć u gradu duždeva. Većina otputuje kasno popodne i tada Venecija pripada Venecijancima.

Dok stojimo na mostu Akademija, sa Grand kanala u sporednu vodenu uličicu uplovio je brodić koji odnosi smeće. Vešto se mimoišao sa čamcem iz suprotnog smera. Baštovan iz jedne od mnogobrojnih vila na Grand kanalu čistio je stazu i nameštao garnituru za sedenje. Neopisivo luksuzna jahta zaustavila se da bi iz dvorišta vile u nju ušla žena u haljini do poda. Njen parfem zamirisao je kanalom.

Sa druge strane, u daljini, naziru se obrisi Crkve Gospe od zdravlja, daleko poznatije kao Santa Marija Dela Salute, podignutoj u 17. veku u znak zahvalnosti Devici Mariji za zaustavljanje epidemije kuge. U našoj noćnoj šetnji Venecijom, senke palata, nekih u potpunom mraku, smenjuju se sa raskošno osvetljenim pozorištem, operom, kazinom.

(Foto Anspleš)

Rialto nikad ne spava

Življe i bučnije bilo je u restoranima i uličicama u blizini Rialta, najvoljenijeg od četiri mosta na Grand kanalu, gde se čak i noću slikaju turisti. Rialto je izgrađen u 16. veku, umesto dotadašnjeg drvenog, posle konkursa na kojem su odbijeni mnogi slavni arhitekti tog vremena, a među njima i Mikelanđelo. Prihvaćen je nacrt Antonija de Ponta, a pakosni konkurenti su predviđali da će se brzo srušiti.

Vaporeti (javni prevoz), gondole i privatni brodići, hitna pomoć i vatrogasci prolaze u oba smera Grand kanalom. Jedan čovek uskočio je sa koferom u taksi-gliser i tražio vožnju do Aerodroma „Marko Polo”. Oni koji su odlazili pešice, išli su u pravcu Pijaca Rome kroz lavirint uličica. Sporim korakom.

Komеntari0
c60cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja