petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:12
REAGOVANjE

I mi imamo mislioce za 21. vek

​I pored značajnih rezultata, kapitalizam je izbacio na površinu i mnoge probleme koje treba rešavati, ne samo uz pomoć nauke i politike, nego i uz pomoć filozofije, pogotovo što danas kapitalizam, pored visoke sposobnosti adaptacije i regeneracije, pokazuje i znake potencijalno duboke krize
Autor: Miodrag R. Đorđevićutorak, 23.04.2019. u 18:00
Слободан Дивјак (Фото А. Васиљевић)

U svom tekstu „Mislioci za 21. vek”, objavljenom u ovom listu 15. aprila, Nataša Jovanović Ajzenhamer je najavila „filozofski duel” između slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka (1949), jednog od najplodnijih filozofskih pisaca današnjice, i Džordana Petersona (1962), poznatog kanadskog društvenog kritičara i profesora psihologije na Sveučilištu u Torontu. Oni će, kako kaže Nataša Jovanović Ajzenhamer, 19. aprila raspravljati o ključnim pitanjima koja muče savremenog čoveka u kapitalizmu i potražiti odgovor na važna globalna pitanja i probleme koje savremeni kapitalizam stvara.

Ako se imaju u vidu glavne filozofsko-sociološke preokupacije Žižeka (politička teorija, teorijska psihoanaliza i dr.) i Petersona (socijalna psihologija, psihologija ličnosti i dr), realno je pretpostaviti da će ova debata biti veoma zanimljiva, ne samo u teorijsko-filozofskom smislu, nego i sa praktično-političkog stanovišta, od značaja za savremenog čoveka, pre svega za mlade generacije, ali i za sva globalna i državno-politička vođstva savremenog sveta u pogledu praktičnog kreiranja i oblikovanja konstelacije društvenih odnosa u duhu istinskih ljudskih potreba i interesa.

Najavljujući „filozofski duel” između Petersona i Žižeka, Nataša Jovanović Ajzenhamer je otvorila mnoga pitanja koja traže odgovor, a tiču se načina komunikacije u 21. veku, odnosno kako da što više ljudi, naročito mladih, mogu da čuju nove ideje, ukazujući istovremeno na potrebu da treba razdvojiti javnu ulogu mislioca od hiperinflacije aktivnosti iz komercijalnih razloga, odnosno samo zbog toga da bi se stekla popularnost i došlo do novca.

Međutim, pored toga, veoma je važno kandidovati i mnoga druga pitanja koja zahtevaju filozofsku raspravu. Na primer, određivanje i definisanje čovekovog ličnog i društvenog identiteta, pogotovo što se danas u filozofiji od strane pojedinih filozofa vrši „potiskivanje” vekovne dominacije „Logosa”, odnosno „principa racionalne subjektivnosti”, zbog nekih njegovih negativnih i katastrofalnih manifestacija, uprkos tome što se bez njegove primene ne može. Takođe, treba kandidovati i neka pitanja koja su u prvoj polovini 20. veka pokrenuli utemeljivači „kritičke teorije o društvu” (Horkhajmer, Markuze, From i dr.), a koja još nemaju adekvatan odgovor, ali i mnoga druga pitanja koja muče savremenog čoveka u kapitalizmu, kao: čemu vodi sve veći jaz između bogatih, koji se sve više bogate, i siromašnih, koji sve više osiromašuju? Da li je moguć „sudar civilizacija u planetarnim razmerama? I tako dalje.

U savremenim uslovima kapitalizam se razvija, pre svega, putem znanja, ogromnih ulaganja u stručno-naučne kadrove i tehničko-tehnološke i ekonomske inovacije Međutim, i pored značajnih rezultata, kapitalizam je izbacio na površinu i mnoge probleme koje treba rešavati, ne samo uz pomoć nauke i politike, nego i uz pomoć filozofije, pogotovo što danas kapitalizam, pored visoke sposobnosti adaptacije i regeneracije, pokazuje i znake potencijalno duboke krize.

Pritom, nije reč samo o krizi nekog posebnog segmenta kapitalističkog načina privređivanja, već o strukturalnoj krizi kapitalizma. U stvari, reč je o krizi kapitalističkog tipa civilizacije, odnosno o krizi jedne visokorazvijene tehničke civilizacije u kojoj se gubi svrha tehnike, koja sadrži i apokaliptične potencijale koji sve više dolaze do izražaja. A da li postoji nova alternativa tom tipu civilizacije, predstavlja jedno od važnih pitanja za mislioce 21. veka.

Naravno, i Srbija danas ima mislioce za 21. vek, počev od Slobodana Divjaka (1945), jednog od najpoznatijih i najcitiranijih srpskih filozofa, pa dalje. Debata između Džordana Petersona i Slavoja Žižeka može da bude jedan od snažnih podsticaja srpskim filozofima, sociolozima i drugim intelektualcima da podignu nivo intelektualne radoznalosti, volje i želje za dubljim promišljanjem aktuelnih pitanja i problema današnjice, a posebno problema srpske društveno-ekonomske, političke i kulturne stvarnosti.

Redovni profesor univerziteta

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari3
bc312
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Drevno drustvo Australskih Aboridzana je staro prteko 70.000g pre nrego sto biva unisteno dolaskom Epropeaca.
Стеван Марковић - Париз
Izjave "ja sam mudrac" treba potkrepiti dokazima. Ti dokazi su za sad nevidljivi. Ne bi bilo loše da ti MISLIOCI povremno nešto i NAPIŠU - kako bi znali šta to mudro MISLE.
vladimir ilic
dragi prijatelju, debata Zizek-Peterson, koju vi najavljujete, vec je zavrsena, razocaravajuce za sve one koji ih ne znaju od ranije. Sto se tice svetskog formata Divjaka, "ja tebi serdare...".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja