ponedeljak, 17.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:18

Hrvatska u EU zaštitila 22 proizvoda, a Srbija nijedan

Članstvo u uniji nije uslov, ali kod nas ne postoji interesovanje proizvođača da uđu u rigorozne kontrole kvaliteta
Autor: J. Antelj – I. Albunovićsreda, 17.04.2019. u 22:55
Футошки купус (Фотографије Драган Јевремовић)

Dok Hrvatska u registar zaštićenih proizvoda na nivou EU upisuje ovih dana svoj 22 nacionalni brend, Srbija za sada nema nijedan, iako se zaštita, kako saznajemo, razmatra za nekoliko domaćih proizvoda. Prema nezvaničnim informacijama, led bi mogli da probiju futoški kupus, leskovački ajvar i fruškogorski med.

Evropska komisija saopštila je da je „paška so” još jedan jedinstven evropski proizvod koji zadovoljava sve kriterijume da dobije geografsku oznaku. Mesec dana ranije Brisel je potvrdio i oznaku za istarsko maslinovo ulje, a Hrvati su još zaštitili i neretvanske mandarine, krčki pršut, ogulinski kupus, lički krompir, slavonski med...

Zašto domaći proizvođači do sada nisu imali interes da uđu u ovu proceduru koja, kako saznajemo, ne iziskuje nikakve finansijske izdatke a može biti značajno marketinško sredstvo? U Srbiji je, na nacionalnom nivou, do sada zaštićeno 78 proizvoda, među njima samo četiri nisu poljoprivredna – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća „sirogojno” i peškiri iz šabačkog kraja.

– Preduslov da se krene u zaštitu preko Evropske unije jeste da prethodno bude zaštićen na nacionalnom nivou. Mi nemamo, do sada, nijedan koji se vodi u Evropskoj uniji – kaže Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i geografske oznake porekla, pri Zavodu za intelektualnu svojinu. Na pitanje zašto je to tako, naš sagovornik kaže da nema jasan odgovor, ali ističe da u Srbiji postoji veliki broj proizvoda koji su registrovani, a nemaju ovlašćene korisnike.

Na nacionalnom nivou zaštićeno je 78 proizvoda,
a led u Evropi nezvanično bi mogli da probiju futoški kupus, fruškogorski med i leskovački ajvar

– Neko bi pomislio da je razlog to što se ti proizvodi ne proizvode. Ali, upravo je suprotno. Međutim, ti proizvođači verovatno ne žele da uđu u rigorozne kontrole kvaliteta koje moraju da budu sprovedene. Sve to mora da bude na jednom ozbiljnijem nivou nego do sada – kaže Dragojević.

On smatra da u Srbiji postoji loša percepcija u vezi s ovom oblasti, često se smatra da ako se proizvod zaštiti, da će svi požuriti da ga kupe.  Međutim, najčešće nije tako, jer tržište obiluje različitim proizvodima i svi se trude da zaštite svoje.

– Zaštita na nivou EU ima smisla ako je taj proizvod prisutan ne samo na nacionalnom već i na zajedničkom evropskom tržištu – kaže Dragojević i ističe da ne postoji prepreka da i mi ne štitimo proizvode na nivou unije iako nismo članica. Primer je, dodaje, Kolumbija koja je zaštitila svoju kafu. On kaže da postoji i mogućnost zaštite proizvoda preko Lisabonskog sporazuma, koji ima 29 država, među kojima je sedam-osam članica EU. Na taj način svoje jedinstvene proizvode danas štite veliki proizvođači hrane poput Francuske, Italije, Mađarske... Tu su nam rezultati malo bolji jer je Srbija, preko Lisabonskog sporazuma, zaštitila tri proizvoda: homoljski med, aromatizovano vino „bermet” i leskovački domaći ajvar. Naš sagovornik kaže da procedura zaštite na evropskom nivou može da traje od nekoliko meseci do godinu dana. Osnovno pitanje je da li postoji prigovor jer u EU svaka država ima pravo da uloži prigovor da se ne slaže sa zaštitom iz nekih svojih razloga. To je bio slučaj s kranjskom kobasicom kada su se u sporu našle Slovenija i Hrvatska.


Komentari9
0bbd5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Cicka
18.04.2019 u 9:09 pa u 22:17 Srbija moze da zastiti recimo peglanu kobasicu, organski med sa sacem gde se gaji takav med takav zastiti , pasulj Gradistanac, dimljenog sarana (nema veze ako se saran gaji u ribnjaku vazno je kako se saran hrani , i kako se dimi ) , imate damast iz Bezdana koji prave stoljnjake i posteljinu po porudzbini , svako ko zeli da proslavi lepo svoju Slavu ili ugosti posebne goste bi trebao da kupi takav stolnjak i salvete , ko ima hotel i voli svoje goste treba da ima takve stolnjake ali i posteljinu. Eto recimo da li je iko objasnio da ovako zasticeni proizvodi po Briselskim pravilima idu bez carine , svako ce pre da kupi nesto sto je zasticeno jer ipak racuna da je roba sa posebnim poreklom bolja i da se ima kontrola nad njom a drugo nema ogranicenja kolicine jer moze da se izveze sva roba sa tom markicom. Recimo i sremska budjola ili suva kobasica su b.
Maja
@Cicka - Imate dobre ideje. Međutim, za svaki stavite regionalnu oznaku, npr. med iz Šumadije, dimljeni bački šaran, jer bi to bila razlika od goranskog, slavonskog ili dalmatinskog meda ili slavonskog dimljenog šarana. Ne znam gdje vam se proizvodi peglana kobasica, npr. mi smo zaštitili slavonski kulen i kulenove seke, istarsku kobasicu, dalmatinski, drniški i istarski pršut i sl. Imamo zaštićeno varaždinsko zelje (kupus) i ogulinski kupus. Time se podiže cijena proizvoda, regija dobija na gastroturizmu, a svrha je zadržavanje mladih ljudi na selu s mogućnošću normalne zarade i normalnog života.
Preporučujem 4
JorgeLB
Postoje različiti stupnjevi zaštite i svakako bi za Srbiju bilo dobro da što prije počme s prijavama. Procedura je u početku komplicirana, ali kad jednom shvatite princip lakše je. U Hrvatskoj je bilo problema s istarskim teranom (svojataju ga Slovenci), dalmatinskim maslinovim uljem (ne odgovara Konzumu), kranjskom kobasicon (opet Slovenija, dobili nekoliko godina prilagodbe). Osim što zaštitom porijekla dajete potrošačima određenu sigurnost, mnogo je važnije što cijena koju možete postići je daleko veća. Primjer vam je pršut. Nakada je sve bio pršut. No danas imate drniški pršut po 35 eura/kg, a ono što više ne može proći zove se dimljena sušena šunka po 10-15 eura/kg.
Dragoljub
Srbi nikako da shvate da oni stvaranjem Jugoslavije ne vladaju svojim prostorom jer to rade Jugosloveni a njima nije u interesu postojanje srbije a kamo li da napreduje.
Milan D.
A zasto bi neko stitio svoje proizvode u EU,EU nije Evropa,nije ni bilo kakva Svjetsk organizacija za zastitu svojih proizvoda i patenata.EU je nasledje i utociste nacistickih krugova iz drugog sv.rata pa tako Hrvati su mogli da zastite sve svoje zlocince iz 2 sv rata a istovremeno da izvrsi novi progon Srpskog stanovnistva i to na kraju dvadesetog stoljeca.
Lela
I ko tu sada ne radi dobro svoj posao? Koje su to sluzbe, organi, ministarstva, komisije itd koje ne rade? Da li imamo odgovor ili samo stalno konstatujemo nase propuste i kao guske u magli idemo dalje?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Ekonomija /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja