nedelja, 19.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:56

Za 12 godina kažnjeno 246 osoba zbog nasilja nad životinjama

Tužilaštvo je podnelo optužni predlog protiv 350 ljudi, a sud je zbog ovih krivičnih dela oglasio krivim 239 muškarca i sedam žena
Autor: Aleksandar Bojovićsreda, 17.04.2019. u 19:00
(Фото А. Васиљевић)

Od 2006. do 2017. godine zbog krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja u Srbiji je prijavljeno 1.788 punoletnih osoba, podaci su koje je Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama Orka prosledila „Politici”.

Od tog broja, javno tužilaštvo je podnelo optužni predlog protiv 350 ljudi, a sud je krivim oglasio 246 osoba – 239 muškarca i sedam žena. Poslednja presuda za ubijanje i zlostavljanje životinja izrečena je u ponedeljak u Osnovnom sudu u Obrenovcu.

Marko Đ. (21) iz ovog grada i Katarina P. (34) iz Beograda osuđeni su na devet, odnosno sedam meseci zatvora, pošto su oglašeni krivim da su mučili, a potom zaklali psa i sve to prenosili preko društvene mreže. Istom presudom, okrivljenima je produžen pritvor u kojem su od 29. decembra prošle godine, kada su uhapšeni.

Ova vest izazvala je veliko interesovanje javnosti, a čitaoci uglavnom komentarišu da su osobe koje su zaklale psa „monstrumi koje je trebalo kazniti dugogodišnjom robijom”.

Za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja zakonom je zaprećena novčana ili kazna zatvora do godinu dana. Ali nije zabeleženo da je neka osoba u našoj zemlji osuđena na maksimalnu kaznu. S druge strane, novčane kazne se kreću između 10.000 i 100.000 dinara.

I u organizaciji Orka smatraju da struktura izrečenih sankcija u poslednjih deset i više godina ukazuje na prilično blagu kaznenu politiku kad je o ovom krivičnom delu reč.

„Interesantno je da je za sve ove godine rad u javnom interesu kao sankcija izrečen samo jedanput. Ovo svedoči o slabo raširenoj praksi sudova da donose ovakve odluke, iako bi za ovu vrstu krivičnog dela rad u javnom interesu u velikom broju slučajeva bio najsvrsishodniji, naročito ako bi bio usmeren na brigu i negu životinja. Stupanjem na snagu novih odredaba Zakona o krivičnom postupku, u poslednjih nekoliko godina masovnija je primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja od strane javnih tužilaca (oportunitet). Iako odredbe ZKP-a obavezuju tužioca da ispita mogućnost primene pomenutog instituta, mislim da odlaganje krivičnog gonjenja u slučaju krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja nije primereno”, smatra Elvir Burazerović, direktor Orke.

Treba imati na umu i da kod krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja veliki broj počinilaca ostane neotkriven i neevidentiran.

Izveštaji Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama, odnosno struktura obrađenih predmeta koje građani njima podnose, ukazuju na veliki broj zlostavljanja i ubistava životinja, a uočava se tendencija blagog ali konstantnog porasta.

Orka je od 1. januara 2006. do 31. decembra 2018. godine stručno obradila i analizirala 6.500 slučajeva zlostavljanja i ubijanja životinja. Na osnovu te analize utvrđeno je da ljudi životinje najčešće fizički zlostavljaju (52 odsto), slede zanemarivanje (32 odsto), psihičko zlostavljanje (13 odsto), pojave hordašenja (dva odsto), i seksualno zlostavljanje (jedan odsto).

„Prema našem iskustvu, utvrđeno je i da najveći broj zlostavljanja počine osobe muškog pola. Namerno zlostavljanje skoro isključivo čine muškarci, u odraslom ili adolescentnom dobu. Jedini oblik zlostavljanja koji dominantno sprovode žene je gomilanje životinja (hordašenje). Iako počinilaca ima svih starosnih dobi, naročito je zabrinjavajući procenat onih maloletnih, čemu se u našem društvu ne posvećuje dovoljna pažnja, zbog opšteg stava da ’dečju igru’ ne treba shvatati ozbiljno”, navode u Orki.

Najčešće žrtve zlostavljanja su one životinje koje imaju manji stepen zaštite – kućni ljubimci čiji su vlasnice žene ili, pak, napuštene životinje o kojima se one brinu.

Orka je 2003. godine pokrenula kampanju čiji je cilj bio da se mučenje i ubijanje životinja označi kao krivično delo.

Tada je organizovana peticija koju je potpisalo više od 10.000 građana. Narodna skupština ubrzo je usvojila Krivični zakonik Republike Srbije, koji u 269. članu, prvi put u istoriji naše zemlje, inkriminiše ubijanje i mučenje životinja. Orka je kasnije u više navrata predlagala da kazne budu od tri do pet godina zatvora.

Zbog velikog broja zlostavljača, ali i blagih kazni, i pokret Levijatan je nedavno organizovao potpisivanje peticije za podnošenje inicijative za izmenu i dopunu Zakona o dobrobiti životinja, pooštravanje kazni, kao i za uvođenje policije za životinje. 


Komentari6
0d5f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Snezana Nicetic
Svi koji vide neki oblik maltretiranja treba da prijave, bilo da su maltretirane zivotinje ili ljudi.Onaj ko zlostavlja treba biti strogo kaznjen jer danas je pas, a sutra covek. Sta se desilo sa pociniocem koji je hirurski precizno psu odsekao sape? Da li je trebao biti kaznjen? Svi koji zlostavljaju, sigurna sam, su psihicki bolesnici i treba ih lečiti i skloniti iz drustva. Psihički zdrava i stabilna osoba ne zlostavlja.
Svetlana
Pozdravljam peticiju i vreme je da se jednom stane na put nasilnicima i zlostavljacima, kakvi su prema zivotinjama takvi su i prema ljudima!
Alisa
Psi i ostale zivotinje su ziva bica a ne vlasnistvo i ne moze se sa njima raditi sta hoce. Njihovi zivoti nisu manje vredni od zivota ljudi i trebalo bi da budu isto zasticeni. Ubice zivotinja bi trebalo psihijatrijski ispitati. Kako ga je taj pas isprovocirao da ga ubije?
Бранислав Станојловић
ИДИОТИЗАМ! Власник има право да располаже својином према потреби.
Miloš
Naravno da će ubistvo ili povređivanje čoveka biti strožije kazne, iako za onog psa bi takođe morala biti strožija kazna. Jel to svačiji život vredniji od ljudskog? I moram da pitam, a kako to mi znamo da je zaista onaj pas zaklan? Preneo se na društvenim mrežama gde je snimak videlo manji broj ljudi, a mi ostali? Policiji i sudstvu bi bilo bolje da se pozabave slučajevima sekti. Ako se ispostavi da one postoje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja