sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Danas sahranjujemo Miću

Miroslav je ostao bez žene, sa dvoje male dece, tek rođenom kćerkom i dvogodišnjim sinom. Prekinuo je rukometnu karijeru, koja je ionako bila na zalasku. Po struci je bio vodoinstalater i krenuo je sa svojim poslom. Od Novog Sada i Beograda, za poslom je stigao do Jekaterinburga…
Autor: Goran Antonićsreda, 17.04.2019. u 09:08
Фото Пиксабеј

Tek što smo otvorili gradilište u Ufi ukazala se potreba za jednim vodoinstalaterom. Izbor je pao Miroslava koji je radio na našem gradilištu u Jekaterinburgu a bio je odličan majstor.

Mi koji volimo sport posebno smo ga gotivili jer je nekada bio dobar rukometaš. Igrao je u zrenjaninskom „Proleteru”, jugoslovenskom prvoligašu. Svi su bili zadovoljni njegovim radom a često nam je pričao o sportskim danima i druženjima sa sportistima koji su nam bili idoli. Bio je vrhunski sportista ali nije imao ozbiljniji inostrani angažman. Samo šest meseci je igrao u Nemačkoj. Tada se u sportu nije mnogo zarađivalo. Ni stan nije dobio, nije iskoristio ni tu lokalnu popularnost.

Ništa materijalno nije obezbedio od rukometa. Pred odlazak u Nemačku supruga mu je bila u drugom stanju. Čekali su drugo dete. Imala je težak porođaj od čijih posledica je ubrzo umrla.

Miroslav je ostao sa dvoje male dece, tek rođenom kćerkom i dvogodišnjim sinom. Prekinuo je rukometnu karijeru, koja je ionako bila na zalasku. Po struci je bio vodoinstalater i krenuo je sa svojim poslom. O deci je brinula njegova majka koja je živela u Titelu. On je radio uglavnom u Beogradu i Novom Sadu. Sa decom je provodio vikende. U Rusiji nije radio mnogo, kod nas u Jekaterinburgu oko godinu dana i pre toga u Tjumenju isto toliko.

(Foto Piksabej)

Nakon tri meseca provedena u Ufi otišao je u Beograd da u ruskoj ambasadi overi novu radnu vizu. Kada se vratio trebalo je da mu izradimo radnu dozvolu i morao je da prođe lekarski pregled jer je lekarsko uverenje uslov za dozvolu. U bolnici gde smo svi kontrolisali zdravlje rekli su da ima problem sa plućima i da uverenje ne može dobiti. Isto su potvrdili i u Sočiju iako je on tvrdio da je na pregledima u Beogradu bilo sve u redu.

Raspitivao se da li može negde da kupi lekarsko uverenje. Irina, naš inženjer  ponudila se da mu pomogne. Tražila je da ponese snimak pluća i da zajedno odu kod lekara da pitaju za uverenje. Kad su se vratili, Irina je bila preplašena, skoro uplakana i rekla je da ona ne može da ga vodi na onkologiju.

Lekar je posumnjao da Miroslav ima rak na plućima.

Tražio je da ide kući, tvrdeći da će prodati stan i da će se tim novcem lečiti. Ubedio sam ga da odemo odmah kod lekara i da će firma platiti preglede.

(Foto Piksabej)

Bio je ubeđen da je u pitanju nešto strašno. U bolnici su ga poslali na skener i lekar je napisao da pacijent ima tuberkulozu. Miroslav je obradova: „Dobro je da nemam rak”. Želeo da razgovaram sa lekarom koji je to napisao. Kad sam mu rekao da je ranija dijagnoza bila nešto drugačija on je pozvao svog kolegu i uputio nas kod njega. Rekli smo da je i pre šest meseci u Sočiju lekarima bilo nešto sumnjivo. Onkolog nas je prekinuo rečima: „Ovo što ja vidim na snimku starije je od godinu dana. Pre šest meseci moglo je samo da bude manje”.

Dalje je objašnjavao da dijagnoza treba tek da se utvrdi i da još ništa nije sigurno. Zakazao je da za tri dana dođemo kod njega ponovo ali je Miroslav bio ubeđen u lošu dijagnozu i rekao da ne može više da čeka i da mora hitno u Srbiju. Isplatili smo mu sve plate i svi smo dali prilog za za njega. Pretpostavljalo se da će morati na operaciju, da neko vreme neće moći da radi i to je bila naša pomoć. Svi smo mu od srca poželeli i izlečenje i oporavak, i povratak u Ufu. Karta je bila za dva dana. Ta dva dana on je dolazio na posao ali nije radio, uglavnom je sedeo kod magacionera. Tvrdio da nema baš nikakve tegobe.

Mića se SMS porukom iz Srbije javio magacioneru sa kojim je bio u kontaktu i poručio da mora na operaciju. Dva meseca od odlaska nije se javljao. Magacioner ga je pozvao i on mu je rekao da još čeka, da ne radi, da ima velike troškove i da je oglasio prodaju stana. Posle mesec dana ponovo ga je pozvao i onda je je Mića tražio da mu pozajmi 500 evra, obećavši da da će vratiti kad proda stan. Skupili smo 500 evra i poslali a on se zahvaljivao, plakao i govorio da je operacija isključena. Za nekoliko dana počeće hemoterapije.

Dobru vest nismo očekivali, niko nije hteo da ga zove, ali je došao iz Srbije jedan njegov kolega. Pitali smo ga da li zna šta se dešava, on je zaplakao rekavši da je mnogo loše.

Magacioner je skupio snage da ga nazove. Javila se njegova majka i molila je da ga češće zove, da ga ohrabri, tvrdila je da se on predao.

(Foto Piksabej)

Nedugo posle toga sa njegovog broja stigla je SMS poruka u kojoj je pisalo: Mića je umro!

Krenuli smo da skupljamo pomoć njegovoj porodici. Skupili smo malo više od hiljadu evra. Pozvao sam njegovu majku, izjavio joj saučešće i objasnio sam kojim povodom zovem. Zahvaljivala se i rekla da to biti dovoljno za sahranu.

Molila je da zaposlimo njegovog sina. Obećao sam da ću pomoći koliko budem mogao. Još jednom se zahvalila i jecajući je rekla: „Danas sahranjujemo Miću“, onda je zavrištala.

Sa njegovog broja mi je SMS om potvrđeno da je novac podignut.

Posle nekoliko mesec na našem gradilištu počeo je da radi njegov sin.

Nažalost radio je samo tri meseca. Na život u Rusiji trebalo je naviknuti. On nije imao dovoljno strpljenja i rešio je da se vrati u Srbiju.

 

Goran Antonić, Ufa, Rusija

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 


Komentari11
2130e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ataševac
sta reci.od sudbine se pobjeci nemoze molim se bogu da nadjem mir.u sebi.tesko mi ide.razmisljam da sve ostavim i odem u neki manastir.mozda.
Nikola
Tuzno... Sa Mikijem sam ziveo zajedno u Ekaterinburgu jedno vreme...U istom onom nesrecnom stanu u kojem je i Djole,drugi kolega preminuo od,kako su lekari tada tvrdili jake infekcije disajnih puteva.Dobar,veseo covek je bio,i cesto se setim njega. Hvala ti na ovaj nacin ostavljas trag o ljudima kojih vise nema medju nama...
Milijana S
Jako potresna prica.
Savo Zivkovic
Mnogi misle da je lako ici po gradilistima sirom svijeta i trpati pare u dzepove. Tezak je to zivot. _Tezak . Divna prica. Da se svako zamisli nad zivotom
Даница Ружић
Дирљиво. Хвала.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja