utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:49

Štreberi su najbolji glumci

Više od 17 godina glumac Pozorišta na Terazijama Žarko Stepanov, koga gledamo u seriji „Istine i laži” (Prva TV), nastupao je sa svojom tamburaškom grupom „Zorule”
Autor: Ljiljana Petrovićponedeljak, 15.04.2019. u 14:54
(Фото Александар Крстовић)

Ništa nije nagoveštavalo da će 2003. biti za njega godina promene. Žarko Stepanov, koji u seriji „Istine i laži” (Prva TV) igra Slobu Kokota, s prtljagom punim lepih uspomena, doselio se tada u Beograd iz rodnog Novog Sada. Završio je srednju Muzičku školu „Isidor Bajić”, došao je u prestonicu željan znanja i obrazovanja i, igrom slučaja, upisao se na Fakultet dramskih umetnosti.

Za sve njegove prijatelje bilo je to veliko iznenađenje jer je više od 17 godina, svirajući tamburaški bas, nastupao sa svojom tamburaškom grupom „Zorule”, a potom „Ravnica”.

Sa 11 godina počeo je u kulturno-umetničkom društvu „Sonja Marinković”. Kaže, na prvom nastupu, u Turiji, kontrabas je bio duplo veći od njega, tako da nije mogao da dohvati gornji ton. Jedva je držao instrument. Otac Živko ga je vodio na svirke i, gledajući muzičare kako prstima šaraju, a basista s tri prsta stiska jedan, drugi, treći ton, i to mu se učinilo najlakše. U kući su imali kontrabas koji je služio kao ukras i rešili su da ga srede. Nabavili su i veći auto. Otac je svirao tamburicu iz ljubavi. Iako je bio zaposlen u jednom osiguravajućem društvu, porodicu je hranio svirajući. Devedesetih godina je, posle svake svirke, donosio kući 200, 300 maraka pa one teške dane nisu osetili. Sada mu dani, u trećem životnom dobu, teku lagano, u penziji je. Ponadao se da će sin da se školuje za muzičara i da će svirati gudački instrument.

Ali...

Počelo je s balom...

– Ja sam, eto, završio u glumačkim vodama – kaže naš sagovornik.A grupa „Zorule” i danas postoji. Prati Đorđa Balaševića na koncertima.

Pamti Žarko Stepanov prvi nastup u Srpskom narodnom pozorištu, gde je s grupom „Zorule” svirao u predstavi „Evgenije Onjegin”, u režiji velikog Branka Pleše. Bila je scena bala – priseća se – i napravili su im kovrdžave frizure. Voleo je da gleda novosadske glumce kako pripremaju predstave.

Veruje da je ova predstava bila uvod u ono što je posle došlo... Na prijemnom ispitu na FDU-u video je da je jedan kandidat došao s gitarom i pomislio: „Mogao bih da pokažem sve što znam”. Zamolio je mladića da mu pozajmi instrument. Pripremio je monolog iz „Banovića Strahinje”, deo iz Sterijine „Pokondirene tikve”, poemu „Mostarske kiše” Pere Zupca... i od 307 kandidata prošao je u uži krug. Za prijemni ispit kaže da mu je bio veliki stres.

Tako se našao u prvoj klasi poznatog glumca i profesora Dragana Petrovića Peleta. Za svog profesora kaže da je odgovoran, iskren, sjajan pedagog. Da igra u pozorištu, u serijama i na filmu i – da se bori za svoje studente.

– Na akademiji u prve dve godine studenti ne smeju da igraju, a mi smo to radili. Moja prva pozorišna predstava je „Mala trilogija smrti”, u režiji Nebojše Bradića, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Stvarno je bilo uživanje biti sa profesorom na sceni, pa još igrati s Nebojšom Dugalićem, Đurđijom Cvetić, Milicom Zarić, Ljubinkom Klarić...

Prvu ulogu na televiziji dobio je u seriji „Ljubav i mržnja”. Potom je igrao i u serijama „Kuku, Vasa”, „Komšije”, „Sinđelići”, „Vojna akademija”, „Senke nad Balkanom”, „Andrija i Anđelka”, filmu „Inkarnacija”. Sada ga gledamo u seriji „Istine i laži” i filmu „Južni vetar”, gde igra poslastičara. Kaže, pamtiće sve uloge. Sve su mu drage.

U matičnoj kući, Pozorištu na Terazijama, trenutno igra u šest naslova: „Mama mija”, „Viktor Viktorija”, „Ženidba i udadba”, „Glavo luda”, „Neki to vole vruće” i „Mister Dolar”. Ponosan je što je ušao na velika vrata u teatar: igrao je glavnu ulogu u predstavi „Briljantin”, u režiji Miše Vukobratovića.

Primećujemo da se kod njega gotovo sve vrti oko muzike, a da to nije iskorišćeno u seriji „Istine i laži”, gde igra Slobu Kokota...

Talenat plus sreća

– Bilo mi je zadovoljstvo da gradim taj lik. Kako je serija licencirana, tamo gde je bilo prostora, pružili su mi šansu iz produkcije. A ako me pitate da li sam zadovoljan odigranom ulogom – jesam, generalno.

Inače, Slobodan i on su dva sveta. Slobodan je iz imućne porodici, on nije. Slobodan ima batlera i ceo dan je u bademantilu i ispija koktele, a on mora da se bori, ali je, i pored toga, zadovoljan svojim životom. Njegova majka Vesna je bila u Savezu boraca, radila je u Kulturnom centru Novog Sada, poslednjih godina držala je prodavnicu pozamanterije. Sada je u penziji. Sa sestrom Tamarom imao je lepo detinjstvo.

– Ovaj grad mi je otvorio mnoga vrata. I mislim da sam to iskoristio. U ovom poslu je potrebna velika sreća. Pored talenta i rada, sreća je ključna. Možete da budete jako talentovani, ali ako nemate sreće vaš talenat će da ostane u četiri zida. Ja sam u nekim trenucima imao sreću. Tri godine sam radio na televiziji, vodio sam emisije „Naj od Naj” (Foks) i „Srećne vesti” (Prva TV). Tri godine sam vodio Jutarnji program na Naksi radiju. Nisam školovani novinar, ali eto... Pustili su me u etar. Dali su mi šansu.

Sada se od gitare ne odvaja. Kad su mu u radio-emisije dolazili gosti, svirao bi i pevao s njima. Za tri godine napravio je 150 intervjua. Najponosniji je na one s Kemalom Montenom, Vladom Divljanom i Zdravkom Čolićem. Pet godina se bavi pedagoškim radom kao profesor tehnike glasa u školi „Prvi koraci”. U ovoj školici su svojevremeno držali časove Milorad Mandić Manda i Nebojša Glogovac.

Kako rade Bjelogrlić i Laušević

Svedok je kako se rađala serija „Senke nad Balkanom”. Naš sagovornik kaže da je za sve nas Dragan Bjelogrlić iznenađenje. Ko bi rekao da je poznati glumac tako dobar reditelj.

– Bjelogrlić je esteta – kaže Žarko Stepanov. – Sve projekte koje će ubuduće da radi biće veliki i kvalitetni, jer ga interesuju dobre priče. Snimao sam prvi snimajući dan, to mi je bilo značajno iskustvo. U Barandu sam došao u šest ujutru. Snimalo se u šumi. Odmah su me ošišali. Kao vojnik, ađutant generala Živkovića, morao sam da budem s kratkom kosom. To mi je bio prvi šok. Ceo dan smo snimali tri scene. U nekim serijama za jedan dan ekipa snimi dvanaest scena i to gotovo da možete da spakujete u jednu epizodu. Video sam kako Dragan Bjelogrlić obraća pažnju na detalje. Sve mu je bitno. Starinski automobil trebalo je da uđe u kadar i tu scenu su radili više puta. Sada je prebrzo, sada sporo, ajde ovaj ugao... Da biste radili dobro, morate biti perfekcionista. Štreberi su najbolji glumci. Ovo me je podsetilo na priču kako je Žarko Laušević igrao svoje predstave. Dođe dva sata pred predstavu i zavuče se u neki kutak: „Ne mogu da pričam o šljivama, a onda posle pet minuta izađem na scenu i govorim Hamleta.”

Volim da slušam i gledam starije kolege jer želim da budem bolji.


Komentari0
ecbb3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja