sreda, 17.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:53
PORODIČNI LEKAR

Čvrst san nema zamenu

Spavanje je najmoćniji prirodni lek – obnavlja mozak i telo, poboljšava koncentraciju, izoštrava zapažanja, jača pamćenje i održava vitkost, a kad izostane, nastaju problemi
Autor: Aleksandra Mijalkovićnedelja, 14.04.2019. u 10:00
(Фото Ансплеш)

Onog trenutka kad spustimo glavu na jastuk, u tišini i spokoju svoje spavaće sobe, predajemo snu ne samo nakupljeni umor već i sve ono što je tokom dana držalo napetim naša čula, emocije i psihu. Kad zaspimo, kao da smo se isključili iz svojih svakodnevnih aktivnosti, odnosno svoje telo privremeno prebacili iz „on” u „of” stanje – ili se, barem, tako doskora verovalo. Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da je spavanje sve, samo ne to!

Naučnici su, naime, utvrdili da se u toku sna u našem organizmu dešavaju mnogi zanimljivi i važni procesi, bitno drugačiji nego dok smo budni. Oni omogućavaju telu, a pre svega mozgu, da se obnovi. Čim sklopimo oči, mozak počinje užurbani „noćni rad”: čitave legije neurona kreću u akciju, u savršenom skladu odašilju električne impulse, „procesori informacija” prazne skladišta od svega suvišnog i nepotrebnog, oslobađajući mesto za nova saznanja i utiske. Mozak pokreće sistemsku proveru – da li su enzimi, proteini i hormoni u ravnoteži – i uklanja zaostali krš od toksičnih materija koje bi mogle da ga ugroze.

Tako, dakle, izgleda „mozak koji spava”.

– Spavanje je najmoćniji prirodni lek, nezamenljiv način da se duh i telo obnove i oporave, delotvorniji od bilo kojeg medikamenta. Preporučenih od sedam do osam sati sna svake noći poboljšava našu koncentraciju, izoštrava zapažanja, jača pamćenje i održava metabolizam, odnosno, sisteme koji regulišu našu težinu. Ukoliko bi svako od nas spavao onoliko koliko mu je potrebno, bio bi zdraviji, zadovoljniji i vitkiji, s manjim rizikom da dobije dijabetes tipa 2 ili da oboli od depresije, anksioznosti, Alchajmerove bolesti, osteoporoze ili kancera – tvrdi dr Meri Karskadon, profesorka psihijatrije i humanog ponašanja Univerziteta Braun (SAD).

Kad mladi „vilene”

Nesanica je poprimila razmere epidemije koja ozbiljno preti javnom zdravlju, i zato spavanje mora da postane ozbiljnija briga zdravstvene politike.

Iako smo svi svesni koliko nam je važan čvrst, okrepljujući noćni san, istrajavamo u tome da ga se lišavamo, teturajući se umorno i bezvoljno kroz sve one duge sate koji slede posle nedovoljno spavanja. Posledice su ozbiljne. Oko 40 odsto odraslih priznaje da je, usled manjka sna, povremeno potpuno gubilo koncentraciju tokom dana, a pet odsto da je do toga dolazilo dok su vozili kola. Nesanica udvostručava opasnost od nezgoda na poslu.

Nespavanje se prenelo i na mlađu generaciju: 45 odsto tinejdžera spava tokom školske nedelje manje od devet sati tokom noći, pa svaki četvrti zaspi na času bar jednom sedmično, istina, ovo su podaci američkog istraživanja. Ovo je bilo dovoljno da vrlo uticajna Američka akademija pedijatara odobri predlog da u srednjim i višim školama nastava počinje kasnije, da deca ne bi dolazila neispavana.

Spavanje je jedino vreme kad ljudski mozak može da se posveti sopstvenom održavanju i okrepljenju, i ako to ne učini, dovodi naše zdravlje u opasnost. Umnožavaju se slobodni radikali koje ispuštaju preopterećene ćelije zadužene da nas snabdevaju energijom, a promene se događaju i na nivou neurona, nervnih ćelija.

– Kada moždane ćelije ne dobiju svoju dozu noćnog počinka, one postaju kao radnici stalno angažovani u dve smene, umaraju se i na kraju dožive kolaps. Moramo, dakle, jasno utvrditi do koje granice smemo da ih „pritiskamo”. Čak i nakon najmanjeg perioda lišavanja sna, naše ćelije mozga trpe – upozoravaju neki od vodećih svetskih stručnjaka za poremećaj spavanja.

Ako tinejdžer ne spava dovoljno, njegov mozak će ubrzano stariti i izgledati kao mozak sredovečne osobe!

Hronično nespavanje je veliki stres za telo, a sve češće ono nije izazvano objektivnim uzrocima, nego je stvar našeg ličnog izbora. Kad bi već trebalo da smo u krevetu, proverimo (još jednom!) svoj mobilni telefon, zurimo u ekran kompjutera, prolazimo kroz račune... Stalno smo okruženim svetlima, zujanjem i drugim stvarima koje nam ometaju san. To remeti naš unutrašnji časovnik i povećava lučenje hormona kortizola, koji nam je potreban samo u budnom i aktivnom stanju.

Ćelije „čistači” mozga

Zašto nam je san uopšte potreban?

Dve suprotstavljene evolutivne teorije pokušale su da daju odgovor. Prema prvoj, dok spavamo mi smo u stanju mirovanja, samim tim u manjoj smo opasnosti da budemo uočeni i postanemo plen predatora. Druga tvrdi da smo, naprotiv, upravo tada bespomoćni, ranjivi, nesvesni neprijatelja. Verujući da, ipak, postoji neki jači razlog, dr Majken Nedergard, direktor Centra za neuromedicinu Univerziteta Ročester, pošao je od toga da svaki organ u telu troši energiju dok radi, i pritom nastaju otpaci koje nekako mora da ukloni. Mozak je veliki potrošač energije – kako on to uspeva?

To se događa uz pomoć čitave vojske ćelija u mozgu, koje su stručnjaci dotle ignorisali, ne shvatajući njihovu svrhu. Te misteriozne glijalne ćelije, neaktivne tokom dana, najednom ožive dok spavamo. Mozak, koji u budnom stanju liči na veliki aerodrom po kojem informacije jure poput užurbanih putnika, na vrhuncu angažuje 86 odsto svog kapaciteta, ali kad čovek zaspi, ta aktivnost spadne na trećinu. Ćelije se skupljaju, oslobađajući mesta za tečnost iz kičmene moždine da prostruji između njih i odnese sve što je nepotrebno.

Ukoliko ne spavamo dovoljno, ne omogućavamo glijalnim ćelijama da urade svoj posao kako treba i uklone otpatke, koji mogu pokrenuti određene degenerativne procese. Time ugrožavamo zdrave moždane ćelije i smanjujemo njihovu sposobnost da obavljaju čak i najjednostavnije zadatke.


Komentari0
b815d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja