utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Cvijanovićeva: Događaje u Srebrenici posmatrati u celini

petak, 12.04.2019. u 13:17
Меморијални центар Поточари (Фото Бета/АП)

BANjALUKA – Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je danas da je potrebno da se događaji u Srebrenici, ali i njenoj široj okolini, od 1992. do 1995, posmatraju u celini, jer je samo na taj način moguće stvoriti kontekstualno jasnu i objektivnu sliku o ratnim dešavanjima na tom prostoru iz jula 1995.

„Važno je da svakoj temi pristupimo i slobodno i ozbiljno, a posebno onim temama koje su proizvele mnoge procese ili dugotrajne posledice”, rekla je Cvijanovićeva obraćajući se na Međunarodnoj naučnoj konferenciji o temi

Konferencija „Srebrenica, stvarnost i manipulacije” koja se danas i sutra održava u Banjaluci, a okupila je eminentne stručnjake iz Rusije, SAD, Nemačke, Izraela, Italije, regiona i BiH.

Predsednica Republike je dodala da su u poslednje 24 godine, o Srebrenici i događajima iz jula 1995, pisali i govorili mnogi.

„Ako na internet pretraživaču ukucamo reč 'Srebrenica', prvo što će nam ponuditi jesu tekstovi i članci o stradanju Bošnjaka, o sudskim procesima i presudama za zločine nad Bošnjacima, kao i fotografije Memorijalnog centra u Potočarima. Ta su stradanja bila teška, a svaki zločin zaslužuje osudu, kao što i svaka žrtva zaslužuje poštovanje”, rekla je Cvijanovićeva, javlja Tanjug.

Nažalost, istakla je ona, u slučaju Srebrenice postoje priznate i nepriznate, prepoznate i neprepoznate žrtve, pa bi tako neki neobavešteni istraživač mogao zaključiti da je pre 11. jula 1995. godine na tom području vladao mir i da pre tog dana nije ispaljen niti jedan jedini metak.

„Nije dovoljno to što se u Republici Srpskoj zna da je takva interpretacija nepotpuna, netačna, zlonamerna i planski konstruisana, ukoliko se ne budemo borili da istina izađe van naših granica. Zbog toga je važan svaki događaj, pa tako i ova konferencija, da okupljamo intelektualce i tražimo sagovornike koji su zainteresovani da čuju šta se na prostoru Srebrenice, dešavalo u periodu od 1992. do 1995. godine”, naglasila je Cvijanovićeva, prenela je RTRS.

Ona je istakla da nije cilj ni ove konferencije, ni bilo koje druge rasprave o Srebrenici, da se poriču zločini koje su počinili pojedini pripadnici srpskog naroda, ali istovremeno niko ne treba očekivati da se može tolerisati zlonamerna konstrukcija čiji je cilj da se genocidnom proglasi Republika Srpska ili narod koji je u prošlosti nekoliko puta bio suočen sa stvarnim pokušajima istrebljenja.

„Ono što je potrebno jeste da se događaji u Srebrenici, ali i njenoj široj okolini, od 1992. do 1995, posmatraju u celini, jer je samo na taj način moguće stvoriti kontekstualno jasnu i objektivnu sliku o ratnim dešavanjima na tom prostoru iz jula 1995. godine”, poručila je predsenica Republike.

To znači, pojasnila je ona, da se moraju uzimati u obzir i ratni zločini nad Srbima u Kravici, Skelanima, Zalazju i drugim mestima u okolini Srebrenice, koje su počinili pripadnici 28. divizije takozvane Armije BiH, pod komandom Nasera Orića.

„ Mora se uzeti u obzir i uloga međunarodnih aktera u Srebrenici, počevši od činjenice da je taj grad 1993. godine proglašen za demilitarizovanu zonu, u kojoj je bio stacioniran holandski bataljon UNPROFOR-a sa zadatkom da razoružaju muslimanske jedinice, ali to, nisu nikada uradili. Naprotiv, omogućili su im da se unutar demilitarizovane zone konsoliduju, da napadaju okolna srpska sela, da vrše monstruozne zločine nad srpskim stanovništvom, a da se potom bezbedno vraćaju u zonu unutar koje, formalno, nisu smeli ni da postoje kao oružana formacija”, rekla je ona.

Naglasila je da se svakao ne mogu zanemariti ni svedočenja pojedinih srebreničkih Bošnjaka, poput Ibrana Mustafića i Hakije Meholjića, koji tvrde da je Alija Izetbegović za vreme ratnih sukoba nekoliko puta govorio o planu da se Srebrenica i tamošnji Bošnjaci žrtvuju, kako bi NATO dobio legitimitet za vojnu intervenciju na Republiku Srpsku.

„Interesantno je i to što se teza 'sprečavanje nove Srebrenice' često koristila kao izgovor za intervencije zapadnih sila, ne samo na Republiku Srpsku i Saveznu Republiku Jugoslaviju, već i na zemlje poput Iraka i Libije. Srebrenica je, dakle, poslužila kao blanko opravdanje za vojne intervencije širom sveta, i korištena je s namerom da se na ovu priču stavi tačka i da se svaka racionalna debata o događajima u Srebrenici unapred proglasi za relativizaciju zločina, vređanje žrtava, negiranje genocida i slično”, naglasila je predsednica Srpske.


Komentari3
2d266
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никола Ивановић
Све оно што је ишло у прилог Срба систематски је склањано. Док сам био директор Радио Југославије боравио сам као гост на Палама Радована Караџића 16. марта 1997. Разговор је трајао два и по сата. На сва питања и дешавања у БиХ, посебно Подриња, одговорио је уз услов да ништа не објавим. Тога сам се држао. 2. јула 1998. док сам био на годишњем одмору у САД (гдје и остајем), смијењен сам без образложења. Проваљују у мој стан, Илије Стојадиновића, кад нестаје и снимак поменутог разговора. Остаје трајно свједочење у кнјизи "Скупа власт, јефтина држава", ("Чигоја") у поглављу "Крађа под затитом државног грба и печата савезне владе". Тај снимак разговора са Радованом Карађићем, његово свједочење, било би данас од непроцјењиве вриједности. Посредник за сусрет био је бард југословенског глумишта Данило Лазовић.
Anabela
Dogadjaji u BiH se i mogu posmatrati samo integralno, kroz ceo XX vek, a ne samo kroz devedesete ili kroz pojedinacne dogadjaje. Samo tako ce se doci do trajnig mira. Odbaciti svaki pokusaj da se genocid iz Drugog sv. rata koji je pocinjen u BiH (NDH) nad Srbima ignorise, a da se koristi samo termin "genocid" za dogadjaj u Srebrenici. Jer to ne bi bilo tacno. Neko zeli da upotrebi presudu Medjunarodnog suda protiv Srba (da ih ubedi da i nisu Srbi nego "pravoslavni Bosnjaci"-sto je pokusaj duhovnog i kultrunog genocida koji traje od pocetka XX veka do danas). Svako ima pravo na zalbu i na posteno sudjenje. Srebrenicu je sigurno moguce razmatrati pred medjuanrodnom sudskom instancom nezavisnom od NATO i SAD. Nas zadatak je da to rasvetlimo i dodjemo do postenog sudjenja. Zbog Srbije i zbog slobodnog sveta.
Senad Bosnjak
sta te ima ko ubjedjivat citaj i sama ces pronaci o Srbima iz Srbije,koji tvrde da su u Bosni svi Bosnjaci bez obzira na obred koji ispovijedaju(Ilija Garasanin)
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja