ponedeljak, 15.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

KOŠARE (2): Rat na karauli je počeo 30. septembra 1998.

Do 24. marta 1999. godine nismo preduzimali nikakve posebne nove mere, jer smo ih preduzeli još 1998. godine, objašnjava pukovnik Duško Šljivančanin koga je početak NATO agresije zatekao u Đakovici
Autor: Milan Galovićsreda, 10.04.2019. u 19:30
Послуга минобацача Војске Југославије код Јуника у марту 1999. (Фото ЕПА/Мома Дабић)

Početkom 1998. godine dolazi do eskalacije sukoba u južnoj pokrajini Srbije. Nasrtaji na granicu su sve žešći, sukobi dobijaju obeležja ratnih okršaja. Vojnik Đula Dorni iz 74. graničnog bataljona Podgoričkog korpusa gine 7. maja 1998. godine. On je prvi graničar koji je nastradao u sukobima 1998/99. godine.

– Otprilike u to vreme karaule „Košare” i „Morina” (susedna karaula) su blokirane i upravo tada se VJ prvi put angažuje unutar Kosmeta, i to zbog snabdevanja ovih karaula. Sećam se da je na čelu kolone išlo borbeno oklopno vozilo koje je putem razglasa, na albanskom, upozoravalo stanovništvo i pripadnike OVK da ne napadaju vojsku – kaže pukovnik Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona.


Krijumčarenje oružja preko albansko-jugoslovenske granice 1998. godine (Foto EPA/Loisa Gouliamaki)

On je tada bio zamenik komandanta 57. graničnog bataljona iz Uroševca. Već 6. jula 1998. godine postavljen je za komandanta 53. graničnog bataljona. Ova jedinica, sa komandom u Đakovici, bila je odgovorna za granicu od tromeđe Srbije, Crne Gore i Albanije, preko Đeravice (2.656 metara nadmorske visine), Juničkih planina do Paštrika (1.989 metara nadmorske visine). Ukupno 68 kilometara granice.

– Već krajem jula u rejonu sela Junik, legla terorista, poginuo je načelnik štaba 63. padobranske brigade potpukovnik Goran Ostojić – seća se Šljivančanin.

Za selo Junik čulo se te godine širom sveta kada se američki izaslanik Ričard Holbruk sreo i slikao sa pripadnicima OVK, jasno pokazujući na čijoj su strani SAD.


Petorica vojnika ubijena su u blizini albanske granice 30. septembra 1998. (Printskrin)

Šljivančanin kaže da je za njega najteži dan u karijeri bio 30. septembar 1998. godine, kada su, u zasedi uz graničnu liniju, u blizini karaule „Košare” poginula petorica vojnika, a u rejonu karaule „Morina” jedan podoficir. Tada su poginuli vojnici Vladimir Radojičić, Ilija Pavlović, Miladin Gobeljić, Miloš Pavlović i Miroslav Jocić, kao i zastavnik Dragan Bundalo. Tog dana je praktično počeo rat za vojnike na karauli „Košare”, pola godine pre NATO agresije.

Tokom predstojeće zime vojnici su bili na položajima, u karaulu bi se vraćali samo da se okrepe i nakratko odmore.

– Do 24. marta 1999. godine nismo preduzimali nikakve posebne nove mere, jer smo ih preduzeli još 1998. godine – objašnjava Šljivančanin, koga je početak NATO agresije zatekao u Đakovici.


Major Duško Šljivančanin i kapetan prve klase Aleksandar Grbović sa oružjem zaplenjenim na granici u avgustu 1998. (Foto lična arhiva)

Prvih dana po početku napada alijanse, na granici je bilo relativno mirno. Očigledno se očekivalo da će vazdušni udari brzo rešiti rat. Sagovornik „Politike” bio je 8. aprila u rejonu karaule „Košare”, razgovarao sa vojnicima, a zatim se peške uputio na desetak kilometara udaljenu karaulu „Morina”.

– Osmatrajući teritoriju Albanije nisam uočio nikakve pokrete i nije bilo nikakvih indicija da će već za desetak sati uslediti agresija na rejon karaule „Košare”. Negde posle ponoći, oko jedan sat, dok sam se nalazio na komandnom mestu u Đakovici, izvestili su me da artiljerija vojske Albanije dejstvuje po našim položajima u rejonu karaule „Morina”. Odmah smo zaključili da je to početak kopnene agresije – kaže Šljivančanin.


Vojska Albanije u napadu na položaje Vojske Jugoslavije (Foto EPA/Anja Miedringhaus)

Granatiranje je trajalo do ranih jutarnjih časova. Između pet i šest sati počinje artiljerijski i vazdušni napad na karaulu „Košare”. Nešto kasnije počinje pešadijski napad, a u prvom ešalonu, kako se procenjuje, bilo je između 800 i 1.000 pripadnika OVK.

– U trenutku napada graničari su se nalazili u grupama od 15 do 20 vojnika, primili su prvi udar, naneli gubitke, što je neprijatelja pokolebalo da nastavi napad, a pored svega su naišli na protivpešadijske mine. Danas mislim da smo imali i ratne sreće, jer nisu znali koliko nas u tom trenutku zapravo malo ima – smatra Šljivančanin.

Težak teren, surova klima

Kad je reč o bici na Košarama, treba imati na umu krajnje nepovoljnu situaciju u kojoj su se našli pripadnici VJ. Napadači su se nalazili na višim tačkama, bili su brojniji, a avijacija NATO-a imala je potpunu prevlast u vazdušnom prostoru.

Planinski reljef je skoro u potpunosti onemogućavao upotrebu ratne tehnike sa naše strane i otežavao dovođenje novih snaga. Iako je bio april, u jednom danu su se smenjivala godišnja doba, padala je kiša, bilo je susnežice, na višim tačkama i dalje je bilo snega.

U ČETVRTAK ČITAJTE: Smrtonosna zaseda – oči u oči sa OVK

Pročitajte i prethodni tekst iz ovog serijala:

KOŠARE (1): Jači od OVK pešadije i NATO avijacije


Komentari31
f64ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар Радојковић
Жалосно је то што се херојством и храброшћу ових људи сада тргује! Они који никада нису омирисали барут и који никада нису осетили оно што су осећали јунаци ових битака, сада пишу и креирају историју онако како им одговара или како би то што напишу имало "прођу" на тржишту бесмисла. Да ли су учесници тих догађаја награђени или бар признати од стране оних који су се у тим временима крили у мишјим рупама је питање на које нема одговора. Слава свим погинулима, слава свим борцима!
Ceki
Dobro obucena vojska, odana datoj zakletvi, je branila svoju drzavu i njene granice. Osim primera danasnjim kadrovima vojske, nije potrebno toliko velicanje neceg, sto je bilo uvek i svuda sasvim razumljivo.
boban
Uz dužno poštovanje svih poginulih,ranjenih i prezivelih na kosare,teske borbe su vođene i na karauli đeravica 1998 kada je 18.jula teško ranjen pripadnik 3.bvp Jordan Stojanović i koji je 28.jula preminuo na VMA
Дејан
Српска спољна политика мора да прати линију историјских истина, тј поштовати доказане пријатеље и ништа не праштати непријатељима. Таквим ставом први би нас још више поштовали и помогли, а ови други би осетили страх. Иво Андриć каже: путокази за будуćност налазе се у прошлости. Погледајмо себе као појединце: Па ваљда се дружимо с оним особама с којима имамо лепа искуства а не с онима који су нам чинили лоше ствари. Живела Србија.
Draskone
Ako je ovo najteza bitka u ratu 1999, a jeste, gde je slava, gde su spomenici i odlikovanja najvišeg reda? Gde je orden heroja na Košarama, kao ustanovljeno priznanje za slavu i čast u odbrani domovine? I najvažnije - gde su sada svi ti preživeli heroji? Da li se stidimo, ako svako od njih nema bar hiljadu evra doživotnu penziju. Da li nas je sramota da samo gledamo sa ekrana iz tople sobe? Gde nam je patriotizam, -to esncijalno meso koje spaja srpski narod? Gde smo se mi to Srbi pogubili gledajući Rambo izmišljotine i dižući spomenik Brus Liju, a ne mareći za naše heroje. Sve će to narod, - ZABORAVITI ! Ali neće pozlatiti. Zar opet po ko zna koji put da zaboravljamo heroje? Daće bog da zabludeli progledaju, i da spoznaju kolika je cena slobode. Ako naša deca ovakvim časnim braniocima otadžbine ne posvete bar jedan dan u školi godišnje, i ako političari ne spoznaju da bez patriotizma zemlja izunire - neće da valja.
Miki
Da se DOS pitao sve ovo bi bilo zaboravljeno kao sto se i radilo na tome. Da me neko ne shvati pogresno ja sam bio 96te na protestima protiv Milosevica ali nisam ocekivao da ce moj Otpor i Dos tada prodati nase generale,zemlju i firme. Od tada sam apolitican ali ovakve stvari kao sto su Košare nisu propagnda vec deo svih nas i momci zasluzuju sve počasti svi do jednog. Ne samo momci sa Košara vec svi koji su 99 bili na Kosovu i policija 98. Heroji! Da se ja pitam sve ovo u udžbenike pod hitno! Ako sam ja mogao da učim o Titu 87me od prvog razreda mogu sad i naša deca.
Preporučujem 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja